Eksploatacija zlata se odvija od pamtiveka pa do dan danas i odvijaće se sigurno i u budućnosti. Iskopavanje zlata predstavlja globalnu delatnost koja se odvija na svim kontinentima osim na Antarktiku. Rudnici za eksploataciju variraju po tipu i veličini. Imajući u vidu status zlata kao tradicionalne zaštite od inflacije, na ovaj sektor bi u budućnosti možda trebalo posebno obratiti pažnju.
Nakon napada na Ukrajinu, došlo je do promene na tržištu aluminijuma zbog straha od potencijalnog gubitka metala iz Rusala. Protok ruskog metala na zapadna tržišta je visok od marta. Raste izvoz u Evropu i SAD. U nedostatku formalnih sankcija na ruski aluminijum, većina kupaca Rusala izgleda prihvata isporuke po postojećim ugovorima ili preuzima metal od posrednika. Mnogo više manjih operatera se pridružuje pokretu samosankcionisanja, što predstavlja probleme za Rusal i potencijalno za cenu aluminijuma.
O eksploataciji jadarita u Srbiji ponovo se čuju operečna mišljenja iz vlasti i ekoloških organizacija. Time će, očigledno je, morati da se pozabavi nova vlada Srbije. U međuvremenu se u lobiranje za iskopavanje litijuma, odnosno određenih količina jadarita uključio i dr Dejan Ilić, po mnogima i „otac“ litijumske baterije i profesor sa Univerziteta u Gracu, koji tvrdi da bi to bio bi „preporod za našu zemlju, kao nafta za Kuvajt”.
Ukoliko u nekom trenutku budemo morali da pređemo na zelenu energiju postojeće termokapacitete ne treba gasiti, nego konzervirati, kao što je to uradila i Nemačka, kaže Milan Jakovljević, pomoćnik direktora u Sektoru za strategiju Elektroprivrede Srbije ističući da je potrebno oko 300 miliona evra da se zaokruži investicioni ciklus u površinske kopove uglja. Taj novac je, po njegovim rečima, bio isplaniran u strategiji ali, nije na vreme investirano. Da jeste, danas ne bismo imali ove probleme.
Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović se ponovo oglasila tvrdeći da od rudnika litijuma u okolini Loznice za životno okruženje ne bi bilo velike pretnje i da su drugačiji stavovi politički motivisani. Stručnjaci smatraju da bi rudnik ipak ostavio velike posledice po temljište, ekosistem i biodiverzitet u okolini rudnika.
EPCG će, na osnovu odluke Vlade Crne Gore, pregovarati sa turskom kompanijom Tosjali oko kupovine nikšićke Železare. Dok ekonomski analitičari poručuju da je ta odluka donesena bez adekvatnog biznis plana, već u cilju smirivanja socijalnih problema, iz elektroprivrednog preduzeća obaveštavaju da je u toku izrada studije o proizvodnji struje iz gasa u Železari.
Velika Britanija i EU prekinuli su uvoz ruskog uglja u okviru sankcija koje su uvedene zbog specijalne vojne operacije Rusije u Ukrajini, sa ciljem da se nanese šteta ruskoj privredi. Stručnjak za energetiku Jelica Putniković veruje da će Evropljani, bez obzira na sankcije, ipak naći način da se ne odreknu ruskog uglja u potpunosti.
Embargo na uvoz ruskog uglja u zemlje Evropske unije stupio je na snagu. To je kazna za rat u Ukrajini. Unija mora da se okrene drugim dobavljačima tog energenta. Da li će u tome uspeti?
Neke države u Evropi u okviru mera štednje gasa uoči predstojeće zime, zbog smanjenih isporuka gasa iz Rusije, sve više razmatraju vraćanje u rad termoelektrana na ugalj. Ugalj je neobnovljivi izvor energije i fosilno gorivo bez kojeg je teško zamisliti da bi svet mogao funkcionisati na način na koji funkcioniše danas, a država sa najvećim rezervama ovog energenta je SAD, slede Rusija, Australija, Kina, Indija…
Cene uglja rastu i očekuje se da će se potrošnja uglja širom sveta vratiti na rekordne nivoe koji su postignuti pre skoro 10 godina, kako se globalna kriza snabdevanja energentima bude nastavila. Nekoliko zemalja EU produžava radni vek elektrana na ugalj koje su predviđene za zatvaranje, ponovo otvara zatvorene elektrane ili podiže ograničenja njihovog radnog vremena kako bi smanjila potrošnju gasa.
