Paula Pinjo, direktorka pravedne tranzicije, energetske efikasnosti i inovacija Evropske komisije, detaljno opisuje najnoviji izveštaj Evropske komisije o napretku u oblasti konkurentnosti tehnologija vezanih za OIE.
Sve se češće čuje za neobične ekstremne vremenske događaje koji pogađaju razne delove planete. Gotovo je izvesno da iza svih tih vremenskih „prilika” – klimatskih promena – stoji čovek. Pitanje je na koji način ljudi utiču na vremenske obrasce: kroz geonženjering ili povećanje emisija CO2. Geoinženjering je specifično zračenje moćnih radio talasa u jonosferu, može izazvati zagrevanje i „podizanje“ Zemljine jonosfere, što se može se koristiti za kontrolu vremenskih prilika (najpoznatiji projekat HAARP). Poznat već 70 godina, decenijama je u tajnosti razvijan od strane vojnih i obaveštajnih agencija SAD.
EPS planira dupliranje snage i proizvodnje iz OIE u narednih 15 godina. Realizacija planiranih investicija, vrednih oko 4,8 milijardi evra, osnažila bi do 2038. godine energetsku krvnu sliku EPS za novih oko 4.000 zelenih megavata. Pojedini projekti planirani u okviru Zelenog puta EPS-a već su dobili podršku i zeleno svetlo Evropske unije, navodi Miroslav Tomašević, v. d. direktora EPS u tekstu objavljenom na sajtu kompanije.
Portal Klima101 je izvršio ekperiment: u ambalaže za reciklažu su postavljeni GPS trakeri i praćeno je njihovo kretanje na teritoriji Beograda. Šta je otkrio ovaj mali eksperiment?
Postojeći model kupac-proizvođač, koji je definisan u Zakonu o OIE Srbije ima bitne nedostatke, koji bi dugoročno doveli do tehničkih i ekonomskih problema održivosti ovog koncepta, navodi u autorskom tekstu za Energiju Balkana dr Željko Đurišić, vanredni profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i predlaže novi model prozjumera, koji bi unapredio tehničke i ekonomske performanse elektroenergetskog sistema Srbije. Potrebno je definisati novi regulatorni model, koji će omogućiti veću instalaciju fotonaponskih elektrana na distributivnom nivou i bolje ispoljavanje pozitivnih efekata u pogledu gubitaka i naponskih prilika. Osnovni zahtev bi bio da prozjumeri troše električnu energiju onda kada je proizvode.
Stalan tok finansija za pokretanje energetske tranzicije važniji je nego ikad za prevazilaženje verovatno najveće energetske krize od 1970-ih. Energetske kompanije ne mogu da podrže neto nulte ciljeve emisije bez mnogo veće finansijske podrške, posebno od industrija koje eksploatišu naftu i gas.
Elektroprivreda BiH nije tražila povećanje cena struje. Zbog hidroloških uslova, Kompanija trenutno ne raspolaže znatnijim viškovima električne energije koje bi mogla da plasira na tržište. Izgradnjom VE Podveležje, Elektroprivreda BiH je otvorila novo poglavlje u svom razvoju, tako da je u planu i izgradnja vetroelektrana Vlašić i Bitovnja kod Konjica.
Šta je obeležilo naftno-gasni i generalno energetski sektor u godini na izmaku, kao i šta možemo da očekujemo u godini i godinama pred nama, piše u analizi za Kvartalni bilten NNKS Jelica Putniković, osnivač i glavni urednik portala “Energija Balkana”.
Za prosperitet srpske energetike i dobrobit srpskog društva dovoljno je uposliti domaću pamet, pustiti je da upravlja razvojem energetike bez upliva politike, prihvatiti stručne nalaze i planirati razvoj u skladu sa naučno i stručno utemeljenim predlozima. Po ugledu na uspešne zemlje, rešavanje pitanja od javnog značaja treba poveriti domaćoj struci i nauci, kaže, povodom obnove Stručnog saveta EPS, u svom autorskom tekstu za Energiju Balkana Prof. dr Slobodan N. Vukosavić, predsednik Akademijskog odbora za energetiku SANU.
Zamena za ruski gas ne postoji ni u Srbiji, ni u Evropi. Umesto Nemačke Turska evropsko energetsko čvorište. Priča oko oslobađanja Srbije energetske zavisnosti od ruskog gasa je pre svega političko, a ne ekonomsko pitanje. U dogledno vreme se, međutim, i pored preuzetih prvih koraka ka diverzifikaciji izvora snabdevanja gasom, ne može računati da će to da omogući konkurenciju na tržištu i energetsku nezavisnost.
