Ukupna investiciona ulaganja Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) prošle godine su iznosila 47.308.879 evra, što je četiri puta više u odnosu na 2021. godinu, kada je investirano 11.753.380 evra.

Od ukupnih prošlogodišnjih ulaganja, skoro polovina se odnosila na kupovinu industrijskog kompleksa nikšićke Željezare.

To je pokazao zvanično dostupni Izveštaj o stanju u energetskom sektoru za 2022. godinu koji je pripremila Regulatorna agencija za energetiku i regulisane komunalne delatnosti (REGAGEN), čiji je predsednik Odbora direktora Branislav Prelević.

Regulator je konstatovao da su proizvodni kapaciteti ove državne kompanije prošle godine ostali na istom nivou kao u 2019. godini, a da se značajan napredak u realizaciji investicija desio u 2023. godini, kada je energetska kompanija dobila kredit od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za finansiranje vetroelektrane Gvozd.

U proizvodnju uloženo skoro 12 miliona

„U decembru 2022. godine zaključen je ugovor sa Toscelik Alloyed Engineering Steel i evidentiran avans u iznosu od 20.423.173 evra, dok je proces kupoprodaje okončan u 2023. godini. S obzirom da realizaciji ovog ulaganja nije prethodilo objavljivanje biznis plana, analiza isplativosti i/ili cost-benefit analiza, kao i da EPCG ni na zahtev REGAGEN-a za dostavljanje informacija o cilju, očekivanim benefitima za kompaniju i za kupce nije dostavila tražene informacije, efekti ulaganja se nisu mogli sagledati u vreme pisanja ovog izvještaja”, navodi regulator.

Što se tiče ulaganja u proizvodnju, EPCG je lani uložila 11.751.332 evra, odnosno 25 odsto ukupnih ulaganja, od čega se najznačajnije investicije odnose na ekološku rekonstrukciju Termolektrane Pljevlja, kapitalni remont agregata A3 u hidroelektrani Piva i ugradnju blok transformatora T1-T5 i rekonstrukciju rashladnog sistema u hidroelektrani Perućica.

Investicije u OIE

„Pored toga, uloženo je 7.345.488 evra u Direkciju za obnovljive izvore (15% ukupnih ulaganja), odnosno u projekte Solar 3000+ i Solar 500+, koji se odnose na ugradnju fotonaponskih sistema i malih elektrana na individualne objekte”, piše u izvještaju.

U projekte u okviru Direkcije za razvoj i inženjering investirano je 7.178.600 evra (15% ukupnih investicija). Najznačajnije investicije u okviru ove celine EPCG odnosile su se na ulaganja u modernizaciju i vanredno održavanje HE Perućica (3.707.289 evra), HE Piva (1.582.139 evra), TE Pljevlja (1.472.321 evra).

„Imajući u vidu da je obezbeđivanje dovoljnih količina energije potrebnih za život i rad građana i privrednih subjekata i njihovo snabdevanje na siguran, pouzdan i kvalitetan način, kao i energetski razvoj Zakonom o energetici prepoznato kao javni interes, a da je energetska kriza stavila u prvi plan upravo neophodnost valorizacije sopstvenih izvora energije, uputno je usmeriti napore i raspoložive resurse u investicije u nove proizvodne kapacitete. Kako bi to bilo moguće, neophodno je obezbediti i održati finansijsku stabilnost kompanije, odnosno obavljati energetske delatnosti na principima efikasnog i ekonomičnog korišćenja resursa i dobitnog poslovanja, kako što to i Zakon o energetici nalaže”, ocenio je regulator.

Energetski i klimatski ciljevi

Kroz dobitno poslovanje kompanije koje su u većinskom državnom vlasništvu, pored finansijske sposobnosti za investiranje u energetski razvoj, može se obezbediti novac, koji bi država kao vlasnik, preko nadležnih institucija mogla da usmeri u zaštitu ugroženih kategorija društva, kao što su to učinile i evropske razvijene zemlje.

„Opredijeljenost za valorizaciju sopstvenih izvora energije i dostizanje energetskih i klimatskih ciljeva zahteva pažljivu i detaljnu pripremu projekata, pravovremeno uključivanje i informisanje javnosti o mogućnostima valorizacije resursa, efektima (pozitivnim i negativnim) i isplativosti pojedinačnih projekata, kontinuiranu međuinstitucionalnu saradnju usmerenu na dostizanje ciljeva, ali i čvrstu političku podršku. Navedeno je neophodno i kako bi se realizacija projekata olakšala kroz korišćenje finansijske podrške koju EU pruža kroz brojne mehanizme”, naglasili su iz Agencije.

CEDIS investirao 7,4 miliona

Kada je u pitanju Crnogorski elektrodistributivni sistem (CEDIS), ova energetska kompanija u 2022. godini imala ukupne investicije od 14.772.750 evra od kojih se 7.415.745 odnosi, kako je pojasnio regulator, na investicije koje su prema Ažuriranom investicionom planu bile predviđene za 2022. godinu, a preostali iznos (7.357.005) na investicije čija je realizacija bila predviđena za prethodne godine.

„Dakle, CEDIS je realizovao oko 21% planiranih investicija za prošlu godinu. Nakon realizacije investicija u vezi s eksploatacijom podmorske interkonekcije između Italije i Crne Gore, Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES) je ostvario prihode od alokacije prekograničnih kapaciteta u toku 2022. godine, koji su dva puta veći od prihoda ostvarenih u 2021. godini, a skoro 14 puta veći u odnosu na prosečno ostvarenje ovih prihoda u periodu pre eksploatacije podmorske interkonekcije (2016-2019. godina). Navedeni pozitivni efekti od realizacije investicija se prenose na korisnike sistema, tj. kupce, kroz regulatorne mehanizme koji su u primjeni”, navedeno je u izvještaju.

Kako se navodi, od 2017. godine do 2022. godine u distributivnu mrežu električne energije je investirano ukupno oko 180 miliona evra, a u periodu od 2017. do 2020. godine značajan udeo u realizovanim investicijama bila su ulaganja u merna mesta i napredni sistem merenja električne energije, dok od 2020. godine, zaključno sa 2022. godinom, revitalizacija srednjenaponske i niskonaponske distributivne mreže ima najveći udeo u ukupnim ulaganjima.

Problemi CGES-a

CGES je lani planirao 41 investiciju u vrednosti od 24.317.000 evra. Odobrene investicije su realizovane u vrednosti od 9.053.000, odnosno 37% planiranog. Pored investicija čija je realizacija planirana za 2022. godinu, CGES je realizovao i 4.254.280 investicija odobrenih za prethodni period.

Regulator navodi da su investicijama obuhvaćeni projekti razvoja prenosnog sistema električne energije, usmereni na obezbeđivanje sigurnije, pouzdanije i kvalitetnije usluge prenosa električne energije, kao i na obezbjeđenje uslova za priključenje novih proizvodnih objekata.

Planirane investicije za 2022. godinu se mogu podeliti na investicije koje se odnose na izgradnju nove ili intervencije na postojećoj elektroprenosnoj infrastrukturi, zatim investicije koje se odnose na telekomunikacionu i upravljačku infrastrukturu, investicije koje su posledica potrebe za zamenom elemenata čiji je eksploatacioni vek ugrozio sigurnost njihovog funkcionisanja i investicije koje spadaju u takozvane Smart grid projekte čiji je cilj optimalan rad prenosnog sistema.

Administrativne prepreke

Glavni razlozi zbog kojih je realizacija investicija CGES-a u 2022. godini niža od plana tiču se nedostatka prostorno-planskih dokumenata, tenderskih postupaka koji su iziskivali više vremena od planiranog (priprema tenderske dokumentacije, izbor izvođača radova, žalbe u postupku).

„Uz to, potreba za izmenama planova javnih nabavki zbog rasta cena materijala i radova na tržištu, rešavanja imovinsko-pravnih pitanja, problema sa otkupom zemljišta i infrastrukture, sprovođenja tendera, kao i raskida ugovora sa projektantima usled nepoštovanja ugovornih obaveza”, navedeno je u dokumentu.

Realizovane investicije EPCG u periodu od 2016. do 2022. godine nisu rezultirale značajnijim povećanjem proizvodnih kapaciteta, koji se kreću – od 869,95 megavata u 2016. godini, do 877,38 megavata u 2022.

Investicije u prenosni i distributivni sistem

Od uvođenja podsticaja za investicije za regulisane kompanije – CEDIS i CGES, zaključno sa 2022. godinom, realizovane su investicije u prenosni i distributivni sistem, ukupne vrednosti od oko 459 miliona evra, od čega se oko 257 miliona odnosi na ulaganja u distributivni sistem, a oko 202 miliona na ulaganja u prenosni sistem električne energije.

„Regulatornim okvirima koji su bili u primeni u navedenom periodu je obezbeđena mogućnost realizacije značajnih ulaganja u prenosni i distributivni sistem, uz stabilnost cena za korišćenje sistema, tzv. mrežarina, koja predstavlja deo računa za utrošenu električnu energiju. Pored ulaganja od skoro pola milijarde evra, u periodu od 2011. do 2022. godine ostvaren je neznatan rast mrežarine (od prosečnog računa domaćinstva sa dvotarifnim merenjem u 2011. godini na mrežarinu se odnosilo 12,02 evra, a u 2022. godini 13,24 evra), dok se udeo mrežarine u ukupnom prosečnom računu smanjio od 52,3% do 49,17%”, navodi se u izveštaju.

Glavni razlozi zbog kojih je realizacija investicija CGES-a u 2022. godini niža od plana leže u nedostatku prostorno-planskih dokumenata, tenderskih postupaka koji su zahtevali više vremena od planiranog (priprema tenderske dokumentacije, izbor izvođača radova, žalbe u postupku)…

Izvor: Vijesti