U posljednje dve decenije broj katastrofa koje su izazvale ekstremne vremenske prilike gotovo da se udvostručio. Između 1980. i 1999. godine ih je bilo 3.600, a od tada 6.600, navedeno je u izveštaju objavljenom uoči Međunarodnog dana smanjenja rizika od katastrofa, koji se obeležava danas.

Oko četiri petine katastrofa u tom periodu otpada na poplave i oluje, ali sve je više i suša, šumskih požara i toplotnih talasa, piše SEEbiz.

„Svesno smo destruktivni. To je jedini zaključak do kojeg možemo doći“, rekla je Mami Mizutori, posebna predstavnica glavnog sekretars Ujedinjenih nacija za borbu protiv katastrofa, dodavši da svet kasni u delovanju protiv tih katastrofa i da je „Covid-19 je poslednji dokaz da politički i poslovni čelnici tek treba da se uključe u svet oko sebe“.

Tokom prve dve decenije 21. veka katastrofe su odnele više od 1,2 miliona života i uticale na 4,2 milijarde ljudi. Prouzrokovale su skoro tri milijarde dolara ekonomskih gubitaka, što je dvostruko više u odnosu na dve decenije pre toga.

U zajedničkom uvodu izveštaja UN-a Mizutori i Debarati Guha-Sapir iz belgijskog Centra za istraživanje epidemiologije katastrofa napisale su kako su agencije za upravljanje prirodnim nepogodama svojom pripremljenošću ipak spasile mnoge živote.

Među državama koje su imale velike evakuacije i time spasile mnoge živote su Indija i Bangladeš.

No izgledi tih država „i dalje su usmjereni protiv njih, posebno zbog industrijalizacija država koje u velikoj meri ne uspevaju smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte“, u skladu sa dogovorom o ograničenju globalnog otopljavanja na 1,5 stepen Celzijusa, pišu ove autorke.

„Gotovo nijedna nacija“ nije učinila dovoljno da spreči talas smrti i bolesti koji je uzrokovala pandemija koronavirusa, usprkos upozorenjima UN-ovih agencija. Nejasno je zašto svojom voljom i svjsni nastavljamo sejati seme svog uništenja, uprkos naučnim dokazima da svoj jedini dom pretvaramo u nenastanjiv pakao za milione ljudi“, stoji u uvodu.

Guha-Sapir je upozorila da će, ako broj ekstremnih vremenskih neprilika nastavi da raste kao u prošle dve decenije, „budućnost čovečanstva izgleda veoma sumorno“.

Kako bi se to izbjeglo svet mora brzo delovati na sprečavanju, prilagođavanju na klimatske promene i smanjivanju rizika od katastrofa, zaključila je Mizutori.