Cenu hrvatskog izlaska iz uglja platiće potrošači

S današnjim cenama uglja i emisija CO2 došlo je vreme da nema smisla govoriti o profitabilnoj proizvodnji u u hrvatskoj TE Plomin. Nedostatak osnovne energije moraće se stalno obezbeđivati uvozom sve skuplje električne energije- A to se na kraju morati preliti na privredu. Treba javnosti reći koliko košta energetska tranzicija i da će oni platiti elektrifikaciju društva visokom cenom energije.

Cenu hrvatskog izlaska iz uglja platiće potrošači. Vlada Hrvatske je početkom jula objavila da se pridružuje Međunarodnoj alijansi bez uglja, grupi od 122 zemlje, grada, regiona i organizacija koje žele ubrzati prelazak na proizvodnju energije bez fosilnih goriva. Poslovično nezainteresovana za energiju, država nije objavila datum zatvaranja jedine aktivne elektrane na ugalj u zemlji. TE Plomin 2 ima dozvolu za rad do 2040. godine.

Je li uopće potrebno govoriti o formalnom hrvatskom izlasku iz uglja, kad jedina termoelektrana na ugalj, zbog sve većeg troška proizvodnje, ionako radi sve manje?

Kako se čini, tržišne okolnosti vrlo brzo će je eliminisati iz proizvodnog miksa, što nikako nije dobra vest za hrvatsku energetiku. S prosečnom proizvodnjom od oko 1,5 TWh godišnje, što je oko 10% godišnjih potreba, ta je elektrana, uz NE Krško, uvek bila čvrsti kamen u temeljima koji se sada opasno klimaju.

Niz okolnosti „urotio“ se protiv HEP-ove termoelektrane na ugalj. Cena uglja s isporukom u Roterdamu popela se do 130 USD/t, na najviši nivo u protekloj deceniji, čemu su kumovale poplave u Indoneziji i Australiji, zatvaranje rudnika u Kolumbiji i povećana potražnja u Aziji. Prema procenama Trading Economicsa očekuje se da će se do kraja kvartala ugljem trgovati po čak 143 USD/t, dok se u roku od godinu dana procenjuje dalji rast cene na 165 USD/t. Veliki problem proizvodnji električne energije iz uglja u Evropi su i cene emisija štetnih gasova, koje su se popele gotovo na 58 EUR/t CO2. Treba računati da u prosečnoj godini TE Plomin 2 u elektroenergetski sistem isporuči više od milion emisijskih jedinica godišnje, dok ukupnim emisijama doprinosi 6%.

Mešetarenje ETS dozvolama

Za razliku od Poljske, koja troši domaći lignit, kameni ugslj za TE Plomin u potpunosti se uvozi. S aktualnim cenama, proizvodnja električne energije u TE Plomin 2 prelazi 50 evra po MWh, na što tek treba dodati trošak emisijskih dozvola.

Prošle godine HEP je raspolagao dozvolama koje je kupio 2019. godine, kada je njihova cena bila ispod 20 EUR/t, a ove godine TE Plomin 2 radi s dozvolama iz 2020. s cenom između 25 i 30 EUR/t, što je već uzelo svoj danak.

Koliko je ove godine radio Plomin nije poznato, jer takvi se podaci nigdje ne mogu dobiti. Novi igrači ušli su na tržište EU ETS (EU sistema trgovanja emisijama) dozvola te spekulativnim igrama povećali tržišnu volatilnost, što je trend koji će se nastaviti u narednim godinama.

ETS krediti

Analitičari predviđaju da bi se cijene ugljen-dioskida do kraja desetljeća mogle popeti i do 90 EUR/t CO2, s tendencijom bitno manjeg broja dozvola na tržištu, zbog čega energetske firme čuvaju svoje ETS kredite.

Hrvatska pak svoje viškove iznova prodaje i računa da će na njima zaraditi od tri do pet milijardi kuna. Tim novcem HROTE će finansirati izdvajanja za podsticaje za obnovljive izvore energije (OIE) i energetsku tranziciju. Ostatak odlazi u FZOEU (Fond za zaštitu okoline i energetsku efikasnost), a pošto znamo da Fond teško „troši“, ne znam treba li se veseliti.

