Norveška kompanija Statkraft sprovela je istraživanje među više od 18 hiljada ispitanika u devet zemalja – uključujući i Hrvatsku – o tome šta potrošači misle o klimatskim promenama i trenutnim cenama energije. Ukupno gledajući, na nivou svih zemalja koje su uključene u istraživanje, tri četvrtine ispitanika zabrinuto je zbog negativnih posledica klimatskih promena i kao jedno od rešenja vide upravo u obnovljivim izvorima.

Više od dve trećine (69 odsto) smatra da bi razvoj obnovljivih izvora trebalo da bude prioritet, s obzirom na probleme s klimatskim promenama i snabdevanjem energijom. Gotovo četvrtina ispitanih (23 odsto) rekla je, pritom tom, da je njihova percepcija obnovljivih izvora postala pozitivnija u poslednjih šest meseci. Ukupna stopa prihvatanja vetroelektrana, odnosno solarnih elektrana, sada je na nivou 80, odnosno 87 odsto.

Ulaganje u obnovljive izvore

Zabrinutost zbog potencijalno većeg troška električne energije bila je, od svih ispitanih zemalja, najveća u Irskoj (86 odsto) i Hrvatskoj (81 odsto). Upitani o cenama električne energije, 81 odsto građana u Hrvatskoj zabrinuto je zbog mogućeg iznosa računa za električnu energiju; 62odsto ispitanih misli da, možda, svojom ušteđevinom neće moći da pokrije očekivani rast cena energije, dok, čak, 85 odsto smatra da je odavno trebalo da se više i ozbiljnije ulaže u obnovljive izvore u Hrvatskoj.

Uprkos ovom pritisku rastućih cena energije koji građani osećaju, 50 odsto ispitanih u Hrvatskoj kaže da zbog drugih izazova u životu nema vremena da traži povoljnije opcije isporuke električne energije.

Građani Hrvatske koji su učestvovali u istraživanju, pokazali su najveću zabrinutost u odnosu na sve zemlje u vezi sa sigurnošću isporuke energije – 77 odsto ispitanika izjavilo je da je zabrinuto zbog pitanja sigurnosti snabdevanja energijom. Pritom, 56 odsto ispitanika iz Hrvatske – ponovo najveći procenat među svim ispitanim zemljama – kaže da ih je na takvo razmišljanje i stav primarno podstakao rat u Ukrajini; 79 odsto građana tvrdi da su u većoj meri počeli da trazmišljaju na temu energetike tek pod uticajem tog rata.

Čista energija

Hrvatska, takođe, prednjači po nivou svesti o izvorima električne energije – ispitanici u velikoj većini (87 odsto) tvrde da znaju odakle dolazi njihova energija; to je ponovo najviši procenat u ovom istraživanju u svim zemljama.

„Ovi rezultati istraživanja pokazuju jasnu podršku javnosti razvoju čiste energije, pri čemu građani žele da Hrvatska brzo deluje. Uz povećanje kapaciteta proizvodnje obnovljive energije i smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva, hrvatski potrošači bi mogli da budu dodatno zaštićeni od promena na nestabilnom tržištu i rastućih troškova“, komentariše Arnaud Bellanger, menadžer Statkrafta za Hrvatsku.

Hrvatski građani su, i te kako svesni problematike klimatskih promena – 75 odsto ispitanika u ovom istraživanju je reklo da je zabrinuto zbog direktnih posledica klimatskih promena na njih i na njihovu porodicu. Najviše ih brinu poplave, požari, toplotnni talasi i porast niva mora (48 odsto), uticaj na zdravlje (42 odsto), negativni uticaj na cene hrane (40 odsto), uticaj na staništa ljudi i životinja (39 odsto) i nemogućnost planiranja budućnosti zbog ovih neizvesnosti (23 odsto).

Politike i podsticaji

Međutim, u ovom istraživanju, čak 93 odsto građana Hrvatske reklo je da ne prepoznaje bilo kakve ciljeve i aktivnosti koje zemlja preduzima, kako bi bila ugljenično neutralna. Ispitanici su podeljeni oko toga ko bi primarno trebalo da rešavati problem: 36 odsto građana kaže kako ne oseća baš nikakav pritisak niti podsticaj da se sami suoče s tim problemom, dok je njih 31 odsto vrlo svesno o značaju tog problema i oseća podsticaj na delovanje u tom pravcu.

Građani veruju da bi Vlada morala primarno da podstiče rešavanje problema klimatskih promena kroz veći broj politika i podsticaja za smanjenje ugljičnih emisija, uključujući podsticaje za električna vozila (56od sto ispitanih), brže uvođenje čiste energije za ličnu i poslovnu primenu (46 odsto), bolju edukaciju građana o tome kako mogu da smanjevi svoj ugljienični otisak (49 odsto), više podsticaja za primenu čiste energije u kompanijama i industriji (59 odsto), kao i lakši proces planiranja inicijativa koje se bore protiv klimatskih promena (42 posto).

Prioritet širom Evrope

Suočeni s rastućim cenama energenata zbog rata u Ukrajini i klimatskom krizom, ispitanici u Hrvatskoj su u velikoj većini (75 odsto) rekli da je neophodno da značajno širenje proizvodnih kapaciteta u području obnovljivih izvora postane prioritet širom Evrope. Jedna trećina građana Hrvatske – 34 odsto, kaže da, podstaknuti krizama tokom proteklih meseci, gledaju pozitivnije na obnovljive izvore.

Inače, istraživanje je sprovela kompanija Opinion Matters u ime Statkrafta. Anketirano je 18.714 osoba starijih od 18 godina u Ujedinjenom Kraljevstvu, Irskoj, Norveškoj, Italiji, Francuskoj, Španiji, Holandiji, Nemačkoj i Hrvatskoj, a istraživanje je sprovedeno sredinom 2022. godine. U Hrvatskoj su u istraživanje bila uključena 2003 ispitanika.

Opinion Matters je član Društva za istraživanje tržišta koje sezasniva na Međunarodnom kodeksu za istraživanje tržišta i društvenih istraživanja ESOMAR-a, međunarodnog udruženja za istraživanje tržišta.

Izvor: Energetika-net