Taksa na CO2 – ekološka ili ekonomska mera?

Cena ugljenika u EU dostigla rekordnih 50 evra po toni

Cena ugljenika u Evropskoj uniji premašila je 50 evra po toni, što je ključna prekretnica u onome što analitičari najavljuju kao dugoročni uspon prema nivou cene koja je potrebna za pokretanje investicija u čiste tehnologije. Očekuju da će se cena ugljenika u EU više nego udvostručiti do kraja ove godine. Brisel planira da uvede carinsku taksu za ugljanik na uvoz “zagađujuće” robe iz inostranstva.

Tržište ugljenika u EU glavno je sredstvo Unije za suzbijanje emisija gasova staklene bašte koji uzrokuju klimatske promene, primoravajući elektrane, industriju i avio-kompanije koje rade unutar Evrope da kupuju dozvole za zagađenje.

Tržište je dobilo veći podsticaj, s obzirom da blok teži da ispuni oštrije klimatske ciljeve, uključujući novi cilj da se do 2030. neto emisije gasova sa efektom staklene bašte smanje za najmanje 55%.

Referentna (benčmark) cena EU dozvole (EUA) dostigla je u utorak 50,05 evra po toni, najviše od uvođenja tržišta ugljenika 2005. godine. Referentni ugovor iz decembra 2021. popeo se za oko 50% od početka godine.

„Postoji dosta bikovskih (uzlaznih) faktora, zato zaista vidimo cene na ovim nivoima“, rekao je analitičar Refinitiva, Ingvild Sorhus za Rojters.

To uključuje podršku politici iz novog klimatskog cilja EU, plus povećanu potražnju za dozvolama od strane finansijskih investitora iskušanih skokom cena na tržištu i konsenzusom analitičara da će cene verovatno rasti dalje u narednim godinama.

Brisel će ovog leta predstaviti paket politika za smanjenje emisija u svim sektorima, kako bi se postigao cilj do 2030. godine, uključujući reforme na tržištu ugljenika u EU. Očekuje se da će to dovesti do veće potražnje za dozvolama za CO2 i učiniti ih deficitarnim.

Analitičari kažu da cena ugljenika u EU sada treba da poraste na nivo dovoljno visok da pokrene smanjenje CO2 u industriji, gde alternativni izvoru sa niskim sadržajem ugljenika ne mogu još uvek da se takmiče po ceni sa tradicionalnim tehnologijama koja se zasnivaju na fosilnim gorivima.

„Cena ugljenika mora da dostigne dovoljno visoku cenu da omogući Evropskoj uniji dostizanje nulte emisije do 2050. godine. Potrebna je dovoljno visoka cena CO2, koja bi omogućila vodoničnom gorivu proizvedenom iz obnovljive energije da bude konkurentno sa vodonikom proizvedenim iz fosilnih goriva. Na osnovu toga, mislim da je razumno očekivati oko 90 evra po toni do 2030.“, rekao je Mark Levis, glavni strateg održivosti u BNP Paribas, misleći na dugoročni cilj bloka da eliminiše neto emisije do 2050. godine.

Industrijske emisije

Emisije iz elektrana i industrije koje pokriva tržište ugljenika u EU, opale su za 35% od 2005. do 2019. godine.

Do sada je većina tih smanjenja dolazila iz elektroenergetskog sektora, jer su veće cene CO2 pomogle da termoelektrane na ugalj postanu neekonomične, što je pokrenulo prelazak sa uglja na gas koji emituje manje CO2.

Analitičar Berenberga Lavson Stile (Steele), očekuje da će se cena ugljenika u EU više nego udvostručiti do kraja ove godine.

Većina prihoda sa tržišta ugljenika u EU preusmerava se nazad na vlade zemalja, što znači da su zemlje naoružane rastućim resursima za ulaganje u smanjenje emisije CO2.

Kako bi pomogao evropskim kompanijama da ostanu konkurentne, jer se suočavaju sa većim troškovima ugljenika, Brisel planira da uvede carinsku taksu za ugljanik na uvoz “zagađujuće” robe iz inostranstva.

Ne očekuje se da će to stupiti na snagu narednih nekoliko godina, a neke industrije kažu da veći troškovi CO2 već smanjuju njihovu sposobnost da pronađu novac za investiranje u tehnologije za smanjenje ugljenika.

Izvor: Euractiv.com

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti