Klimatske promene podstakle su visoku temperaturu širom Arktika. Grenland je 28. jula izgubio ogromnu količinu leda sa topljenjem dovoljnim da pokrije američku državu Floridu, ocenili su naučnici.
Dan ekološkog duga Zemlje 2021. godine pada 29. jula. Danas potražnja čovečanstva za ekološkim resursima i uslugama ove godine premašuje ono što Zemlja može regenerisati u toj godini. Švajcarci su svoj Dan ekološkog duga za ovu godinu dostigli 11. maja.
U alpskom podnožju, u niskim planinskim predelima, na obali mora ili u ravničarskim predelima, sve veće korišćenje energije vetra često nailazi na značajan otpor među ljudima zbog lepote prirode i okruženja. Istraživači su sada proučavali šta ovo znači za energetsku tranziciju.
Energetske kompanije još otkrivaju nova naftna polja, dok u zemljama poput SAD fosilna goriva i dalje igraju značajnu ulogu u proizvodnji električne energije. Na globalnom nivou, u istraživanju IEA objavljenom prošle nedelje, očekuje se porast proizvodnje električne energije sagorevanjem uglja „za skoro 5% u 2021. i dodatnih 3% u 2022. godine, nakon što je opao za 4,6% u 2020.“
Oporavak sveta od pandemije diže emisiju gasova sa efektom staklene, koji utiču na klimatske promene, na najviši nivo svih vremena, saopštila je Međunarodna agencija za energiju naglašavajući da zemlje moraju da ulažu više u čistu energiju, kako bi svet krenuo putem ka neto nultoj emisiji do 2050. godine.
Najveći sistem trgovine emisijama ugljenika na svetu mogao bi Kini da pomogne u suzbijanju zagađenja gasovima koji podacima imaju efekat staklene bašte. Međutim, učiniti da tržište zaista i funkcioniše nije nimalo lak zadatak, jer da bi tržište funkcionisalo, emisije iz fabrika i postrojenja moraju da se tačno mere i kontrolišu, a zatim da se osigura da zagađivači ne skrivaju ili manipulišu o emisijama.
EK je usvojila paket mera za ostvarenje klimatskih ciljeva. Novim mehanizmom se uvodi porez na ugljenik-dioksid na određene uvozne proizvode, a njegov cilj je da se zaštite evropske kompanije koje imaju obavezu da smanje emisiju štetnih gasova od konkurenata iz drugih država koje nemaju takva ograničenja.
Zakon o izmenama i dopunama zakona o zaštiti prirode će unaprediti pravni okvir, da bi se na što bolji način sačuvala prirodna dobra za buduće generacije. Jedan od razloga za izmene Zakona odnosi se na zabranu izgradnje hidroelektrana u zaštićenim područjima, čime se direktno obezbeđuje dugoročno očuvanje prirodnih vrednosti, zbog kojih je određeno područje i zaštićeno, kaže ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović.
Klimatski paket EU na stotinama stranica opisuje kao bi EU do 2030. trebalo da smanji emisiju štetnih gasova za 55 odsto. Danas Brisel se predstavlja 13 novih ili znatno izmenjenih zakona pod sloganom „Spremni za 55“. Misli se na 55 odsto manje štetnih izduvnih gasova do 2030. godine, i to u poređenju sa 1990. godinom koja se uzima kao referenca.
Krčenje šuma u jugoistočnoj Aziji se ubrzava, što dovodi do povećanja emisije ugljenika. Analize pokazuju da se šume seku na sve većim nadmorskim visinama i na strmijim padinama, kako bi se napravilo mesto za bavljenje poljoprivredom. A planinske šume su kritične zone za biodiverzitet, utiču na klimu, zalihe vode i skladištenje ugljenika.
