Cene ključnih metala za energetsku tranziciju vrtoglavo rastu

Ublažavanje ograničenja izazvanih koronavirusom i snažna potražnja izazvale su poskupljenje metala, cene bakra, aluminijuma, kalaja i NdPr dostigle su najviši nivo u poslednih nekoliko meseci. Električna vozila, napravljena bez upotrebe retkih metala manje su efikasna jer, baterija mora biti oko 30% veća da bi vozilo prešlo istu udaljenost.

Cene mnogih industrijskih metala rastu, podstaknute snažnim očekivanjima potražnje, dok svet pokušava da se sve manje oslanjanja na fosilna goriva. Međutim, smatra se da će budući rast cena verovatno biti ograničen na nekoliko odabranih metala potrebnih za energetsku tranziciju.

Teorija o o sinhronizovanom usponu, koju neki karakterišu kao superciklus, u suprotnosti je sa očekivanjima da će se u različito vreme pojaviti nestašica određenih materijala.

„Potražnja za energetski tranzitnim metalima trajaće neko vreme, ali ne istovremeno za svim“, rekao je analitičar Julian Kettle iz kompanije Wood Mackenzie.

Ublažavanje ograničenja izazvanih koronavirusom i snažna potražnja za industrijskim metalima izazvale su rast cena. Cene bakra, aluminijuma i kalaja su iznad nivoa potrebnog za podsticanje novih kapaciteta. Retki su oni metali čije su cene ispod tog novoa.

Bakar

Wood Mackenzie procenjuje da će se potražnja za bakrom u obnovljivim izvorima, skladištenju i prenosu energije, električnim vozilima i infrastrukturi za punjenje više nego udvostručiti u odnosu na nivo iz 2020. i da će iznositi 8,6 miliona tona u 2025. godini, po scenariju koji ograničava globalno zagrevanje na manje od 2˚C.

WoodMac predviđa da će se do 2030. godine na programe energetske tranzicije potrošiti 15,1 milion tona bakra.

Grafik: Tržište svetskog prerađenog bakra

Biće potrebne nove zalihe, ali rudari su oprezni u ulaganju nakon iskustva iz poslednje decenije, kada su se investicije sukobile sa najvećom potražnjom, što je dovelo do kolapsa cena i prihoda.

Rastući troškovi povezani sa životnom sredinom, socijalnim pitanjima i vlašću država gde posluju dodatni su izazovi sa kojima se rudari suočavaju. Prepreka je i to što države teže da preuzmu veći deo prihoda od rudara.

Grafik: Moguće je da će aluminijum i bakar upasti u deficit u narednim godinama

Kalaj

Čini se kao da je kalaj zaboravljeni ključni igrač u energetskoj tranziciji, rekao je Kettle. Gotovo 50% potražnje za kalajem, koje su procenjene na oko 340.000 tona ove godine, odnosi se na elektronske komponente, od kojih su mnoge vitalne za ekonomiju sa niskim sadržajem ugljenika. Bez kalaja, elektroni ne teku, a baterije u električnim vozilima se ne pune.

Jeremy Pearce, analitičar iz Međunarodnog udruženja za kalaj, procenjuje da električna vozila, obnovljivi izvori energije i skladišta energije troše oko 45.000 tona kalaja godišnje. „To bi moglo da se poveća na 70.000 tona godišnje 2025. i možda 100.000 tona godišnje 2030. godine“, rekao je Jeremy.

Retki metali

Magneti napravljeni od neodimijuma i praseodimijuma (NdPr) koriste se u generatorima vetroturbina i motorima na električnim vozilima.

Analitičari kažu da su električna vozila napravljena bez retkih metala manje efikasna jer baterija mora biti oko 30% veća da bi vozilo prešlo istu udaljenost.

Analitičar Daan de Jonge iz kompanije CRU uviđa da će energetska tranzicija povećati potražnju i cene NdPr-a tokom narednih godina na nivoe koji podstiču nove projekte, ali navodi da je potreban oprez. "Kina poseduje intelektualna prava u pogledu obrade retkih metala. Oni su ulagali u tehnologiju u koju drugi nisu hteli," rekao je de Jonge.

Grafik: Očekuje se da globalne potrebe za neodimijumom i praseodimijumom (NdPr) za električna vozila i vetroturbine porastu preko 150% do 2025.

Dominantan položaj Kine u snabdevanju retkim metalima zabrinjava druge zemlje.

Obrada retkih zemalja je komplikovana jer u istoj rudi ima mnogo metala, za razliku od rude bakra, na primer, koja može da sadrži samo kobalt ili molibden.

CRU predviđa da će potražnja za retkim metalima, kao što je NdPr, za upotrebu u električnim vozilima i vetroturbinama porasti na 41.575 tona ili 62% od ukupnog broja u 2025. godini, sa 20.544 tona ili 42% od ukupnog broja ove godine.

Aluminijum

Grafik: Porast potražnje za aluminijumom i bakrom u globalnoj energetskoj tranziciji

U čistom stanju aluminijum se lako oblikuje, a pomešan sa malim količinama drugih metala u vidu legura, može da dostigne čvrstoću čelika sa samo trećinom njegove težine. Ova osobina aluminijuma omogućava izradu laganijih električnih vozila i prelazak većih kilometraža.

Prema scenariju kompanije Wood Mackenzie, potražnja za aluminijumom za upotrebu u obnovljivim izvorima energije, skladištenjem i prenosom energije, električnim vozilima i infrastrukturi za punjenje popeće se na 24,4 miliona tona 2025. godine i 42 miliona 2030. godine sa 13,5 miliona tona ove godine.

Ukupna globalna potražnja za aluminijumom očekuje se da će dostići 76 miliona tona 2025. godine, što je za 10% više u odnosu na ovu godinu, ostavljajući deficit u snabdevanju od oko dva miliona tona.

Predviđeni nedostatak delimično je posledica kineskih ciljeva za smanjenje emisije ugljenika. Kinesko udruženje obojenih metala (CNIA) postavilo je privremeni cilj da emisije dosegnu vrhunac do 2025. godine.

Grafik: Cene bakra, aluminijuma, kalaja, neodimijuma i praseodimijuma (NdPr) dostigle su najviši nivo u poslednih nekoliko meseci, nakon višegodišneg rasta.

„Ove godine su ukupne emisije ugljen-dioksida proizvedene topljenjem iznosile 420 miliona. Kina bi trebala da ograniči kapacitet topljenja ispod 45 miliona tona, kako bi dostigla svoj cilj za smanjenje emisija“, rekao je analitičar kompanije ING, Wenyu Yao.

Izvor: Reuters

 

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti