Vertikalnim farmama se može boriti protiv nestašice vode i obezbediti dovoljno hrane za sve veću populaciju. Praćenje useva i stvaranje optimalnih uslova za uzgoj u obim farmama se vrši pomoću tehnologije.
Hrana je neizostavni element svakodnevnog života. Funkcionisanje živih organizma zavisi od ishrane. Dok u nekim delovima sveta hrane ima u izobilju, gde se čak negde i baca, u nekim zemljama ljudi umiru zbog gladi. Rast cena hrane koji se javio u poslednje vreme na globalnom nivou uslovljen je različitim faktorima.
Stočarska proizvodnja ove godine je bila izuzetno teška. Osim suše, ovu poljoprivrednu granu naročito pogađa nedostatak radne snage. Rešenje je, tvrde stočari, u automatizaciji, kao i korišćenju obnovljivih izvora energije, koji donose značajne uštede u proizvodnji.
Hrana kao pojam predstavlja bilo koji materijal koji apsorpcijom u živom organizmu služi da bi se održavali živi sistemi. Jedna od hrana živih bića su usevi. Usevi su uzgajani su u svrhu proizvodnje hrane za ljude ili stoku, goriva, industrijskog materijala ili u neku drugu svrhu.
Da li ste znali da više od dve trećine nacionalnih useva u stvari potiče sa nekog drugog mesta?
Evropska komisija predlaže i strožija ograničenja za zagađivače vazduha i vode, a među njima je i glifosat. Predlog je i da države članice, prilikom prečišćavanja otpadnih voda, povrate fosfor iz kanalizacionog mulja, kako bi se mogao koristiti kao đubrivo.
Azot je element neophodan biljkama, jer bez njega nema rasta i razvoja. Najčešći način obogaćivanja zemljišta ovim elementom je uzgajanje pokrovnih useva koji na korenu imaju kvržične bakterije.
Više cene električne energije i gasa navele su poljoprivrednike da razmišljaju o biomasi kao energentu. Suša je ove godine smanjila prinos useva, pa je na njivama manje i žetvenih ostataka. Kad ne ostane na njivi, poljoprivrednici biomasu najviše koriste u stočarstvu.
U vremenu ubrzanih klimatskih promena, kao i onih geopolitičkih i ekonomskih, koje uveliko utiču na globalnu proizvodnju hrane, nauka ima rešenje da našu hranu učinimo hranljivijom, naše okruženje održivijim i naš svet sigurnijim.
Vlada Srbije donela je novu Uredbu o uslovima, načinu i postupku za davanje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na korišćenje u nepoljoprivredne svrhe. U odnosnu na prethodnu, donetu prošlog leta, najvažnija novina je da će se za istraživanje i eksploataciju nafte i gasa, državno poljoprivredno zemljište u zakup davati bez sprovođenja postupka javnog nadmetanja, a takođe i bez obzira na klasu obradivog zemljišta.
Srbija kao agrarna zemlja ima veliki potencijal za proizvodnju biogasa preradom ostataka žetve, ali proizvodi samo nešto više od jedan odsto sopstvenih potreba za gasom, navode stručnjaci. Direktor kompanije „Wabio“ Duško Bošković tvrdi da bi Srbija mogla, uz svoje potencijale, da bude gasno nezavisna zemlja.
