Plastika za jednokratnu upotrebu čini većinu plastičnog otpada koji se nalazi na kanadskim obalama. Prema podacima kanadske vlade, svake godine se iskoristi do 15 milijardi plastičnih kesa, a oko 16 miliona slamki se koristi svakog dana. Kanada je rešila da se pozabavi ovim problemom uvodeći zabranu na proizvodnju i uvoz plastike, koja stupa na snagu krajem ove godine.
Uskoro u Tuzli počinje prerada korišćenog jestivog ulja u biodizel. Od januara do sada prikupljeno više od 17 tona ove sirovine. Dobijeni proizvod može da se upotrebljava za pogon dizel motora, zagrevanje plastenika, kao i lož ulje, bez posledica po životnu sredinu.
Razvijene nacije vrše pritisak na prašumske nacije u Aziji i Africi da čuvaju svoje drveće. Ali to drveće ima vrednost, oportunitetni trošak onoga što bi te nacije inače stvorile. UN treba da usvoje finansijski mehanizam za kompenzaciju, kako bi države čuvale svoje drveća, odnosno kako bi ono imalo veću vrednost živo nego mrtvo. Prašume su isplativo rešenje za klimatske promene i treba ih poštovati koliko i obnovljive izvore energije.
Obnovljivi izvori energije nisu uvek dostupni, pa će skladištenje i oslobađanje energije biti od izuzetne važnosti narednih decenija. IIASA istraživači su osmislili fascinantno rešenje, predlažući da se neboderi pretvore u ogromne gravitacione baterije za izuzetno jeftino skladištenje obnovljive energije.
Konferencija u Bonu je imala za cilj da obezbedi vezu između Cop26 i ovogodišnjeg Cop27 u Šarm el Šeiku, Egipat. Na konferenciji su iznete optužbe na račun evropskih vlada da iskorišćavaju rezerve fosilnih goriva zemalja u razvoju, a da nisu uspele da im pomognu da se izbore sa klimatskom krizom.
Zajedno, pet glavnih obnovljivih izvora energije zajedno su imali udeo od 28% globalne proizvodnje električne energije u 2021. IEA predviđa da će do 2026. godine globalni kapacitet obnovljive električne energije porasti za 60% sa nivoa iz 2020. godine. Međutim, uprkos rastu obnovljivih izvora energije, fosilna goriva i dalje dominiraju na globalnom energetskom tržištu.
Zagađenje vazduha je izuzetno opasno jer ga je nemoguće izbeći, posebno za ljude koji žive na posebno zagađenim lokacijama, navodi se u izveštaju Instituta za energetsku politiku Univerziteta u Čikagu (EPIC). Izveštaj takođe navodi da zagađenje vazduha utiče na mnogo više ljudi nego bilo koji drugi vid zagađenja, smanjujući životni vek čoveka za oko 2 godine.
HEP je još 2021. pokrenuo javnu nabavku za projekat pod nazivom „Odabir najboljih raspoloživih tehnika za korišćenje biomase i otpada u TE Plomin“. Nezvanično se saznaje da bi uskoro mogla da krene realizacija projekta, na osnovu koje bi termoelektrana na ugalj započela svoju novu eru u proizvodnji električne energije.
Izvoz neopasnog otpada porastao je za 26,2 odsto u odnosu na 2020. godinu. Rast izvoza zabeležen je kod staklenog, metalnog, gumenog, tekstilnog i otpada od sagorevanja, dok je otpad od papira i kartona i plastični otpad zadržao trend postepenog pada.
„Prisustvo plastike u okruženju više nije ograničeno na mikroplastiku ili bocu u moru“, rekao je Havijer Hernandez Borhes, vanredni profesor analitičke hemije na Univerzitetu La Laguna na Tenerifima. Profesor Borhes je sa svojim timom pronašao novu vrstu zagađenja koje predstavlja kombinaciju dva zagađivača: katrana i plastike. Ovu novu vrstu zagađenja naziva „plastitar“.
Prijavite se na email:
konferencija@energetskatranzicija.net
ili
redakcija@energijabalkana.net
