Državne kompanije poseduju skoro deset hiljada kilometara optičkih kablova i druge telekomunikacione opreme, ali se koristi svega 10 do 15 odsto tih kapaciteta. Njihovim objedinjavanjem stvorila bi se respektabilna kompanija koja bi izdavanjem te infrastrukture, ali i novim uslugama, ostvarivala značajno veće prihode nego sada, dok bi javni sektor imao značajne uštede, smatra sagovornik koji je uključen u izradu analiza osnivanja državne telekomunikacione kompanije i njenih budućih aktivnosti.

On je rekao da ta nova kompanija ne bi za sada bila klasični telekomunikacioni – telefonski operater, već bi se bavila izdavanjem prenosnih kapaciteta, novim uslugama poput pametne kuće, on-line naručivanja i praćenja usluga državnih kompanija, pružanje posebnih usluga javnom sektoru, školstvu i zdravstvu…, odnosno da ima neograničene mogućnosti razvoja.

Hiljade kilometara optike

Crnogorski elektrodistributivni sistem (CEDIS) ima 5.500 kilometara telekomunikacionih optičkih kablova, nešto manje kapacitete ima Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES), Železnička infrastruktura, Elektroprivreda (EPCG), Regionalni vodovod, Radio-difuzni centar, Monteput… Ove državne kompanije su proteklih godina u izgradnju ovih mreža uložile desetine miliona evra, a koriste ih za svoje potrebe i samo delimično za komercijalno izdavanje drugima.

Iz CEDIS-a su rekli da je u njihovu telekomunikacionu mrežu proteklih godina uloženo 19 miliona evra, da je koriste za upravljanje i nadzor nad elektrodistributivnom mrežom, kao i da su u protekle tri godine od njenog izdavanja telekomunikacionim kompanijama prihodovali 333 hiljade evra.

Veze sa susednim državama

Železnička infrastruktura ima položeno više optičkih kablova duž pruge od Bara do granice sa Srbijom i od Podgorice do Nikšića, a od njihovog izdavanja drugim firmama za tri godine prihodovala je 1,6 miliona evra. CGES ima optičke kablove duž svih prenosnih dalekovoda, veze sa susednim državama, ali i sa Italijom preko podmorskog kabla…

Državne kompanije koje objedinjuju telekomunikacione kapacitete postoje i u državama Evropske unije, a, kako je najavljeno, Crna Gora bi koristila koncept sličan kao u Sloveniji.

Pametne kuće

Neka od mogućih usluga bila bi takozvana pametna kuća, jer optički kablovi stižu do svih domaćinstava koja imaju brojila za daljinsko očitavanje. To bi značilo da korisnik preko aplikacije na telefonu može u svakom trenutku da vidi kolika mu je potrošnja, kako može da je smanji, koji od uređaja su uključeni i da može da ih isključi.

Vlada je formirala komisiju koja radi analizu plana objedinjavanja i korišćenja sličnih međunarodnih iskustava, u koju su uključeni i predstavnici državnih kompanija.

Uloženi milioni, nedovoljno se koristi

Iz CEDIS-a i Žeezničke infrastrukture (ŽICG) su naveli da je razrada ove ideje tek u početnoj fazi.

„S obzirom na to da se radi o sasvim novoj inicijativi, a koja se odnosi na objedinjavanje telekomunikacione infrastrukture u vlasništvu državnih kompanija u novu državnu telekomunikacionu kompaniju, CEDIS će, nakon razmatranja svih mogućnosti i sagledavanja činjeničnog stanja, saopštiti stav povodom te inicijative”, poručili su iz ove kompanije.

Iz ŽICG su naveli da su tek imenovali svog predstavnika u grupu koja razrađuje ovu ideju, zbog čega za sada ne raspolažu svim potrebnim podacima vezanim za osnivanje ove kompanije.

Profitabilna oblast

„Svakako, svesni činjenice da je oblast telekomunikacije izuzetno profitabilna, verujemo da bi to mogao biti dobar potez. U skladu s tim, ŽICG je imenovala i predstavnika koji će aktivno sarađivati sa predstavnicima svih državnih kompanija, koje takođe u svom vlasništvu imaju nedovoljno valorizovana optička vlakna”, naveli su iz ŽICG-a.

CEDIS poseduje više od 5.500 kilometara vazdušne optičke infrastrukture izgrađene posredstvom OPGW i ADSS, i to 550 km OPGW optičke infrastrukture postavljene na 35kV dalekovodima i oko 5.000 km ADSS optičke infrastrukture na 0.4kV niskonaponskoj mreži.

„U delu OPGW optike, u CEDIS-ovom vlasništvu su kapaciteti od po 24 optička vlakna na svim deonicama. U delu ADSS optike korišćeni su kablovi raznih kapaciteta u zavisnosti od potreba i statike stubova. Kapaciteti u vlasništvu CEDIS-a variraju od šest do 72 optička vlakna na različitim deonicama”, naveli su iz CEDIS-a.

CEDIS deo mreže ima sa M:telom

Izgradnja ove optičke mreže počela je sredinom 2015. godine, u vreme jedinstvene Elektroprivrede, potpisivanjem sporazuma između EPCG i Mtela-a i njena izgradnja u kontinuitetu traje i danas.

„Sporazumom je definisano da se ulaganje EPCG sastoji u obezbeđivanju infrastrukture (nadzemnih vodova), odnosno davanja prava korišćenja nadzemne elektrodistributivne infrastrukture EPCG-a za potrebe provlačenja OPGW/ADSS vlakna kao i stručnog nadzora montaže optičkih vlakana. Ulaganje M:tela se sastoji u izradi projektne dokumentacije, nabavci optičkih vlakana i prateće opreme, postavljanju i stručnom nadzoru. EPCG i M:tel su se ovim sporazumom usaglasile da će nakon instalacije optičkih vlakana izvršiti podelu u obimu 50 prema 50 odsto”, naveli su iz CEDIS-a.

Nakon što je ova kompanija 2016. izdvojena iz EPCG, preuzeta su sva prava i obaveze po sporazumu sa M:telom. Kako su naveli, ukupna imovina optičke infrastrukture koja se nalazi u finansijskim knjigama CEDIS-a procenjena je na 19 miliona evra nabavne vrednosti.

Iznajmljivanje optičke infrastrukture

„U cilju unapređenja sopstvene korporativne telekomunikacione mreže, CEDIS je već na određenom broju lokacija do kojih je povezao sopstvenu optičku infrastrukturu otkazao iznajmljivanje telekomunikacionih servisa operatorima i uspostavio komunikaciju putem sopstvene optičke infrastrukture. CEDIS-ove optičke resurse koristi CGES-a za potrebe sopstvenog SCADA sistema tj. daljinskog upravljanja, dok ih Radio-difuzni centar koristi za vezu do repetitorskih stanica“, kažu iz CEDIS-a.

CEDIS svoju optičku infrastrukturu iznajmljuje i telekomunikacionim operaterima u Crnoj Gori. Za 2022. godinu prihod od izdavanja optičke infrastrukture je iznosio 102.184,07 evra dok je prihod po istom osnovu za period 2019-2022. iznosio 333.066,49 evra.

Izgrađenu optičku infrastrukturu CEDIS u perspektivi, kako su saopštili, planira da koristi za daljinsko upravljanje elementima distributivnog sistema kroz realizaciju projekta SCADA/ADMS, čime bi trebalo da se unapredi pouzdanost napajanja kao i kvalitet isporuke električne energije.

Telekom gradio za ŽICG

Železnička infrastruktura u svom vlasništvu ima ukupno 100 optičkih vlakana – 76 na pruzi Vrbnica (granica sa Srbijom) – Bar i 24 optička vlakna na deonici Nikšić – Podgorica.

„Optička vlakna na pruzi Nikšić – Podgorica, osim za nadzor i upravljanje železničkim saobraćajem, koriste se i za prenos telefonskog saobraćaja. Kroz optička vlakna na pruzi Vrbnica – Bar omogućeno je korišćenje naprednijih tehnologija za regulisanje saobraćaja na ovoj relaciji i njihova dužina je 168 kilometara”, naveli su iz ŽICG, ističući da su kapaciteti mnogo veći od obima korišćenja.

Postavljanje optičkih kablova počelo je 2000. godine u saradnji sa Crnogorskim telekomom na relaciji Vrbnica – Bar, a ŽICG je dobila četiri vlakna kao protivuslugu polaganja kabla duž trase čiji je ŽICG vlasnik. Sa M:telom su postavili 2012. godine kabl od 144 vlakna na deonici Bijelo Polje – Bar, od čega su dobili 72, a iste godine su samostalno položili kabl uz prugu od Podgorice do Nikšića sa 24 vlakna.

Višestruka funkcija optičkih kablova

„ŽICG optička vlakna u najvećoj meri koristi za sopstvene potrebe, dok jedan deo i iznajmljuje. U svim stanicama, ukrsnicama, elektrovučnim postrojenjima i putnim prelazima uveden je optički kabl koji služi za prenos, kako internet saobraćaja, tako i za govorne servise, servise prenosa informacija kao i za video-nadzor”, saopštili su iz ŽIGS.

Poručuju da su sva dosadašnja ulaganja imala za svrhu digitalizaciju opreme pristupne telekomunikacione mreže i omogućavanje funkcionalnijeg korišćenja savremenih telekomunikacionih servisa, a sve u cilju sigurnog i nesmetanog odvijanja železničkog saobraćaja.

Studija iz 2014. godine

Vlada je 2014. godine planirala osnivanje državne telekomunikacione kompanije, čak su bile osnovane i tri komisije i naručena studija opravdanosti na kojoj su godinu dana radili i bili plaćeni domaći i inostrani eksperti.

Kako je tada objavljeno, izveštaji tri stručna tima pokazali su opravdanost odluke da država formira svoj telekom, nakon što je 2005. privatizovala Telekom Crne Gore.

Tadašnji plan bio je da kompanija preuzme telekomunikacionu infrastrukturu državnih kompanija i da bude klasični telekomunikacioni operater, odnosno da nudi i telefonske usluge. Iz Vlade je u septembru 2014. godine saopšteno da će nova kompanija sredinom 2015. godine građanima ponuditi usluge interneta i kablovske TV.

Međutim, i pored pozitivne studije opravdanosti i značajnog novca koji je potrošen, ideja nikada nije realizovana i već naredne godine je o njoj prestalo da se priča.

Izvor: Vijesti