Oko 31 milion Evropljana živi u energetskom siromaštvu. Oni nisu bili u stanju da održe svoje domove adekvatno toplim, pokazuju podacima Eurostata koje je citirala Evropska komisija u svom izveštaju o stanju energetske unije za 2021., piše Euractiv.
Međutim, mnogi kažu da je taj broj potcenje. Naime, ne postoji zajednička definicija energetskog siromaštva u celoj Evropi. To otežava procenu obima problema. Na primer, Zajednički istraživački centar Komisije izračunao je 2019. da 50 miliona ljudi živi u energetskom siromaštvu. To je skoro 20 miliona više od najnovijih procena EU.
Marta Majers (Martha Myers) iz Prijatelja Zemlje, ekološke nevladine organizacije upozorava da bi ovaj broj mogao porasti na 80 miliona – zbog trenutne krize cena energije u kombinaciji s uticajem krize COVID-a.
Kratkoročna i dugoročna rešenja
Kratkoročno, rešenja uključuju privremena smanjenja poreza i paušalnih plaćanja domaćinstvima s niskim prihodima. Španija, Francuska, Italija i Grčka donele su ovakve mere.
Države članice EU imaju pristup fondu od 10,8 milijardi evra dodatnih prihoda ostvarenih od šeme EU za trgovinu emisijama akumuliranih od početka godine, istakla je Komisija.
„Ne postoji ograničenje koliko se toga može iskoristiti za zaštitu ugroženih domaćinstava”, rekla je komesarka EU za energetiku Kadri Simson.
Dugoročno, rešenje koje je izneo Brisel je smanjenje oslanjanja na uvezena fosilna goriva, povećanjem uštede energije i povećanjem količine domaćih obnovljivih izvora u energetskom miksu Europe.
„Jedini dugoročni lek protiv šokova potražnje i volatilnosti cena je prelazak na zelenu i efikasniju energiju“, poručuju iz Brisela.
Kako odgovoriti na posledice Zelene tranzicije?
Međutim, potrošačke grupe ističu da je energetska kriza razotkrila neke od kontradikcija zelene tranzicije: Kako napuštanje uvozne nafte i gasa postaje hitnije, zaštita potrošača od fluktuacija cena će postati sve potrebnija tokom tranzicije.
„Ono što se sada dešava malo je otvorilo oči kada je u pitanju zelena tranzicija. Neki tvrde da ova situacija neće potrajati nakon proleća 2022. Ali, verovatno će se ponoviti. Psebno kada se uzme u obzir zelena tranzicija. Biće nam potrebno mnogo više fleksibilnosti u smislu rezervnog gasa u slučaju nestašice obnovljive energije. A sa više obnovljivih izvora koji dolaze u elektroenergetsku mrežu, nije isključeno da se ova situacija ponovi “, kaže Els Brugeman (Bruggeman) iz Euroconsumers, organizacije sa članovima u Belgiji, Italiji, Portugalu i Španiji.
Zelena tranzicija uz mere protiv energetskog siromaštva
Za Poljsku pitanje nije samo u zelenoj tranziciji – već i u zaštiti ljudi od energetskog siromaštva. U zemlji u kojoj je BDP po glavi stanovnika ispod proseka EU, ublažavanje uticaja viših cena energije na mala preduzeća i potrošače je glavni politički prioritet, piše (25. novembra) Euractiv.
Prema Varšavi, hitno je potrebno stvaranje novih finansijskih mehanizama i proširenje postojećih instrumenata za sprečavanje i smanjenje energetskog siromaštva. Ti mehanizmi, dodaje se, treba da budu „ugrađeni u fondove EU”. Treba, takođe, da „posebno fokusirani na domaćinstva, sa ciljem da se pozabave negativnim društvenim efektima klimatske politike EU danas i u budućnosti”.
Izvor: AERS Bilten
