Brzo uključivanje Zapadnog Balkana u EU sistem trgovine emisijama (EU ETS) jedini je efikasan način da se postupno iz tog regiona izbaci ugalj, navodi se u izveštaju koji je 23. februara objavio briselski analitički centar CEPS.
U izveštaju se navodi da se otprilike dve trećine električne energije na Zapadnom Balkanu proizvodi iz lignita, najčešće u elektranama koje rade više od 40 godina. Intenzitet ugljen-dioksida (CO2) u sektoru električne energije u regiji je tri puta veći nego u EU. Gotovo nijedna elektrana više ne može da radi predviđenim kapacitetom.
Daljinsko grejanje na lignit nije ništa drugačije. Nadogradnja je ekonomski neisplativa. Čak i da je velika većina postrojenja nadograđena, ona i dalje ne bi bila u stanju da ispune gornje granice emisije sumpor-dioksida prema Direktivi EU o velikim ložištima, koja je stupila na snagu 2018. godine, kao posebna obaveza Ugovora o Evropskoj energetskoj zajednici.
Fond za postupno izbacivanje uglja i pravednu tranziciju
CEPS navodi da je trenutna politika EU, koja kombinuje Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) i razvoj regionalnog sistema za trgovinu emisijama , suviše spora. Ukratko, Zapadnom Balkanu su potrebne investicije, a ne podsticaji.
CEPS navodi da su njegovi eksperti razvili koncept za ubrzano potpuno pristupanje energetskog sektora Zapadnog Balkana u sistem EU za trgovinu emisijama (ETS). Ovo uključuje primenu člana 10c EU ETS-a, skrojenog za Zapadni Balkan, ili (EU ETS) Fonda za modernizaciju koji je bio ključan za modernizaciju većeg dela energetskog sektora u centralnoj i istočnoj Evropi. Na primer, Fond za modernizaciju mogao bi se transformisati u Fond za postupno izbacivanje uglja i pravednu tranziciju Zapadnog Balkana, stoji u izveštaju.
Odlukom ministara, EU ETS bi postao deo pravnog nasleđa Energetske zajednice do 2026. godine. Pod određenim uslovima, zemlje zapadnog Balkana bi imale pravo da dodeljuju privremene besplatne alokacije, na primer na osam godina.
Ključna stvar je da elektrane mogu zadržati ove dozvole EU bez obzira na njihov status zatvaranja. Ako prestanu sa radom, onda mogu iskoristiti vrednost ovih odobrenja za nove investicione projekte. Suprotno tome, ako ih zadrže u funkciji, suočili bi se sa situacijom bez besplatne dodele nakon isteka privremenog perioda. Da bi se ublažio uticaj cene CO2, moglo bi se razmotriti postepeno uvođenje obaveze ETS-a, slično početnom postupnom uvođenju za emisije iz mora.
Investiranje neophodno za zamenu uglja u TE
Kontinuirano finansiranje će, prema CEPS-u, biti neophodno iz postojećih izvora, kao što su Plan rasta EU za Zapadni Balkan, Investicioni okvir EU za Zapadni Balkan i nacionalne i međunarodne razvojne banke. Ključni novi elementi su očekivano povlačenje uglja i dodatna namenska sredstva iz besplatnih alokacija, koja bi se koristila kao zalog za ubrzavanje novih investicionih projekata.
Projekcije pokazuju da bi vrednost besplatne alokacije mogla iznositi oko 20 milijardi evra u periodu od osam godina, počevši od 2026. godine – kulminirajući potpunim ukidanjem do 2034. godine. Otprilike polovina ovog iznosa bila bi dostupna za podršku investicijama.
Ukupni novi proizvodni kapaciteti potrebni u regiji biće približno 5 GW, što je manje od 1 % ukupnog proizvodnog kapaciteta EU. Ukupna potrebna investicija biće manje od 15 milijardi evra, pokazuju kalkulacije briselskog centra.
Ono što je važno je da više od jedne trećine snabdevanja električnom energijom na Zapadnom Balkanu dolazi iz postojećih hidro izvora, koji predstavljaju niskougljenični izvor, koji se može u potpunosti otpremiti. Integracijom još 20% solarnog kapaciteta, ostatak bi mogao biti dopunjen geotermalnom energijom, vetrom, biomasom i povećanjem efikasnosti novih tehnologija. Povećani faktori opterećenja i poboljšana efikasnost krajnje upotrebe tokom vremena treba da garantuju ne samo potpuno dekarbonizovanu već i stabilnu mrežu, konstatuje se u analizi CEPS-a.
