Cirkularna ekonomija ključna u zaštiti životne sredine

Pristup novim modelima finansiranja, usklađivanje zakonskog okvira i strateških dokumenata kao i edukacija kompanija neophodni su kako bi se u narednom periodu brže i snažnije prešlo na primenu cirkularne ekonomije u privredi Srbije, zaključeno je na sastanku predstavnika Privredne komore Srbije (PKS), Ministarstva privrede, Ministarstva zaštite životne sredine i UNDP-a.

„Cirkularna ekonomija i primena Zelene agende je ključna tema u Evropi, a srpska ekonomija će u narednih 10 godina morati da promeni pristup i da sistemski počne sa rešavanjem problema u industriji kroz cirkularnu ekonomija. Za to je potrebna snažna i direktna podrška privredi, edukacija kompanija, kao i lakši pristup finansiranju“, rekao je Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS.

Primena modela „zelenog“ poslovanja sve više će predstavljati uslov za dobijanje sredstava za razvoj poslovanja evropskih i svetskih finansijskih institucija i organizacija.

„Cilj nam je stvaranje agende brzih promena, posebno u regulatornom okviru, pristupu finansijama, zelenim javnim nabavkama, kao i ubrzanju zelene tranzicije u Srbiji modelima cirkularne ekonomije, niskougljenične i resursno štedljive proizvodnje“, rekao je Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS navodeći da je u tu svrhu osnovan i Hab za cirkularnu ekonomija, koji će poslužiti kao platforma i poligon za razmenu znanja u ovoj oblast, a da će se ovaj princip saradnje preneti i na region kroz saradnju komora zemalja u regionu i projekte Komorskog investicionog foruma.

Sandra Dokić, pomoćnik ministra i rukovodilac Grupe za kružnu i zelenu ekonomiju u Ministarstvu zaštite životne sredine rekla je da je ministarstvo, uz podršku UNDP-a, izradilo Mapu puta za cirkularnu ekonomiju u Srbiji, koja daje smernice za lakšu tranziciju na ovaj model poslovanja, kao i da je učešće privrede i kompanija ključno za uspešnu tranziciju. Dokument koji je urađen po uzoru na slična dokumenta u Sloveniji, Finskoj, Holandiji, Španiji i Francuskoj daje smernice za primenu principa zelene ekonomije, a poseban fokus stavljen je na građevinarstvo, odlaganje plastičnog i hemijskog otpada kao i otpada hrane.

Nenad Milivojević iz Ministarstva privrede rekao je da je Vlada usvojila Industrijsku strategiju za 2021-2030. godinu, kao i da se u narednim nedeljama očekuje usvajanje Akcionog plana koji, između ostalog, ima za cilj razvoj cirkularne ekonomije kroz promociju i edukaciju kao i podsticajne programe za kupovinu opreme kako bi se povećala energetska efikasnost i cirkularni resursi.

„Potrebni su inovativni modeli finansiranja, jer se u Srbiji kao i u svetu, ovakve investicije još uvek realizuju kroz kredite i obveznice“, istakao je Žarko Petrović, šef za investicije UNDP-a, govoreći o ulaganjima u opremu potrebnu za prelazak na zelenu ekonomiju. On je dodao da UNDP pomaže kompanijama u razvoju „zelenih” modela poslovanja.

Petrović je rekao da u „našem inkubatoru imamo već 20 kompanija od kojih je 11 već dobilo sredstva za realizaciju poslovnih modela“ i naveo primere kompanija Jugoimpeks E.E.R i Sanicula Co, koje su uspešno primenile i uvele principe cirkularne ekonomije u poslovanju.

Kao ključni problem u Srbiji, poznavaoci prilika vide nisku stopu recikliranja otpada (samo pet odsto), nepostojanje centara za tretiranje opasnog otpada i reciklaže tekstila. Problemi su i neefikasno trošenje energije, niska svest i destimulativan ambijent za investicije u životnoj sredini. Primena principa cirkularne ekonomije donosi čistiji vazduh kroz primenu mera za smanjenje zagađenja vazduha, podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije i energetsku efikasnost, čistije vode kroz primenu mera za sprečavanje zagađenja voda, uređen sistem upravljanja otpadom, rešavanje klimatskih promena i niz drugih mera koje u krajnjem ishodu donose pozitivan uticaj na zdravlje ljudi i očuvanje resursa za naredne generacije. Ne treba zaboraviti ni mogućnost otvaranja novih radnih mesta, pre svega za mlade, jer je cirkularna ekonomija zasnovana na kreativnosti i inovacijama, a mladi su odlični akteri promena.

Već u martu najavljen je novi sastanak na ovu temu na kojem će se razgovarati o inovativnim modelima finansiranja.

Izvor: PKS

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti