Ruski premijer poziva zemlju da se pripremi za razdoblje nakon nafte

Cena nafte – od vrtoglavih visina do strmog pada

Na svetskom tržištu cene nafte su poprimile skoro dramatičan preokret – trenutno su ispod 75 dolara po barelu, što je manje u odnosu na kraj prošle godine. Iako je teško predvideti dalje kretanje cena, značajno drugačiji oblik krive već daje, u određenoj meri, razlog za optimizam, bilo da je reč o cenama naftnih derivata, ili pak o preteći visokoj stopi inflacije.

Baš poput svake druge renomirane institucije i američka administracija (Energy Information Administration), je krajem prošle godine objavila prognoze kretanja cena sirove nafte.

U proizvoljnoj gradaciji, prognoze bi samo mesec dana kasnije mogle da se okarakterišu kao prilično naivne; u februaru su zvučale glupavo, a već u martu – zastrašujuće promašeno.

A, onda, opet, 12 meseci kasnije, te iste brojke (prosečna cena od 67 dolara po barelu) polako dobijaju na težini, jasno ilustrujući koliko je teško predvideti razvoj događa na tržištima roba, čak i u relativno kratkom roku.

Nezahvalne prognoze

Tu činjenicu nikako ne bi trebalo izgubiti iz vida, jer odnos snaga može u trenu da se promeni; EIA je svoje ranije procene zasnivala na očekivanjima o simultanom padu potražnje i rastu ponude, bilo od strane nezavisnih proizvođača kao što su SAD, Kanada ili Meksiko, ili u režiji OPEK bloka.

Umesto toga, svedočili smo inicijalnom rastu potražnje, a potom i paničnim reakcijama aktera na tržištu, preplašenih mogućnošću da milioni barela ruske nafte, iz ovog ili onog razloga, ne uspeju da pronađu put do žednih kupaca. Naredni scenario se lako može aktuelizovati, ali sadašnja zbivanja, svejedno, zaslužuju nešto detaljniji osvrt, i to iz nekoliko razloga.

Za početak, potrošače širom sveta će, zasigurno, oduševiti podatak da je cena sirove nafte, ili barem WTI blenda (West Texas Intermediate), u odnosu na početak godine, ove nedelje skliznula na – negativno polje.

Cena se spustila ispod 75 dolara po barelu, anuliravši u potpunosti dramatičan rast iz prve polovine ove godine, uslovljen ratom u Ukrajini.

Raskorak sa maloprodajnim cenama

Američki potrošači će se najviše obradovati ovom padu, jer ostatak sveta, uključujući i Hrvatsku, mora paralelno da se nosi i sa negativnim posledicama aprecijacije kursa dolara; iz tog razloga je razlika u odnosu na početak godine, preračunato u kune, još uvek pozitivna i trenutno iznosi 6,5 odsto (reflektujući rast vrednosti američke valute).

Ovo poslednje, u kombinaciji s uobičajenom vremenskom distancom uz koju se globalna zbivanja prenose na lokalne benzinske pumpe, u velikoj meri objašnjava zbog čega su maloprodajne cene naftnih derivata još uvek značajno više u odnosu na početak januara.

Zatim, mora se istaći i suzdržanost proizvođača sirove nafte pod okriljem OPEK-a koji su, u saradnji s Rusijom, dosad podgrejavali visoke tenzije na tržištu, uspevajući da, donekle, amortizuju pad cena, uslovljen slabijom ekonomskom aktivnošću na globalnom nivou (prvenstveno u Kini). Upravo je odustajanje od daljnjeg smanjenja proizvodnje najviše doprinelo najnovijem padu cena.

Ovogodišnji fenomen

Što nas je, onda, dovelo i do bitno izmenjenog izgleda krivulje terminskih ugovora. Terminski ugovori su instrumenti kojima se dogovara kupoprodaja robe na određeni rok. Za razliku od spot tržišta, gde se sirova nafta kupuje i otprema odmah, putem terminskih ugovora moguće je kupiti naftu (po fiksnoj ceni), koja će biti isporučena tek u budućnosti.

Tako je moguće na Chicago Mercantile Exchange kupiti WTI sirovu naftu s datumom isporuke u bilo kom mesecu tokom idućih desetak godina; na primer, cena s isporukom u julu iduće godine trenutno iznosi 75 dolara, a ona za jul 2024. godine – 72 dolara po barelu.

Od jednog do drugog preokreta

U nekim drugim, normalnim okolnostima, nafta koja tek treba da se isporuči obično je skuplja, jer uključuje i neizvesne perspektive u budućnosti. Stručni termin je contango, a poprimio je ekstremne razmere u aprilu 2020. godine, u jeku pandemije koronavirusa i masovnog lokdauna; uz drastičan pad potrošnje i prepunjena skladišta, nafta ama baš nikome nije bila potrebna, zbog čega su terminski ugovori s bližim datumima dospeća bili bitno jeftiniji.

Međutim, već duže vreme prisustvujemo suprotnom fenomenu (backwardation): zbog velike potražnje, najskuplja je nafta koja se može isporučiti – odmah.

Kulminacija tog trenda dogodila se početkom marta, kada je barel WTI sirove nafte s isporukom već u idućem mesecu dogurao sve do 130 dolara po barelu. Cena nafte s datumom isporuke godinu dana kasnije (rimske brojke na grafikonu označavaju mesece isporuke u narednom periodu), bila je čak za četvrtinu niža.

Potražnja jenjava

Situacija se sada polako normalizuje, dok je aktuelna kriva terminskih ugovora prilično ispeglana (izgled krivulje na grafikonu puno je bitniji od konkretnih cena), što u prevodu znači da potražnja za naftom – jenjava.

A s njom, naravno, i cene padaju. Iako je nemoguće predvideti koliko će dugo contango trajati, već i značajno drugačiji oblik krive daje donekle razloga za optimizam, bilo da je reč o cenama naftnih derivata, ili pak o preteći visokoj stopi inflacije.

Izvor: Poslovni dnevnik

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti