Krajem avgusta završen je jednogodišnji prelazni period tokom kojeg su slovenačka domaćinstva i mali potrošači električne energije plaćali polovinu doprinosa za podršku proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora energije.

Osnovne cene struje, koje čine oko polovinu konačne cene, ostaju na snazi do kraja godine, a Vlada bi mogla da produži propis. U Nemačkoj je regulisana cena struje za domaćinstva znatno viša.

Pored prošlogodišnjih ludih berzanskih cena struje, slovenačka i nemačka vlada postavile su i gornju granicu cena za domaćinstva. Slovenačka vlada je limit postavila na oko 10 centi po kilovat satu (jedinstvena tarifa), a nemačka na 40 centi, dakle znatno više. Od tada su cene na berzama pale, a slovenački potrošači ponovo plaćaju višu stopu PDV-a (22 odsto, dok je u Nemačkoj 19 odsto).

Julski podaci o konačnim cenama pokazuju da je domaćinstvo u Ljubljani u proseku plaćalo više od 19 centi po kilovat satu sa svim doprinosima i carinama, dok je domaćinstvo u Berlinu plaćalo duplo više, dobrih 38 centi. Ova razlika će u narednim mesecima biti manja, Slovenija ponovo uvodi isplatu punog iznosa subvencija za obnovljive izvore energije.

U Nemačkoj se stalno žale da je osam nameta koji idu uz cenu struje previše. Naknade su namenjene za održavanje i izgradnju nove mreže, obnovljive izvore i punjenje državne kase. Najviše galame izaziva činjenica da na severu Nemačke, gde je podignuto najviše vetroturbina i koje snabdevaju druge delove zemlje čistom energijom, plaćaju daleko najveću mrežnu naknadu, što se čini nepravednim i paradoksalnim prema njima, dok je u Bavarskoj ovaj trošak mnogo manji. Zato je Vlada najavila zakon koji će otkloniti velike regionalne razlike.

I u Sloveniji je u toku reforma mrežne naknade koja pokriva troškove distributera električne energije, a posebno će više plaćati potrošači veće snage, odnosno industrija. Što se tiče gornje granice osnovne cene struje, Nemci imaju garantovanu predvidivost, odnosno granicu struje od 40 centi, najmanje do kraja aprila. Ograničenje u Sloveniji trenutno važi do kraja ove godine.

Nema podataka kolika je stvarna cena

Još jedan pogled na poređenje cena struje za privredu, gde je slika malo drugačija, bar u teoriji. Slovenačka mala i srednja preduzeća imaju ograničenu maloprodajnu cenu od 19,5 centi po kilovat satu (jedinstvena tarifa) za 90 odsto potrošnje, dok su nemačke maloprodajne cene ograničene na 13 centi za 70 odsto potrošnje. Inače, nema zvaničnih podataka koji bi pokazali kolika je stvarna konačna cena.

Slovenačka industrija, za koju država pod određenim uslovima nadoknađuje deo troškova, navodno plaća slično nemačkoj (između 18 i 20 centi po kilovat satu), a obe znatno više od američke ili kineske. Zbog toga je izgubljena konkurentnost proizvodnje na osnovu cena energije.

Nemačka industrija i sindikati, nemačke države, vladajuće socijaldemokrate i zeleni, opozicioni CDU/CSU, kao i pojedini ekonomisti, zahtevaju da nemačka vlada subvencioniše cenu struje za bar onaj deo nemačke teške industrije koji se takmiči na svetskom tržištu sa delovima sveta gde je cena električne energije niska.

Ministar ekonomije Robert Habek je na njihovoj strani, spreman je da za to izdvoji 30 milijardi evra do 2027. godine. Protiv njih su kancelar Olaf Šolc, ministar finansija Kristijan Lindner i njegova stranka FDP, kao i neki uticajni ekonomisti. Šolc navodi dva razloga: prvi je pitanje odakle ponovo dobiti nove subvencije (Nemačka pokušava da smanji dug), a drugi je što zemlja ubrzano ulaže u obnovljive izvore, što bi u krajnjoj liniji trebalo da snizi cenu struje.

Ekonomisti upozoravaju da bi subvencije bile podsticaj za industriju i državu u celini, što bi odložilo energetsku obnovu i ulaganja u veću efikasnost. Problem još nije rešen. Paralelno sa tim, oživljavaju se rasprave o tome kako je (ni)je bilo mudro isključiti poslednje nuklearne elektrane u zemlji.

Izvor: SEEbiz