Pretraži
facebook twitter linkedin email

Kategorija: Ekonomija

Cena nafte nagoveštava neizvesno leto


Postepeni izlazak iz kovid režima, ublažavanje mera, vraćanje ljudi normalnom životu i starim navikama automatski utiče i na potrošnju nafte. Ono što se nagoveštava, a što će se sigurno desiti, osetno je poskupljenje nafte, bar dok se proizvodnja ne vrati na period od pre pandemije. ali, može se desiti da, ako se povratak iranske nafte na tržište ne obnovi regularno, dođe do privremenog pojeftinjenja nafte.


Cene nafte ovog leta mogle bi privremeno skočiti na 80 dolara po barelu ili više, jer se potražnja vraća. Otvaranje ekonomije već je podiglo cenu sirove naftu za oko 40% od početka godine, ali bi porast američke potražnje, kao i povećanje prevoza robe i avionskih putovanja, mogao dodatno da podstakne cene.

Za potrošače to znači da bi tipični rani letnji vrhunac cena benzina mogao doći kasnije tokom sezone. Bezolovni benzin  je u sredu u SAD, u proseku koštao 3,04 dolara po galonu, otprilike za jedan peni više nego prošle nedelјe, ali više od 50% više nego pre godinu dana, navodi AAA.

Fjučersi za Brent, međunarodna referentna vrednost za sirovu naftu, u sredu su porasli za 1,6% na 71,48 dolara po barelu, najviše od 8. januara 2020. godine. Fjučersi za WTI naftu za jul bili su za 1,6% viši (68,83 dolara po barelu), nakon što su dostigli najviši nivo - 69,65 dolara, što je bilo najviša od 23. oktobra 2018.

„Potražnja raste vrlo brzo, jer svi voze, a mi ponovo otvaramo Evropu, što zaista počinje da se dešava. Čini se da je Indija postigla tačku previrjanja sa pandemijom, što bi po mom mišlјenju moglo značiti da ćemo dobiti i povratak mobilnosti“, rekao je Francisco Blanč, globalni strateg za robu i derivate u Bank of America.

Neizvesnost oko viših cena

Energetski analitičari se slažu da svet čeka period viših cena, ali se ne slažu ni koja će biti cena, niti  koliko dugo će se zadržati. Blanč je rekao da je Brent već postigao cilј od 70 dolara za ovaj kvartal, ali on ima mnogo bikovskiiji (optimističniji) dugoročni pogled od ostalih.

„Rekao sam da bismo u naredne tri godine mogli ponovo da vidimo cenu od 100 dolara po barelu. Ostajem pri tome. To bi bila priča za 2022., 2023 godinu. Deo toga je činjenica da OPEK drži sve karte, a tržište ne odgovara naročito cenama na strani ponude i postoji velika zaostala potražnja. Svuda imamo i dosta inflacije. Nafta zaostaje u rastu cena u celoj ekonomiji“, rekao je Blanč.

Članovi OPEK i njihovi saveznici, grupa poznata kao OPEK +, postepeno vraćaju naftu na tržište. Dogovorili su se da primene svoje prethodno planirano povećanje proizvodnje od 350.000 barela dnevno u junu i još 450.000 barela dnevno počev od jula. Saudijska Arabija se, takođe, složila da se povuče iz sopstvenih rezova od oko milion barela dnevno, koji su primenjivani od početka godine.

OPEK + se u aprilu dogovorio da do kraja jula poveća proizvodnju za više od dva miliona barela dnevno.

Američka industrija proizvodi oko 11 miliona barela dnevno, u poređenju sa oko 13 miliona pre pandemije. Ali, analitičari kažu da nije jasno koliko brzo, niti da li će, američke kompanije obnoviti tu proizvodnju.

„Osetlјivost proizvođača na promene cena opala je zbog kapitalne discipline“, rekao je Blanč navodeći da da postoji pritisak na kompanije da, nakon kolapsa cena prošle godine, budu oprezne u načinu na koji koriste kapital. „Trenutno smo u poziciji da cene rastu, a kompanije nerado ulažu. Oni plaćaju dugove i povećavaju dividende. Postoji i pritisak na korporativne odbore da rasprodaju uglјovodonična sredstva i da rade na neto nuli na emisiji uglјenika do 2050. Trenutno imate dve glavne sile koje koče kapital u energetskom sektoru“.

Rastuća potražnja usred oporavka

Za sada, proizvodnja nafte nije išla u korak sa potražnjom, jer se globalne ekonomije oporavlјaju. Čak i nakon što se OPEK+ u utorak obavezao da će sirovu naftu vratiti na tržište, cena nafte je nastavila da raste.

„Dobrodošli u postpandemijski svet. Primećujemo da potražnja brzo raste od prvog do trećeg kvartala, za sedam miliona barela dnevno“, rekao je Daniel Iergin, potpredsednik IHS Markit procenjujući da će Brent ove godine dostići vrednost, u proseku, od 70 dolara po barelu. „Postoji neverovatan slučaj kada bi cena nafte mogla da dostigne 80 dolara. To bi počelo da utiče na potražnju, a takođe bi postojala i politička reakcija na to. Moćićete da vidite kako se telefonira. Predsednik USA Bajden je dovolјno dugo u politici da zna da su visoke cene benzina uvek problem za onoga ko je predsednik. To je tako čak i u erama energetskih prelaza“.

Toliki je rast potražnje da analitičari očekuju da će tržište moći dnevno apsorbirati dodatnih milion barela iranske proizvodnje, ukoliko se vrati svojim prethodnim obavezama u vezi sa nuklearnim programom, kako je tražila administracija Bajdena. Ali, kada bi se to moglo dogoditi nije sigurno.

„Čini se da povratak iranskih barela nije neizbežno pitanje za tržište nafte, jer na petoj rundi nuklearnih pregovora u Beču nisu uspeli da postignu veliki diplomatski proboj“, napisala je Helima Kroft, šefica globalne robne strategije u RBC.

Kroft je dodala da se čini da je verifikacija aktivnosti obogaćivanja Irana od strane Međunarodne agencije za atomsku energiju jedno od pitanja koje mora biti rešeno pre nego što Bajdenova administracija obezbedi ublažavanje sankcija. „S obzirom da je iranska izborna sezona u punom jeku, sada izgleda da će povratak barela sa ograničenim sankcijama verovatno biti letna tema za raspravu OPEK-a.Takođe je važno ko postaje ministar energetike za Iran nakon izbora. Aktuelni ministar podržao je uredan povratak na tržište nafte. Način na koji će se vratiti biće važno i mi pažlјivo pratimo šta će se dogoditi sa njihovim plutajućim skladištem, koje se povećavalo“

Procena je da se može desiti da, ako se povratak iranske nafte na tržište ne obnovi regularno, dođe do reakcije tržišta i privremenog pojeftinjenja nafte.

Bikovska potražnja i prognoze cena podržale su poskupljenje sirove nafte ove sedmice, prema Džonu Kildufu iz kompanije Again Capital.

Kilduf je rekao da je OPEK predvideo da bi potražnja mogla dostići 99,8 miliona barela dnevno do kraja godine, ali da se očekuje da će ponuda dostići samo 97,5 miliona barela dnevno.

„Već neko vreme sam bikovski raspoložen. Očekujem da će Brent postići 80 dolara za barel, a da će se WTI naftom trgovati između 75 i 80 dolara. Trendovi potražnje eksplodiraju“, rekao je Kilduf, ističući da je klјučna uloga američke industrije škrilјaca, odnosno, toga koliko brzo će ona nastaviti svoje nekadažnje aktivnosti i krenuti napred.

Analitičar Citigroup-a Erik Li rekao je da očekuje da se američke bušilice konačno vrate na svoje prethodne nivoe proizvodnje, ali primećuje promenu u stavu. „Ako ih razdvojite, privatne kompanije brzo reaguju. Javni sektori i glavne kompanije bili su mnogo oprezniji“.

OPEK+ trenutno ne vidi pretnju od SAD, gde ima dosta rezervnih proizvodnih kapaciteta, da bi se obuzdale više cene i povećala ponuda, ako je to potrebno. Ranije bi više cene bile poziv američkoj industriji škrilјaca da pumpa više, što bi zauzvrat moglo da smanji cene. „Trenutno se ne vidi da se američki proizvođači vraćaju brzo i mislim da se to i neće desiti“.

Izvor: CNBC

facebook twitter linkedin email