Članice G7 hvale zelenu, a ulažu u fosilnu energiju

Uprkos obećanjima o zelenom oporavku i odustajanju od fosilnih goriva zemlje G7 su od početka pandemije Covid-19 pomagale više sektor fosilnie nego obnovljive energije. Najveća podrška data je sektoru transporta, ukazuje organizacija Tearfund, ističući da G7 još ne ulažu dovoljno u tehnologije za brzu dekarbonizaciju njihovih ekonomija, odnosno, nisu stvorile zelena radna mesta kao odgovor na Covid-19.

U periodu od početka pandemije Covid-19 zemlje koje čine G7 su, uprkos deklarativnim obećanjima o zelenom oporavku, upumpale milijarde dolara više u fosilna goriva nego u čistu energiju.

Dok se Velika Britanija priprema za domaćin samita G7, nova analiza otkriva da su zemlje učesnice izdvojile čak 189 milijardi dolara za podršku nafti, uglju i gasu između januara 2020. i marta 2021. U poređenju sa tim, iste zemlje – Velika Britanija, SAD, Kanada, Italija, Francuska, Nemačka i Japan – potrošile su 147 milijardi dolara na čiste oblike energije.

Podrška fosilnim gorivima iz sedam najbogatijih država sveta obuhvatala je mere za uklanjanje ili ublažavanje ekoloških propisa kao i direktno finansiranje nafte, gasa i uglja.

Analiza dobrotvorne organizacije Tearfund, Međunarodnog instituta za održivi razvoj i Instituta za prekomorski razvoj pokazala je da su nacije propustile priliku da odgovore na pandemiju ,,zelenijim’’ postpucima. U većini slučajeva novac obezbeđen za industriju fosilnih goriva davao se bez obrazloženja i uslova, umesto pod uslovima koji zahtevaju smanjenje emisija ili zagađenja. Analiza je pokazala da osam od 10 dolara potrošenih na neobnovljivu energiju dolazi bez uslova.

Ova analiza uključuje spasilačke donacije, koje su date vazduhoplovnoj i automobilskoj industriji, a koje su od zemalja G7 dobile 115 milijardi dolara. Od tog novca, 80% je dato bez pokušaja primoravanja sektora da smanje emisije u zamenu za podršku. Samo jedan na svakih 10 dolara posvećen odgovoru na Covid-19 bio je od koristi za „jčistu“ energiju, kao što su obnovljivi izvori energije i mere energetske efikasnosti.

Britanski premijer Boris Džonson otvoriće samit G7 u Kornvalu 11. juna. Rekao je da želi da ujedini nacije da bi se „bolje izgradili“ nakon pandemije koronavirusa, kako bi stvorili zeleniju, prosperitetniju budućnost. Kao i G7, UK je pozvala i Južnu Afriku, Australiju, Indiju i Južnu Koreju da učestvuju. Analiza delovanja sedam glavnih zapadnih ekonomija u poslednjih 15 meseci otkriva da još uvek ne ulažu, u dovoljnom obimu, u tehnologije koje podržavaju brzu dekarbonizaciju njihovih ekonomija, odnosno, da nisu stvorili zelena radna mesta u meri kao odgovor na Covid-19.

Pol Kuk, šef javnog zastupanja u Tearfundu, koji posluje u nekim od najsiromašnijih zemalja sveta, najviše pogođenih globalnim zagrevanjem, rekao je: „Svakodnevno smo svedoci pogoršanja posledica klimatske krize, useva koji propadaju, poplava i požara koji zahvataju gradove i sela, porodice su pred neizvesnom budućnošću. Odluke koje su sada donele zemlje G7 ili će ubrzati tranziciju ka klimatski sigurnoj budućnosti za sve, ili će ugroziti dosadašnje napore za rešavanje klimatske krize.“

Zemlje G7 su među najvećim najzagađivačima na svetu. Predstavljaju deseti deo svetske populacije, ali su odgovorni za skoro četvrtinu emisije CO2. „Njihove akcije mogu stvoriti scenu za uspeh ili neuspeh na pregovorima UN-a o klimi, čiji je domaćin bila Velika Britanija u novembru“, rekao je Kuk.

Tokom pandemije Covid-19 nacije su potrošile neviđeni iznos javnog novca. Procenjuje se da je 50 najvećih svetskih ekonomija opredelilo najmanje 14,6 milijardi dolara za mere fiskalnih podsticaja u 2020. Autori su rekli da bi dobro osmišljeni i ciljani podsticaji mogli da se koriste kao odskočna daska za pokretanje nisko-ugljeničnih društava.

Izveštaj je analizirao podršku koju je sedam država, plus četiri druge pozvane da prisustvuju samitu u Kornvolu, pružilo u pet energetskih oblasti: najčistija energija, poput vetra i sunca; čista energija, koja se i dalje može oslanjati na snagu fosilnih goriva, kao što su električna vozila; energija fosilnih goriva sa uslovima; energija fosilnih goriva bez ikakvih uslova; i drugi energetski sektori, uključujući biogoriva i nuklearnu energiju.

Najveća podrška zemalja G7 bila je sektoru transporta. Spasilačka sredstva su dobile kompanije poput Air France, British Airways, Rianair, EasyJet, Lufthansa, Japan Airlines, Alitalia, Renault i Honda. Finansijska podrška na kraju će održati industrije koja će zagađivati i u narednim decenijama, sa vrlo malim pritiskom da se „ozeleni“, rekli su autori.

Neke zemlje G7 povećale su svoju posvećenost čistijoj energiji, uključujući železnička i električna vozila. Ali, u izveštaju se kaže: „Investicije u transportni sektor i dalje su značajno nagnute prema fosilnim gorivima i u suprotnosti su sa obavezama G7 da gradi bolje.“

Podupiranje naftnog i gasnog sektora bilo je posebno očigledno u Kanadi i SAD, oba velika proizvođača nafte i gasa. Pored direktne podrške, obe zemlje su povukle ekološke propise o kompanijama za fosilna goriva.

Neke države G7 učinile su određene korake ka zaustavljanju podrške prljavim industrijama. U februaru je Italija produžila zabranu eksploatacije fosilnih goriva do septembra ove godine. Velika Britanija i Francuska uvele su politike osmišljene da ukinu međunarodnu podršku fosilnim gorivima. Velika Britanija je, takođe, najavila zabranu novih automobila na benzin i dizel do 2030. godine.

„Ove akcije trebale bi da posluže kao presedan za druge zemlje G7“, kaže se u izveštaju.

Ovog meseca, u prvoj sveobuhvatnoj studiji puta do neto nule, Međunarodna energetska agencija (IEA) rekla je da su obećanja vlada, čak i ako su u potpunosti ispunjena, bila daleko od onoga što je bilo potrebno da bi se globalne emisije CO2 povezane sa energijom svele na nula do 2050. godine, što bi dalo svetu šansu da ograniči porast globalne temperature na 1,5°C iznad predindustrijskog nivoa, kako je navedeno u Pariskom sporazumu.

Izvor: The Gardian

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti