Čija plata najlakše pokriva račune za struju u Evropi?

Iako je nakon početka energetske krize, većina evropskih država uvela mere u cilju sprečavanja enormnog rasta cena energenata u domaćinstvima, zbog brojnih razlika, kao što je nivo zavisnosti od uvoza gasa iz Rusije i dostupnost ostalih pravaca snabdevanja, rast cena gasa i električne energije nije svuda isti. U Mađarskoj je cena električne energije među najnižima u EU, dok se, gledajući region, prema visini plate, gas najteže plaća u Severnoj Makedoniji.

Rast cena, posebno energenata, predstavlja jedno od glavnih obeležja 2022. godine. Ne samo što od početka godine poskupljuje gorivo zbog rasta cena sirove nafte, već se to događa i sa gasom i električnom energijom. Svakako, rast cena električne energije je logična posledica rasta cena nafte i gasa, jer se deo proizvodi u termoelektranama.

Cenu gasa je definisao rat u Ukrajini, iako je njen rast počeo još sredinom 2021. godine. U mesecima nakon početka ruske invazije na Ukrajinu dostigla je istorijske rekorde, iako od tada počinje njen postepen pad. Takođe, i električna energija poskupljuje. Prema informacijama sa berze električne energije u Budimpešti, koja je referentna za tržište Hrvatske i prema kojoj se ravna HEP, prosečna cena kroz 2021. iznosila je 113.86 EUR/MWh, a u prvih šest meseci 2022 – 215.39 EUR/MWh.

Državne mere

Većina država je brzo uvela mere u cilju sprečavanja prebacivanja rasta cena s veleprodajnog tržišta na domaćinstva, odnosno, stanovništvo. Hrvatska vlada je 16. februara predstavila paket mera za ublažavanje rasta cena energenata, vredan 4.8 milijardi kuna, kojim je limitiran rast cena električne energije i gasa. Slične mere su uvodile države širom EU i u komšiluku.

Efikasnost tih mera nije u svakoj zemlji bila ista, kao ni njihov intenzitet. Zbog brojnih razlika, kao što je nivo zavisnosti od uvoza gasa iz Rusije i dostupnost ostalih pravaca snabdevanja, rast cena gasa i električne energije nije svuda bio isti.

U fokusu cene za domaćinstva

Prema informacijama statističke agencije Eurostat, Hrvatska je relativno dobro prebrodila prvih šest meseci ove godine i po pitanju rasta cena električne energije za domaćinstva i rasta cena gasa za domaćinstva. Cene za preduzetnike se određuju na drugi način, a državne mere su, uglavnom, bile fokusirane na kontrolu cena za domaćinstva, tako da su samo one bile predmet analize.

Prema Eurostatu dostupnim informacijama, u Hrvatskoj je tokom prvih šest meseci ove godine cena električne energije bila 4.8 odsto veća nego u prvih šest meseci prošle godine. Cena električne energije za domaćinstva u susednoj Mađarskoj (9.4 EUR po 100 kW/h, razred potrošnje 1000 do 2500 kWh) je druga najniža u EU, nakon Holandije.

Hrvatska cena od 14.62 EUR po 100 kW/h je ispod proseka EU (27.74 EUR po 100 kW/h), ali i među većima u poređenju sa susednim i geografski bliskim državama. Međutim, u nekime je i skuplja, a zanimljivo je posmatrati i  razlike u prosečnim platama i cenama električne energije.

Skala cena i plata

Tako je cena električne energije (razred potrošnje 1000 do 2500 kWh) u Italiji više nego dvostruko veća (129.62 odsto), a električna energija je skuplja i u Austriji (za 78.93 odsto) , i u Sloveniji (15.59 odsto). S obzirom na razliku u prosečnoj plati, koja je veća u Italiji (za 69.92 odsto), Austriji (za 198.14 odsto) i Sloveniji (za 27.34 odsto), može se zaključiti da je električna energija relativno priuštivija u Hrvatskoj nego u Italiji, ali manje priuštiva nego u Sloveniji i Austriji.

Slovenci, mereno prosečnim platom, sa 280 evra u džepu više od Hrvata, plaćaju tek 2.28 evra više za 100 kW/h električne energije. Građani Austrije, sa 2029 evra u džepu više od Hrvata, plaćaju 11.54 evra više za 100 kW/h električne energije.

Regionalne razlike

U Bugarskoj, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji je električna energija manje priuštiva nego u Hrvatskoj, jer su plate manje u odnosu na Hrvatsku nego što je jeftinija električna energija. Prosečna plata je od 29.88 posto do 62.5 odsto manja, a električna energija od 24.08 odsto do 35.64 odsto jeftinija. Prosečna plata je 33.01 odsto manja u Bugarskoj nego u Hrvatskoj, a električna energija 24.08 odsto jeftinija. U Crnoj Gori je prosečna plata 29.88 odsto manja, a cena električna energije 29 odsto niža.

Prosečna plata u BiH je 45.11 odsto manja, a cena električne energije 31.87 odsto niža. Prosečna plata u Srbiji je 39.36 odsto manja nego u Hrvatskoj, a cena električne energije 33.45 niža. U Severnoj Makedoniji prosečna plata je 50.01 odsto manja, cena električne energije 35.27 odsto niža. U Albaniji je 62.5 odsto manja prosečna plata, a cena električne energije je 35.64 odsto niža.

U Rumuniji posebno teško

Situacija je posebno teška u Rumuniji, gde je prosečna plata 21.29 odsto manja nego u Hrvatskoj, a cena električne energije 60.05 odsto veća. U Mađarskoj je električna energija priuštivija nego u Hrvatskoj, jer je prosečna plata 13.57 odsto manja, a cena električne energije 35.7 odsto manja.

Važno je napomenuti da se cene električne energije odnose na prosek prve polovine 2022. godine, dok podaci o prosečnim platama nisu savršeno vremenski usklađeni. Stoga računice i odnosi nisu egzaktni, pa služe samo za aproksimaciju stvarnog stanja. Ipak, u kratkom, posmatranom periodu nije moglo da se dogodi ništa tako drastično, da bi zaključci značajnije odstupali.

Gde je najjeftiniji gas u odnosu na platu?

Po pitanju cena gasa u odnosu na prosečnu platu, situacija je nešto drugačija. U Italiji je prosečna plata 69.92 odsto veća nego u Hrvatskoj, ali je gas skuplji za 163.34 odsto. Govorimo isključivo o domaćinstvima. Austrijanci lakše mogu da priuštite gas nego građani Hrvatske, jer je prosečna plata 198.14 odsto veća, a gas 147.18 odsto skuplji.

Za razliku od električne energije, gas je u Sloveniji teže priuštiti nego u Hrvatskoj. Iako je prosečna plata 27.34 odsto veća, gas je 70.43 odsto skuplji.

Bugarska, Rumunija i Severna Makedonija se nalaze u istom problemu – prosečna plata im je manja nego u Hrvatskoj, dok je gas skuplji. U Rumuniji je prosečna plata 21.29 odsto manja nego u Hrvatskoj, a gas je 67.27 odsto skuplji. U Bugarskoj je prosečna plata 33.01 odsto manja, gas 77.2 odsto skuplji. U Severnoj Makedoniji je prosečna plata 50.01 odsto manja, a gas, čak, 172.91 odsto skuplji.

Iako je u BiH i Srbiji gas malo jeftiniji nego u Hrvatskoj (1.12 odsto i 9.03 odsto), mnogo je manje priuštiv zbog toga što je prosečna plata u BiH manja 45.1 odsto i Srbiji 39.36 odsto.

Sa dolaskom zime, porašće i cene

Svi podaci se odnose na prvu polovinu 2022., a energetska kriza se nastavila i u drugoj polovini. Možda je još ne osećamo toliko intenzivno, jer je neobično toplo za ovo doba godine, ali dolaskom zime svi će se malo zamisliti o pitanju troškova grejana, bilo gasom ili električnom energijom.

Nakon vrhunca u letnim mesecima, kada su sve države EU nastojale da popune skladišta gasa, pa je cena astronomski rasla, tokom poslednjih meseci cene gasa i električne energije padaju. Suše su gotove, pa se može proizvoditi više električne energije iz hidroelektrana, nuklearni reaktori u Francuskoj su popravljeni, skladišta gasa su popunjena. Trenutno se ne troši ni puno električne energije, ni gasa, pa su cene u padu. Tek ćemo videti šta donosi zima.

Izvor: Index.hr

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.