Već s današnjim cenama uglja i emisija i aktualnom projekcijom Evropske komisije o 48 EUR/t do 2030. za ETS kvote, došlo je vreme da nema smisla govoriti o isplativoj proizvodnji u Plominskom zalivu.

Nameće se zaključak da je dobro što država, ipak, nije naterala HEP da uđe u skup projekat TE Plomin 3. Ta termoelektrana bila bi isplativa samo s bitno jeftinijim cenama uglja i ETS dozvolama do maksimalno 30 EUR/t. Da je HEP ušao u taj projekt, danas bi se verojatno govorilo o njegovoj privatizaciji, a ne o energetskoj tranziciji koju elektroprivreda nastoji preduzeti velikim brojem zeleno obojenih projekata.

Pitanje nacionalne sigurnosti

Obnovljivci su „ispravni“, niko to ne spori. Ali, treba se pitati što će izostanak proizvodnje iz Plomina značiti za hrvatsku energetiku. Jer, reč je o baznoj energiji, koju će bez proizvodnje u Plominu Hrvatska morati da uveze. A cene na berzama su sve veće. Cena na HUPX za jul je 95 EUR/MWh, a 2019. bila je 55 EUR/MWh.

Pri tome, Hrvatska je, i dalje, najveći neto uvoznik električne energije u EU.

Da budem precizna: „Za 2019. godinu, vezano uz raspoloživost elektrana, HOPS je prikupio saznanja da značajan deo od ukupnih proizvodnih kapaciteta, ponajpre termoelektrana, nije moguće koristiti u slučaju kratkoročnih potreba za energijom. Upoređujući raspoložive prenosne i proizvodne kapacitete sa srednjim satnim opterećenjima prenosnog sistema, vidljiv je nedostatak proizvodnih i uvoznih kapaciteta za osiguravanje potrebnih količina električne energije krajnjim kupcima.

Ipak, hidrološke prilike u pojedinim delovima godine te neraspoloživost i cenovna nekonkurentnost termoelektrana, prouzrokovali su visok uvoz u hrvatski EES (elektroenergetski sistem). U pojedinim pogonskim situacijama, snabdevanjet električnom energijom u hrvatskom EES-u nije bila zadovoljena.“, stoji u godišnjem izveštaju HOPS-a.

Ovaj izveštaj treba da je na stolu Veća za nacionalnu sigurnost, jer je reč o izuzetno važnom ekonomskom pitanju.

Cene električne energije

Visoka cena električne energije biće dugoročno stimulativna jedino za dalji rast OIE, koji imaju svoja ograničenja. Proizvodnja iz prirodnog gasa, čiji fjučersi su oko 35 EUR/MWh na TTF za ovu godinu, i uglja biće ugrožene sve skupljim ETS dozvolama.

Sve ovo će pogurati cene energije u nebo u narednim godinama, generišući privrednu krizu.

Nameće se pitanje da li je, u atmosferi sa pojačanom pandemijom i klimatskim promenama, konačno došlo vreme da se kreoatori politika temeljno zapitaju o sigurnost snabdevanja električnom energijom.

Onom istom električnom energijom na kojoj se bazira celokupna budućnost privrede, pa i civilizacije, ako ćemo slušati Brisel.

Cena energetske tranzicije

Resorni ministar, koji olako zaključuje da izlazak iz uglja i nije neki problem i njegov šef svakako treba da se pozabave smerom i tempom kojim se razvija (neki smatraju – degeneriše) hrvatska energetika.

Treba javnosti reći koliko košta energetska tranzicija i da će oni platiti elektrifikaciju društva visokom cenom energije.

Taj element se, konačno, polako uvodi u jednačinu.

U dokument Evropske komisije, koja gura energetski paket Spremni za 55%, navodi se da cene ugljen-dioksida iz fosilnih goriva treba prebaciti na krajnje potrošače. EK, uz to, učestalo spominje energetsko siromaštvo i veliko poskupljenje roba i usluga.

Smer energetike u EU je zapanjujući, kada se gleda šira slika uticaja na klimatske promene, ali je jasan. Samo ga treba progurati kroz Evropski parlament i države članice. Nesumnjivo, s uspehom.

Izvor: Energetika-net / Nina Domazet

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti