Najavljeni procenti povećanja računa za struju mogu ostati tek puki podatak koji se ne mora realizovati ukoliko kupci budu vodili više računa o potrošnji u višoj i nižoj tarifi. To je izjavio predsednik Odbora Regulatorne agencije za energetiku i regulisane komunalne delatnosti (REGAGEN) Crne Gore, Branislav Prelević.

„Naime, kada bi kupac sa prosečnom potrošnjom, 45 odsto energije koju potroši na mesečnom nivou koristio u nižoj tarifi, a 55 odsto u višoj, njegov račun se ne bi povećao u odnosu na tekuću godinu“, rekao je Prelević.

Odbor REGAGEN-a održao je sednicu na kojoj se odlučivalo o zahtevu za utvrđivanje regulatorno dozvoljenog prihoda Crnogorskog elektrodistributivnog sistema (CEDIS) za narednu i 2025. godinu, kojoj je prethodio njen otvoreni deo, u prisustvu i predstavnika te kompanije.

CEDIS zahtev podneo pre tri meseca

Kompanija je, prema rečima Prelevića, zahtevala regulatorno dozvoljeni prihod koji se transponuje u cene za narednu godinu od 111,08 miliona evra, a za 2025. u iznosu od 116,38 miliona evra.

„REGAGEN je, na osnovu dokumentacije koju je dostavio CEDIS, ocenila osnovanim regulatorno dozvoljeni prihod koji se transponuje u cene za narednu godinu, u iznosu od 94,6 miliona evra. To je 16,48 miliona evra, odnosno 14,84 odsto manje od zahtevanog iznosa“, precizirao je Prelević.

Takođe, regulator je ocenio osnovanim regulatorno dozvoljeni prihod koji se transponuje u cene za 2025. godinu u iznosu od 108,16 miliona evra, što je 8,22 miliona, odnosno 7,06 odsto manje od zahtevanog iznosa.

U kojoj meri će biti povećani računi?

„Uz pretpostavku primene iste cene električne energije koju određuje snabdevač u narednoj kao u ovoj godini, donošenje ovakve odluke REGAGEN-a znači povećanje mesečnog računa 3,64 odsto za kupca priključenog na 35 kV naponski nivo, 3,82 odsto za kupca priključenog na deset kV naponski nivo, 0,67 odsto za kupca sa merenjem snage priključenog na 0,4 kV naponski nivo i 4,71 odsto za kupca bez merenja snage sa jednotarifnim merenjem priključenog na 0,4 kV naponski nivo“, naveo je Prelević.

Podsetio je da najviše kupaca priključenih na distributivni sistem pripada kategoriji domaćinstva sa dvotarifnim merenjem.

„Račun za kupce iz navedene kategorije sa prosečnom potrošnjom biće u narednoj godini povećan 1,51 evra, odnosno 5,63 odsto, ukoliko snabdevač ne promeni cenu električne energije“, rekao je Prelević.

Na pitanje šta je uzrok povećanju cena, Prelević je odgovorio da je javnosti već poznato da se u energetskim kompanijama u protekle tri godine zaposlio veliki broj ljudi, što neminovno utiče na rezultate njihovog poslovanja.

Regulatorni okvir

„Međutim, Agencija je kreirala takav regulatorni okvir, kojim ne dozvoljava da se ove, po mom mišljenju, loše poslovne odluke, preliju na potrošače. U tom smislu, troškovi zarada zaposlenih CEDIS-a, koje pokrivaju kupci, ne prate trend rasta troškova zarada uslovljenog neosnovanim zapošljavanjem, već je Agencija svojim podzakonskim aktom kreirala mehanizam koji sprečava da neefikasnost operatora plaćaju kupci“, objasnio je Prelević.

Prema njegovim rečima, ukoliko operator ne poštuje regulatorni okvir, već ostvaruju veće troškove zarada, to neće plaćati kupci, već će biti teret operatora i odraziće se na njegove rezultate poslovanja.

Posledica povećanja troškova

„Dakle, zahvaljujući takvom regulatornom okviru, predmetno povećanje cena nije proizvod neefikasnosti kompanije, već pre svega, povećanja troškova na koje kompanija realno ne može da utiče, a to su u ovom periodu troškovi nabavke električne energije za pokrivanje tehničkih gubitaka u mreži“, dodao je Prelević.

On je saopštio da o posledicama neuvažavanja regulatornog okvira govori još jedan podatak.

„Naime, Agencija je u postupku utvrđivanja regulatorno dozvoljenog prihoda za ovu godinu bila predložila troškove za pokrivanje tehničkih gubitaka koji su procenjeni na osnovu cene električne energije od oko 119 evra po megavat satu (MWh). Povlačenje zahteva od CEDIS-a u novembru prošle godine, koje je za posledicu imalo obustavljanje predmetnog postupka, dovelo je do toga da se CEDIS-u u ovoj godini kroz privremene cene nadoknađuju troškovi za pokrivanje tehničkih gubitaka po ceni od 53 evra po MWh“, naveo je Prelević.

Projekcija cene

Time je CEDIS, kako tvrdi Prelević, svojevoljno krenuo u gubitak meren višemilionskim iznosima.

„Da je naša projekcija cene bila dobra, ilustruju podaci iz ove godine, koji govore da je prosečna cena na berzama bila vrlo blizu naše projekcije“, naveo je Prelević.

Na pitanje da li su cene realne i hoće li uticati na standard građana, Prelević je odgovorio da je cena električne energije u Crnoj Gori bila stabilna već čitavu deceniju, što je nezamislivo u današnjim uslovima.

„Prvo, nema zemlje u Evropi u kojoj cena električne energije nije više puta povećavana u ovom periodu. Drugo, cene svih ostalih usluga i robe su višestruko povećane u istom periodu, a naročito energenti kao što su drva za ogrev, gorivo, pelet i slično. Došli smo do apsurda da je postalo najeftinije grejanje na klima uređaje, što je, sa aspekta vrednosti ovih energenata na tržištima, van svake pameti“, rekao je Prelević.

Pored toga, kako je izjavio, plate, minimalne, prosečne, penzije su povećavane od 2010. godine, dok cena struje nije značajnije varirala.

„I konačno, relevantne studije specijalizovanih institucija iz Evropske unije (EU), koje su se bavile poređenjem cena električne energije za domaćinstva svedenih na paritet kupovne moći u evropskim državama, ukazuju na to da je ta cena u Crnoj Gori niža od proseka u Evropi. To znači da, u teorijskom smislu, kupac u Crnoj Gori može da kupi više električne energije od kupaca u većini evropskih država za istu sumu novca“, poručio je Prelević.

Održivost elektroenergetskog sistema

Istakao je i da je neophodno obezbediti održivost elektroenergetskog sistema i kroz cenovnu politiku.

„Tako se i kroz utvrđivanje regulatorno dozvoljenog prihoda i cena za korišćenje distributivnog sistema obezbeđuje održivost poslovanja operatora koji obavlja delatnost od javnog interesa, ali i zadovoljavanje potreba korisnika navedene javne usluge“, saopštio je Prelević.

REGAGEN u tom procesu mora da sačuva svoju nezavisnost od dnevnopolitičkih potreba i da se kreće isključivo u okviru regula temeljenih na naučnim zakonomernostima.

„Kreiranje adekvatnih politika u drugim oblastima stvoriće ambijent u kome će cenovna politika u oblasti energetike biti ispraćena odgovarajućim standardom građana Crne Gore“, poručio je Prelević.

Poskupljenje kao teret

Komentarišući to što, ipak, postoje potrošači kojima će poskupljenje struje biti značajan teret, Prelević je naveo da je, nažalost, to tačno, ali da to nije problem samo Crne Gore, već u svim državama postoje socijalno ugrožene kategorije građana kojima država mora da obezbedi povoljnije uslove snabdevanja električnom energijom.

„I sada, ovo što ću reći može samo naizgled da zvuči paradoksalno, ali je tačno – što EPCG bude ostvarivala bolje rezultate poslovanja, to će država kao njen većinski vlasnik moći da vodi kvalitetniju socijalnu politiku, odnosno da obezbedi pravedniju redistribuciju sredstava, usmeravajući ih na one kojima je najpotrebnije“, rekao je Prelević.

Dodao je i da je energetika od strateškog značaja za crnogorsku ekonomiju, „a mi politikom socijalnih cena prema svima, dakle i najbogatijima i najsiromašnijima, pravimo nesagledivu štetu tom sektoru koji treba da bude razvojna poluga za sve druge delatnosti“.

Kultura potrošnje struje

Prema rečima Prelevića, cenovna politika utiče i na razvoj kulture u oblasti potrošnje električne energije. U tom smislu, cenovna politika koja se ne zasniva na realnim osnovama dovodi do neracionalnog trošenja energije.

„Ilustracije radi, podaci o potrošnji električne energije u Crnoj Gori od 2009. godine do danas ukazuju na to da potrošnja energije kupaca iz kategorije domaćinstva sa dvotarifnim merenjem u višoj tarifi konstantno raste – u 2009. godini udeo potrošnje u višoj tarifi iznosio je 55 odsto dok je, uz permanentan rast u međuvremenu, u prošloj godini iznosio 64 odsto“, precizirao je Prelević.7

Energetska efikasnost

Kako je saopštio, sva bogata društva i velike ekonomije EU mnogo više vode računa o potrošnji enegije nego u Crnoj Gori, što se lako može utvrditi kroz podatke o energetskoj efikasnosti i potrošnji električne energije po stanovniku, odnosno domaćinstvu.

„Ipak, najupečatljiviji dokaz za ovakvu tvrdnju mogli smo da vidimo nedavno u Nemačkoj, jednoj od najrazvijenijih država EU. Naime, u avgustu prošle godine nemačko Ministarstvo ekonomije je donelo niz mera štednje energije za zimu 2022/2023, ne zbog toga što su siromašni, nego zato što su odgovorni prema potrošnji energije. Između ostalog, mere su uključivale ograničenje grejanja javnih i radnih prostorija do maksimalnih 19 stepeni Celzijusovih, zabranjeno držanje otvorenih vrata u prostorijama i prodavnicama koje se greju i slično“, zaključio je Prelević.

Izvor: Vijesti