Zimus skuplji gas - prognoza stručnjaka

COVID-19 i elektrifikacija ubrzavaju vrhunac potražnje za ugljovodonicima

Prema novom istraživanju globalne konsultantske kuće McKinsey&Company, ukupna potražnja za fosilnim gorivom treba da dostigne vrhunac 2027. godine. Konkretno, ugalj je već dostigao svoj pik, nafta će 2029. a gas 2037. godine - delimično zbog uticaja COVID-19. Korona virus i i elektrifikacija ubrzavaju vrhunac potražnje za ugljovodonicima.

Ukupna potražnja za fosilnim gorivom treba da dostigne vrhunac 2027. godine – pri čemu nafta 2029. godine a gas 2037. godine. Na potražnju, delimično, utiče i pandemija COVID-19, rezultati su novog istraživanja globalne konsultantske kuće McKinsei&Company.

Izveštaj Global Energy Perspektive (Globalna perspektiva energije) 2021. otkriva da, dok je potražnja za ugljem već dostigla vrhunac, vrhovi potražnje za naftom i gasom ne zaostaju mnogo – padajući 2029. i 2037. godine.

Pandemija je rezultirala ozbiljnim smanjenjem potražnje za energijom. U McKinsey-u očekuju da će trebati između jedne i četiri godine da se oporavi – s očekivanjima da će se potražnja za električnom energijom i gasom povratiti brže od potražnje za naftom.

Međutim, potražnja za fosilnim gorivima se nikada neće vratiti na svoju pretpandemijsku krivu rasta. Dugoročno, uticaji promena ponašanja usled COVID-19 su mali u poređenju sa „poznatim“ dugoročnim promenama, kao što su smanjenje vlasničkog posedovanja automobila, sve veća efikasnost goriva i trend električnih vozila, za čiji uticaj se procenjuje da će do 2050. godine biti tri do devet puta veći nego tokom pandemije.

„Iako je pandemija, sigurno, pružila značajan šok za energetski sektor u pogledu svih izvora goriva, priča o ovom veku i dalje je brz i kontinuiran prelazak na energetske sisteme sa nižim ugljenikom. Udeo električne energije u energetskoj mešavini energenata treba da poraste za oko 50 procenata do 2050. godine i trebalo bi da obuhvati sav globalni rast energije, dok trend potrošnje ugljovodonika pokazuje zaravnjenje. Međutim, u našem referentnom slučaju fosilna goriva nastavljaju da igraju značajnu ulogu u doglednoj budućnosti”, rekao jekaže Christer Tryggestad, viši partner u kompaniji McKinsey.

Zaista, dok će se energetski sistemi širom sveta prebaciti na obnovljive izvore, koji su već danas u većini mesta sposobni da se takmiče sa marginalnim troškovima fosilne energije, do 2050. godine više od polovine svetske potražnje za energijom i dalje snabdevaju fosilna goriva, prema McKinsey-evom Referentnom scenariju slučaja.

Kao rezultat toga, iako raniji vrhunac potražnje za ugljovodonicima znači značajno smanjenje predviđenih emisija ugljenika, svet ostaje znatno van puta od 1,5°C i potrošiće svoj budžet za ugljenik za 2100. godinu početkom 2030-ih.

„Još je dug put do sprečavanja značajnih globalnih klimatskih promena. Prema našoj proceni, godišnje emisije bi trebale biti oko 50 procenata niže 2030. i oko 85 procenata niže do 2050. nego što trenutni trendovi predviđaju, kako bi se ograničio globalni porast temperature na 1,5°C“, rekao je Tryggestad.

Značaj politike se povećao u poslednjih godinu dana. Uprkos trendu dekarbonizacije, mnoge vlade i dalje moraju ambiciozne ciljeve pretočiti u određene akcije. Pored toga, s obzirom na izuzetnu veličinu mnogih paketa ekonomskog oporavka nakon COVID-19, fokus podsticajnih mera igraće ključnu ulogu u oblikovanju energetskih sistema u narednim decenijama.

Nalazi su uzeti iz četiri perspektive scenarija, koji je predvideo McKinsey:

Put od 1,5ºC: McKinsey pogled odozgo prema dole, kako bi put koji ograničava globalno zagrevanje na 1,5ºC mogao da se posmatra kroz sektore i energetske proizvode, uzimajući u obzir ekonomsku i tehničku izvodljivost.

Ubrzana tranzicija: progresivno stanovište vođeno odgovorima vlade na COVID-19 i „sledećim normalnim“ promenama u ponašanju. Ovaj scenario procenjuje uticaj 10 zamislivih/dostižnih promena koje se dešavaju ubrzanim tempom (npr. uvođenje električnih vozila, recikliranje, obnovljivi izvori i vodonik).

Referentni slučaj (RC): McKinsey izgledi za nastavak postojećih trendova. Ovaj scenario odražava naša očekivanja o tome kako se trenutne tehnologije mogu razvijati i uključuje trenutne politike i ekstrapolaciju ključnih trendova politike.

Odložena tranzicija: post-pandemija, društveni fokus je na ekonomskom oporavku; tranzicija energije se nastavlja manjom brzinom; niži podsticaji za ulaganje u tehnologije dekarbonizacije i niske cene fosilnih goriva odlažu paritet troškova.

Izveštaj predstavlja specifične izglede po vrstama goriva kao što su prirodni gas, nafta, ugalj i vodonik. Takođe se raspravlja o emisijama ugljenika i nudi detaljna perspektiva na McKinsey putu od 1,5°C.

Izvor: Renewable Energy World

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti