TE Pljevlja

Crna Gora ne može bez TE Pljevlja

Gašenjem TE Pljevlja CG bi postala najveća žrtva energetske tranzicije. Rad postrojenja ne mogu nadomestiti ni svi planirani izvori energije u narednih 10 godina. Pogrešna je percepcija javnosti da su TE Pljevlja i Rudnik uglja nešto što se tiče samo Pljevalja. To je pitanje od važnosti za celu Crnu Goru, istkanuto je na tematskoj sednici Odbora udruženja energetike Privredne komore Crne Gore.

Termoelektrana Pljevlja mora se održati, jer svi planirani novi izvori električne energije u narednih 10 godina ne mogu nadomjestiti rad ovog postrojenja, pod pretpostavkom da potrošnja ostane na istom nivou, poručeno je sa tematske sednice Odbora udruženja energetike Privredne komore Crne Gore (PKCG).

Sekretar Odbora, Ranko Vukmirović kazao je da energetska tranzicija predstavlja prelaz iz sistema u kome se za proizvodnju energije dominantno koriste fosilna goriva u sistem koji je zasnovan na korišćenju obnovljivih izvora energije. Evropska unija je u cilju sprovođenja energetske tranzicije i ublažavanja efekta klimatskih promjena, razvila kratkoročnu, srednjoročnu i dugoročnu energetsku i klimatsku politiku. Kako je istakao, energetska tranzicija zahteva iskrenost i mora uključivati sve zaintersovane strane – vladu, preduzeća, nevladine organizacije, kao i radnike. Zemlje EU usvojile su regulativu o Fondu za pravednu tranziciju (JTF) 7. juna. Vrednost fonda je 17,5 mllijardi evra.

„Ovom fondu Crna Gora nema pristup a sam naziv „pravedan” je diskutabilan. Da li je pravedno da Crna Gora zaboravi na 200 miliona tona dokazanih rezervi uglja plevaljskog i beranskog bazena. Po aktuelnoj ceni od 25 evra po toni to je pet milijardi evra. Prema površini Crne Gore ovo bi bila najveća žrtva „pravedne tranzicije” u cjeloj Evropi – rekao je Vukmirović.

EU klizi u energetsko siromaštvo zbog klimatskih ciljeva

Prema njegovim rečima, vetroparkovi Nemačke, Engleske i Francuske su bez vetra. To je razlog koji je naveo Veliku Britaniju da pokrene staru elektranu na ugalj, kako bi podmirila svoje potrebe za električnom energijom.

Sekretar zaključuje da blok od 27 zemalja članica EU klizi u energetsko siromaštvo zbog klimatskih ciljeva, te da cene električne energije dostižu „neviđene veličine”.

„Ako znamo da je cena električne energije u Crnoj Gori, zavisno od kategorija, od 43 do 45 evra/MWh postavljam pitanje ko bi želio da gurne državu u energetsku zavisnost, sada kada je elektroenergetski nezavisna, kada u spoljnotrgovinskom bilansu prikazuje značajan finansijski rezultat. Svi planirani novi izvori električne energije u sledećih deset godina ne mogu nadomestiti rad termoelektrane pod pretpostavkom da potrošnja ostane na istom nivou. O kvalitetu te energije i da ne govorim”, rekao je Vukmirovića.

Sekretar Odbora udruženja energetike PKCG se pita priželjkuje li neko „da na našim računima bude stavka uvezena električna energija, kao što je to nekada bilo”.

„Po cenama električne energije koje su u Evropi nisam siguran da bi opstao KAP. Niti da će iko više pokrenuti željezaru Nikšić. Kada nastane ova situacija onda ćemo da pričamo o „pravednoj“ tranziciji ka zelenoj energiji sa svim socijalnim problemima koji će nastati”, rekao je sekretar.

Cilj EPCG zelena energija

Prema rečima izvršnog direktora Elektroprivrede Crne Gore Nikole Rovčanina, iako je ovo period kada Crna Gora stremi ka zelenoj energiji, Termoelektrana Pljevlja danas možda ima najveći značaj u istoriji 39-godišnje proizvodnje, bitno doprinoseći stabilnosti elektroenergetskog sistema.

„Svi društveni akteri treba maksimalno da budu uključeni u temu energetske tranzicije, kako bi ona bila pravedno realizovana. To znači da ni građani, ni privreda, a ni ekonomija ne osete negativne efekte tog procesa”, kazao je Rovčanin.

Naglašava da je nesporno da Crna Gora ide u korak sa Evropom i svijetom na ovom polju. I poručuje da su u EPCG čvrsto opredeljeni da u saradnji sa resornim ministarstvom i državnim organima krenemo u u realizaciju niza projekata koji se odnose na zelenu energiju.

Među projektima, koji će tome doprineti, naveo je Solari 3000+ za domaćinstva i Solari 500+ za privredne subjekte i javne ustanove. Najavio je da će poziv građanima po ovom projektu biti objavljen 1. Novembra. Da će EPCG ubrzo potpisati ugovor sa Ekofondom, koji će subvencionisati 20% investicije građana. Reč je o projektu od izuzetnog značaja za potrošače, koji će od kupaca postati i proizvođači električne energije i na taj način ostvariti znatne uštede i rasteretiti svoj budžet.

„Pozivamo privrednike da se prijave u okviru projekta Solari 500+ i investiraju, kako bi unapredili svoje poslovanje u korak s vremenom. Kako bi ono bilo ekonomičnije”, rekao je Rovčanin.

Podsetio je da je Vlada Crne Gore nedavno izdala koncesiju za izgradnju mHE Otilovići na istoimenoj veštačkoj akumulaciji u Pljevljima, koja ispunjava sve standarde i zahteve u ekonomskom, energetskom i ekološkom pogledu. Naveo je i projekat plutajuće solarne elektrane na Slanskom jezeru u Nikšiću, VE Gvozd, solarne elektrane na Briskoj gori i Veljem brdu.

Neophodna ekološka rekonstrukcija TE Pljevlja

„To sve pokazuje naše snažno zalaganje da Crna Gora odlučno korača ka zelenoj energiji. Međutim ukoliko bi se Termoelektrana ugasila morali bismo da uvozimo dnevno struju u vrednosti od milion evra. Ona je objekat bez kojeg se ne može, koja proizvodi 60% ukupne električne energije. Da danas imamo sve planirane objekte iz investicija u zelenu energiju njihova godišnja proizvodnja bila bi 1.500 GWh, dok samo Termoelektrana proizvodi 1.450 GWh električne energije. Zato smo od samog starta za to da se realizuje ekološka rekonstrukcija Termoelektrane”, rekao je.

Navodeći da govor o ekološkoj rekonstrukciji nije dobar, jer ne garantuje efikasnost elektrane, u skladu sa evropskim direktivama, od 31,5%, već od 27% Rovčanin kaže da je zato bilo neophodno da se taj ugovor unapredi.

„Naša je želja da ovaj energetski objekat održimo što je duže moguće. Ne možemo u ovom momentu govoriti o opterećenju CO2 kao o nečemu zbog čega treba da gasimo termoelektranu. To je nešto što nas očekuje za 10 do 15 godina. Videćemo. To nije materija s kojom se suočava samo Crna Gora već i region i celi svijet. Taj problem treba rešavati u saradnji sa svim državama koje su snažno zavisne od uglja. Ali, i da se snažno zalažemo da što pre realizujemo projekte zelene energije”, poručio je Rovčanin.

TE Pljevlja bitna za celu Crnu Goru

Apostrofirao je da je pogrešna percepcija javnosti da su Termoelektrana i Rudnik uglja nešto što se tiče samo Pljevalja. Prema njegovim riječima, to je pitanje od važnosti za celu Crnu Goru.

„Mi danas govorimo o pet puta nižim cenama nego što su na berzi, upravo zahvaljujući Termoelektrani i Rudniku uglja. Gašenje elektrane značilo bi gašenje 1.200 radnih mjesta u Pljevljima, uz indirektne efekte na mala preduzeća, usluge, trgovinu. Takođe bi došlo do poskupljenja električne energije na nivou države. Bez TE, cena električne energije bi otišla „u nebo” u ovom momentu. O tome nemam nikakvu dilemu. Neke od zemalja regiona su već posegnule za poskupljenjem. A ja sam saopštio i tvrdim da do kraja godine nećemo to činiti, a nadam se ni tokom 2022. godine, uz povoljne hidrološke uslove”, rekao je.

Prilikom ekološke rekonstrukcije Termoelektrane, koja će trajati tri i po godine, ovaj objekat će gotovo sve vreme proizvoditi električnu energiju, osim tokom nekoliko meseca u koje će biti uključen i remont.

Rovčanin smatra da EU partrneri treba da imaju razumevanja da se energetskom tranzicijom ne mogu privreda i građani dovesti u nezavidan položaj. Da se mora naći balans, koji će doprineti očuvanju stabilnosti energetskog sistema.

Dekarbonizacija

Predsednik OU energetike i rudarstva Nikola Kovačević iskazao je spremnost Privredne komore da na sledećoj sjednici odbora organizuje prezentaciju projekta Solari 500 plus.

Vladimir Durutović, direktor Direktorata za energetiku i energetsku efikasnost u Ministarstvu kapitalnih investicija, kazao je da su svesni stavova privrede, struke, NVO po ovom pitanju, ali i EU, kojoj Crna Gora teži. Prema njegovim rečima, pred Crnom Gorom je donošenje jednog od najvažnijih dokumenata Nacionalnog energetskog klimatskog plana za 10 godina. U okviru njega treba dati viđenje razvoja energetike şa osvrtom na uticaj na klimatske promjene.

„Kroz ovaj plan moramo da damo doprinos ispunjavanju ciljeva zadatih u potpisanim sporazumima. Jedan od osnovnih je smanjenje emisije GHG gasova do 2030. godine, sa vizijom da do 2050. godine sve zemlje potpisnice budu energetski neutralne odnosno dekarbonizovane” rekao je Durutović.

Prema njegovim riječima, Crna Gora neće morati da daje datume gašenja Termoelektrane.

Predstavio je aktivnosti Ministarstva na davanju koncesija za nove energetske objekte. Naročito je naglasio korišćenje potencijala voda Bilećkog jezera.

„Vrlo ćemo aktivno raditi na iskorišćenju kompletnog potencijala obnovljivih izvora energije. Pre svega hidropotencijala, vetra i sunca. Moramo biti mnogo agilniji kao društvo u tom delu. Ne želimo da kao društvo tvrdimo da je termoelektrana jedini spas. Ona jeste najveći proizvođač električne energije u Crnoj Gori. Nema govora o njenom zatvaranju dok ne obezbedimo stabilnost energetskog sistema. Nećemo sedeti skrštenih ruku, jer ćemo preuzete obaveze morati da ispunimo”, rekao je Durutović.

Mogući spas – potencijalni pronalazak gasa

Predsjednik Odbora direktora Rudnika uglja Pljevlja Dušan Janjušević istakao je da je Termoelektrana jedini stabilan izvor električne energije i tako će biti i dalje.

„Jedini način da obezbedimo energetsku stabilnost (bez TE) je da pronađemo gas. A sve ostalo o čemu govorimo našu državu dovodi u ozbiljnu zavisnost”, smatra Janjušević.

Prema njegovim rečima, svakako treba proizvoditi iz obnovljivih izvora energije i tako jačati izvozne potencijale. Ali se rad TE i Rudnik uglja ne sme dovesti u pitanje.

„Ako ugasimo Termolektranu na mestu postojećeg kopa ostaće velika rupa. Ona će napraviti neuporedivo više ekoloških problema nego što ih TE proizvodi”, naveo je, dodajući da nema novca za njenu sanaciju.

Martin Ćalasan iz Crnogorskog komiteta Međunarodnog saveta za velike električne mreže – CIGRE, kazao je da jasna vizija budućnosti proizvodnje električne energije predstavlja osnovni preduslov optimalnog razvoja celokupnog elektroenergetskog sektora i ekonomije Crne Gore. Posebno je istakao resurse koje obezbeđuje geografski položaj Crne Gore i njena prirodna bogatstva.

Na skupu CIGRE – Energetika Crne Gore – sadašnjost i budućnost zaključeno je da Crna Gora nastavlja da bude posvećena energetskoj tranziciji, neugrožavajući svoju energetsku nezavisnost i socio-ekonomski aspekt.

Energetika ne sme biti usko grlo razvoja

Darko Krivokapić, iz EPCG i CIGRE, još jednom je ukazao na važnost TE Pljevlja za stabilnost energetskog sistema.

„Kada ne bi bilo Termoelektrane morali bismo uvoziti 1.500 GWh električne energije na godišnjem nivou. Vrendost toga uvoza, po današnjim cenama, iznosio bi 200 miliona evra. Ukoliko bi svi pogoni zelene energije koje planiramo bili danas aktivni, mi bismo tek 2030. godine njima dosegli potrošnju Crne Gore. A ukoliko bismo imali ekološku rekonstrukciju Termoelektrane, uz realizaciju navedenih projekata zelene energije, došli bismo u situaciju da imamo višak energije od 1.000 GWh” rekao je Krivokapić.

Dušan Vućić iz preduzeća Crnogorski operator tržišta električne energije, govorio je o razvoju i potencijalima obnovljivih izvora u Crnoj Gori. Prema njegovim riječima, u oblasti energetike se dešavaju krupne promene. Primetan je pad troškova proizvodnje električne energije iz OIE, cena dozvole za emisiju CO2 je u porastu, pa samim tim i troškovi proizvodnje iz uglja, a tu su i klimatske promene, novi ciljevi koje zadaje EU, poskupljenje struje i uvođenje aukcija i premija umesto feed-in tarife.

Ljubo Knežević govorio o uticaju energetske tranzicije na sistem prenosa električne energije.

„Energetska tranzicija podrazumijeva ozbiljnu rekompoziciju energetskog sistema. Velike investicije u prenosnu i distributivnu mrežu se podrazumijevaju. Energetika ne sme biti usko grlo razvoja društva, a prenosna i distrbutivna mreža ne smeju biti usko grlo razvoja energetike. Jasan dugoročni cilj i konzistentan akcioni plan (NECP) su neophodni”, zaključio je Knežević.

Izvor: eKapija

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti