Svetska organizacija za prirodu (WWF) saopštila je da danas čovečanstvo ulazi u ekološki dug za ovu godinu, što znači da je potrošen celokupni godišnji proračun prirodnih resursa i usluga koje Zemljini ekosistemi mogu da obnove u jednoj godini.

Prema proračunima organizacije Global Footprint Network, koja je razvila metodologiju ekološkog otiska, čovečanstvo trenutno koristi prirodne resurse 73 odsto brže nego što Zemljini ekosistemi mogu da obnove, što odgovara potrošnji od 1,73 planete Zemlje, saopštio je WWF.

Istaknuto je da to dugoročno ugrožava stabilnost ekosistema, proizvodnju hrane i kvalitet života širom sveta.

Saradnica za komunikacije u WWF-Adriji, Aleksandra Ugraković kazala je da iako Dan ekološkog duga ove godine pada šest dana kasnije nego prošle, to nije posledica smanjenja pritiska na prirodu, već prvenstveno ažuriranja podataka i metodologije izračunavanja.

Stvarni trendovi pokazuju da se jaz između ljudske potrošnje i biokapaciteta planete i dalje povećava. To je isto kao da cele godine trošite 1,73 plate, a raspolažete samo jednom. U nekom trenutku će nas razlika skupo koštati, upozorila je ona.

Posledice prekomerne potrošnje na planetu i društvo

Ukazano je da su posledice prekomerne potrošnje prirodnih resursa vidljive u gubitku šuma, degradaciji tla, nestanku bioraznovrsnosti kao i koncentraciji ugljendioksida u atmosferi, što dodatno pojačava klimatsku krizu i ugrožava sigurnost hrane i resursa.

Iz WWF-a su naglasili da rešenja postoje – od smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte i održive proizvodnje hrane do delotvornijeg korišćenja energije i prirodnih resursa.

Ipak, za pomeranje Dana ekološkog duga na kasniji datum potrebne su hitne i sistemske promene u načinu na koji se proizvodi, troši i upravlja prirodnim bogatstvima.

Predložena rešenja ne zagovara samo Footprintnetwork platform, već iste transformacije nudi i WWF u svom Izveštaju o stanju planete čije najnovije izdanje očekujemo u oktobru.

Navedeno je da zemlje Balkana počinju da koriste svoj kredit mnogo ranije u odnosu na svet, pa je tako Srbija u ekološkom dugu od 16. maja, Hrvatska od 25. aprila, Bosna i Hercegovina od 26. aprila, dok je Crna Gora prešla ovu granicu već 20. aprila.

To znači da način proizvodnje i potrošnje zahteva više resursa nego što priroda može da obnovi, čak i u regionu koji se često smatra umerenijim po pitanju potrošnje.

WWF je jedna od najvećih nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja.

Izvor: Beta