Crna Gora: Glasnije o Bilećkom jezeru

Poput crnogorske javnosti - i Ministarstvo kapitalnih investicija Crne Gore smatra važnim pitanje prava korišćenja voda Bilećkog jezera, poručujući da je neophodan ozbiljan međuresorski pristup, kako bi se prvo utvrdilo vlasništvo države u hidropotencijalu jezera, nakon čega bi se odlučivalo o daljim koracima.

Nijedna crnogorska Vlada nije se do kraja uhvatila u koštac sa važnim ekonomskim pitanjem – kakvo je Bilećko jezero, jer je svaka inicijativa ostala mrtvo slovo na papiru. Gde je zapelo u priči o Bilećkom jezeru?  Da li je diplomatskim putem mogli više da se postigne ili jedino preostalo rešenje predstavlja međunarodna arbitraža?

Mnogo je vode oteklo iz crnogorskih reka u Bilećko jezero tokom šest decenija. Milijarde evra prosula je Crna Gora, nezainteresovana da iskoristi hidropotencijal koji Republika Srpska i Hrvatska pametno koriste.

Kratkotrajna inicijativa

Da nije voda Bilećkog jezera potopila samo deo crnogorske teritorije, već i njeno pravo na obeštećenje, pokazuje i odnos BiH koja je odlučila da o ovom pitanju ćuti. Sa druge strane, Vlada Crne Gore morala je o Bilećkom jezeru da bude glasnija.

Za sve ove godine Crna Gora je stidljivo podsećala komšije da nije zaboravila na Bilećko jezero i da traži parče kolača. Poslednji put se na taj potez odlučio premijer 42. Vlade Zdravko Krivokapić, koji je formirao i komisiju koja bi se bavila tim pitanjem. Međutim, kratkog je daha bila takva inicijativa.

„Bila je ideja da se krene u ozbiljnu situaciju – da se proceni potencijal uz nekog ko bi bio prihvaćen sa obe strane… ali iz nepoznatog razloga ta tela nisu nikad zaživela“, rekao je Marko Perunović, savetnik premijera Crne Gore i i državni sekretar u Ministarstvu kapitalnih investicija, u 42. Vladi.

I dok se Crna Gora potajno nada da će RS sama da se odrekne dela struje ili novca u njenu korist, oni jasno poručuju da im tako nešto ne pada na pamet.

Nepoznanice iz prošlosti

Gde je ko bio tokom ovih šest decenija i šta je uložio, teško je ući u trag.

„Svi ti raniji pregovori vođeni sa RS su pod velom tajne, ne znamo ni da li je ikada plaćana ta naknada za vode, kojim je procedurama sve to išlo“, poručio je Perunović.

Iako Crna Gora ni dan danas ne zna šta joj i koliko pripada od Bilećkog jezera, profesor međunarodnog prava iz Beograda Rodoljub Etinski kaže da je sa pravne strane situacija jasna.

„Sada Crna Gora ne bi imala neko pravo da traži učešće u proizvodnji struje od strane hidroelektrana RS, ili učešće od dobiti. Ono na što nesporno ima pravo jeste – da koristi svoj deo potencijala koji joj pripada na Bilećkom jezeru“, rekao je Etinski, profesor međunarodnog prava iz Beograda.

Mada je arbitraža jedna od mogućnosti, Crna Gora je nikad nije pokrenula. Za takav potez ulog je veliki, a šansa mala. Takođe, za arbitražu je potrebna i saglasnost druge strane.

Neophodan ozbiljan međuresorski pristup

Poslanik u Narodnoj skupštini RS Nebojša Vukanović kaže da nema ništa sporno, jer se tačno zna koliko dobijaju Bileća i Trebinje, i isti takav deo bi trebalo da dobije i nikšićka opština.   

U Ministarstvu kapitalnih investicija ovo pitanje takođe smatraju važnim i poručuju da je neophodan ozbiljan međuresorski pristup kako bi se prvo utvrdilo vlasništvo Crne Gore u hidropotencijalu Bilećkog jezera nakon čega bi se odlučivalo o daljim koracima.

Do tada, ili neke nove Vlade, sliće se u Bilećko jezero hiljade kubika crnogorske vode, od koje će u RS i Hrvatskoj i dalje proizvoditi struju samo za sebe.

Izvor: RTCG

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti