Pumpe u Velikoj Britaniji presušile zbog nestašice vozača

Cena benzina na pumpama u Rusiji neće pratiti skok cene nafte na svetskom tržištu

Poskupljenje sirove nafte na više od 69 dolara po barelu, posle dogovora članica OPEK + grupacije o aprilskim kvotama proizvodnje i plasmana na tržište, neće bitnije uticati na cene goriva na ruskim benzinskim pumpama, kažu tamošnji stručnjaci za TASS, ukazujući da je to zbog mehanizma prigušivanja, odnosno, zbog specifičnostima ruskog poreskog sistema.

Barel sirove nafte tipa Brent je sa 62,5 dolara, koliko je koštao uoči zasedanja grupacije OPEK + poskupeo na više od 69 dolara.

Ruski stručnjaci, sa kojima je razgovarao TASS smatraju, međutim, da skok cena nakon odluke članica OPEK +, koja je bila neočekivana za tržište – da većina zemalja proširenog petrolejskog kartela ne podiže proizvodnju, ne bi trebalo da utiče u velikoj meri na cenu benzina na benzinskim pumpama u Rusiji. To objašnjavaju specifičnostima ruskog poreskog sistema.

Stručnjaci tvrde da poskupljenje na benzinskim pumpi iznad inflacije ne treba očekivati zbog rada mehanizma prigušivanja. Suština njenog rada je sledeća: ako su izvozne cene benzina i dizel goriva veće od uslovnih domaćih cena, onda država delimično nadoknađuje proizvođačima; u suprotnom, naftne kompanije prenose deo dobiti u budžet.

„Rastom cena nafte povećaće se i prigušivači naftnih radnika“, kaže Evgeni Tirtov, viši savetnik u kompaniji VIGON Konsalting.

Analitičar Raiffeisen banke Andrej Polišuk, takođe, veruje da će poskupljenje na benzinskim pumpama biti na nivou inflacije. „Generalno, cene našeg benzina će rasti, ali u okviru prosečne inflacije na godišnjem novou. To je zbog regulatornog poreskog mehanizma.“

Prema proračunima Tirtova, ako su na kraju februara isplate naftnim radnicima iznosile oko 17 milijardi rubalja, onda će, ako cene nafte ostanu na sadašnjem nivou, nadoknada porasti 1,5 do dva puta – na 28 do 30 milijardi rubalja.

„Zahvaljujući ovim uplatama kompanije će moći da drže cene na domaćem tržištu na približno istom nivou, tako da ne postoji rizik od rasta cena na malo“, naglašava Tirtov.

Tržište na veliko

Na veleprodajnom tržištu goriva situacija je drugačija. Cene na Peterburškoj robnoj berzi počele su da rastu od sredine februara ove godine paralelno sa cenama nafte. Trenutno su na nivou od 54,4 hiljade rubalja po toni benzina AI-92. U prvoj polovini februara cena je bila 51.000 rubalja po toni. Rekordni nivo od 55.400 rubalja zabeležen je u maju 2018. godine.

Šef Ruske unije goriva (RTS), koja ujedinjuje predstavnike maloprodajnih operatora benzinskih pumpi, Jevgenij Arkuša, smatra da je u cilju smanjenja rizika od porasta cena u maloprodaji neophodno sprečiti rast troškova goriva u veleprodaji.

Predložio je preduzimanje mera za stabilizaciju tržišta goriva, koje je, prema rečima operatora, u trenutnom stanju blizu krize i neisplativa za poslovanje. Sindikat predlaže prilagođavanje mehanizma prigušivanja, kao i povećanje obima prodaje benzina i dizel goriva na berzi.

Tirnov iz kompanije VIGON Konsalting ima drugačije mišljenje. Kako kaže, trenutni nivo cena motornih goriva ne može se nazvati visokim.

„Na primer, tokom 2019. godine cene benzina na stranim tržištima dostigle su u nekim periodima 700 do 750 dolara po toni, odnosno, bile su više 15 do 25% od trenutnih nivoa. Uprkos tome, krajem 2019. godine rast cena benzina u Rusija je bio najniži u periodu od 11 godina, ne prelazeći 2%. Odnosno, ispostavilo se da je bio gotovo dvostruko niža od stope inflacije “, napominje Tirnov.

Izvor: TASS

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti