Potrebno je da se usmerimo na potencijale HE Kruševo i Bilećkog jezera, kao i na pomoć susednoj BiH da izgradi svoju HE Buk Bijela, tako što ćemo ukazati na mere koje je potrebno preduzeti da bi se otklonili njeni uticaji na teritoriju Crne Gore“, rekao je prof. dr Mihailo Burić, akademik Akademije inženjerskih nauka Crne Gore govoreći o potencijalima prozvodnje električne energije duž državne granice Crne Gore.

Energoprojekt je, kako navodi,  predložio izgradnju hidroelektrane Risan, instalisane snage od 96 MW, zahvatanjem 30 m³/s vode Bilećkog jezera (400 mnm), odvodnim tunelom do HE Risan na deset mnm.

Prof. dr Burić je istakao neophodnost da se do kraja sprovede proces korišćenja vode Bilećkog jezera, reše uticaji hidroelektrane (HE) Buk Bijela na teritoriju Crne Gore (zaštićeno UNESCO područje) i izgradi HE Kruševo.

Kako je objasnio, preko akumulacije Kruševo (322 GWh/godišnje) i već izgrađene akumulacije Bilećkog jezera, preko HE Risan (339,99 GWh/godišnje), moguća je proizvodnja od 661,99 GWh/godišnje.

„To je proizvodnja koja je veća od četiri srednje godišnje proizvodnje vetroelektrane Krnovo (prosečno oko 150 GWh/godišnje)”, rekao je Burić.

Potrebne strane investicije i koncesije

Pitanje korišćenja hidroenergije Bilećkog jezera ustupanjem dela proizvedene energije je, uglavnom, pravne prirode, dok izgradnje HE Risan i HE Kruševo zahevaju posebne procedure i investicije.

„S obzirom da je finansijsko stanje u Crnoj Gori sasvim jasno određeno ekonomskom definicijom da ,,veliki deo novih dugova koji se koristi za finansiranje potrošnje iznad nivoa ostvarenih prihoda – vodi u siguran bankrot“, Crnoj Gori jedino preostaje, pored teško izvodljivog zajedničkog ulaganja, obezbeđivanje stranih investicija i koncesije“, keže Burić.

HE Kruševo (322 GWh), kod sela Kruševo, kako je naveo, trebalo bi da bude izgrađeno na lokaciji 1.600 m uzvodno od sastava reka Pive i Tare – nizvodno 12 km od HE Piva.

Moguća lokacija HE Kruševo na reci Pivi

„Levi deo akumulacije nalazio bi se na teritoriji Bosne i Hercegovine. HE Kruševo je akumulaciono pribransko postrojenje sa akumulacijom za nedeljno izravnavanje voda. Instalisani protok bio bi kao i za HE Piva. Obe elektrane bi radile u sprezi – paralelno. Branu i akumulaciju je moguće graditi i na drugim lokacijama, pa i isključivo na teritoriji Crne Gore, ako se tako bude moralo“, saopštio je Burić.

Kako je dodao, o Bilećkom jezeru, koje se nalazi na granici između Crne Gore i BiH, postoje veoma različiti podaci.

„Deo sliva Bilećkog jezera na našoj teritoriji iznosi 598,52 km kvadratna ili 44,9 odsto od njegovog ukupnog sliva“, rekao je Burić i dodao da je nesporno da Bilećko jezero zahvata oko pet kvadratnih kilometara teritorije Crne Gore.

Pravo korišćenja voda i energije

„Procenjeno je da Crnoj Gori pripada 24 odsto zapremine Bilećkog jezera. I konačno, dotok vode u akumulaciju sa teritorije Crne Gore je usvojen na najmanje 32 m3/s. Iz navedenih podataka jasno proističe pravo Crne Gore na korišćenje voda i energije“, istakao je profesor Burić.

Prema profesorovim rečima, po Prostornom planu Crnoj Gori pripada 375,4 GWh od HE Dubrovnik i 113 GWh od HE Trebinje 1 (ukupno 488,4 GWh). Beogradski Energoprojekt Beograd je predložio izgradnju HE Risan instalisane snage od 96 MW, uz prosečnu godišnju proizvodnju 339,99 GWh, zahvatanjem 30 m3/s vode Bilećkog jezera (400 mnm), odvodnim tunelom do HE Risan na deset mnm.

Energetika bazni faktor budućeg razvoja

Profesor Burić smatra da energija treba da bude bazni faktor budućeg razvoja Crne Gore.

„Sama po sebi može biti roba za izvoz i novi izvor prihoda. Nezavisno od toga, energija je uslov razvoja svih baznih delatnosti, od industrije, proizvodnje hrane, korišćenja voda, pa sve do skore budućnosti obezbeđivanja nove energije za električne automobile. U našim bilansima to bi trebala da bude hidroenergija, pa molim da se objektivizuju potencijali sunca i vetra, kako bi izbegli moguće zabune oko ukupnih bilansa – rekao je Burić.

Prema njegovim rečima, možda bi trebalo početi od značajnih potencijala duž naše granice sa BiH i Srbijom (Bilećko jezero, Kruševo, Ćehotina).

Znanjem do rešenja

Navodi da je u ranijem vremenu u značajnoj meri cenjeno znanje i angažovanje domaće pameti u realizaciji važnih projekata, pa bi bilo korisno da se takva praksa nastavi.

„Sada je potrebno usmeriti se na potencijale HE Kruševo i Bilećkog jezera, a pomoći susednoj BiH da izgradi svoju HE Buk Bijela, tako što ćemo ukazati na mere koje je potrebno preduzeti da bi se otklonili njeni uticaji na teritoriju Crne Gore“, poručio je Burić.

On je podsetio da je prva komisija za ocenu uticaja projekta HE Buk Bijela na reci Drini u BiH, čiji je predsednik bio profesor Branislav Đorđević, sa beogradskog univerzitata, ,,sjajni čovjek i stručnjak“, završila rad nakon stava UNESCO-a da zbog visoko planirane kote uspora, potapanje Tare nije prihvatljivo.

Uticaj projekta HE Buk Bijela

Profesor Burić navodi da je nakon inoviranog projekta od strane BiH, crnogorska Vlada 2013. godine imenovala novu – drugu ,,Komisiju za ocenu studija o proceni uticaja na životnu sredinu za izgradnju hidroelektrana Buk Bijela i Foča na reci Drini – Republika Srpska i hidroelektrana Brodarevo 1 i Brodarevo 2 na reci Limu – Republika Srbija“.

„Od 15 eminentnih crnogorskih stručnjaka ja sam imao čast da budem predsednik te komisije. Neukusno je zaobiđen, a nemušto i neodgovarajuće korišćen naš dugotrajan i naporan stručni rad, u nedavnoj emisiji TVCG, bez našeg učešća. Zbog toga, ali i zbog nemogućnosti da danas direktno učestvujem u ovom ozbiljnom projektu, preostalo mi je jedino da na ovaj način, kao predsednik komisije, upoznam javnost sa osnovnim stručnim podacima“, objasnio je profesor.

Burić je podsetio da se planirana HE Buk Bijela nalazi u BiH, na 335 km uzvodno od ušća reke Drine u Savu.

Akumulacija HE Buk Bijela bi zahvatala teritoriju Crne Gore

„Inoviranim projektom HE Buk Bijela definisana je sa novom kotom normalnog uspora, na 434 mnm. Kota izmerena na državnoj granici između Crne Gore i BiH, pri nepoznatom vodostaju je 432,37 mnm, što jasno pokazuje da bi akumulacija HE Buk Bijela zahvatala teritoriju Crne Gore”, kazao je Burić.

Prema njegovim rečima, kota dna rečnog korita koja je još niža nije još poznata.

„Zbog toga smo kao komisija posebno insistirali da se precizno utvrde kote nivoa vode i dna korita reke na granici. Komisija je, na osnovu rasploživih podataka, utvrdila da akumulacija sa planiranom kotom normalnog uspora od 434 mnm zahvata teritoriju Crne Gore”, naglasio je Burić.

Dodao je da je komisija u svom izveštaju jasno navela da je trebalo obraditi i dodatne elemente relevantne za argumentovanu i pouzdanu procenu uticaja izgradnje HE Buk Bijela, bez obzira na obim tog uticaja.

„To se odnosi na mogući uticaj indukovanih zemljotresa, zatim stimulisanog procesa kliženja terena i odronjavanja stenskih masa, pronosa rečnog nanosa i denudacije, koincidencije mogućih havarija i velikih voda, karakterističnih kota uspora u odnosu na talveg (uzdužni profil dna rečnog korita) i velikih hiljadugodišnjih voda”, naveo je Burić.

Posebno opterećenje za projekat je, kako kaže, bio i vrlo rigorozan negativan nalaz austrijskih biologa, koji eksplicitno osporavaju projekat sa aspekta uticaja na živi svet.

„Za ocenu korišćenja energije sa HE Buk Bijela na granici sa BiH i njenog uticaja naknadno i nedavno je ponovo najavljena treća po redu crnogorska komisija. Nadajmo se da je ova treća, u TVCG najavljena, komisija pročitala nalaze druge ekspertske crnogorske komisije iz 2013. godine i da će te nalaze ,,obraditi“ i sprovesti. Mada je bilo korisno, pa čak i neophodno, da u novoj trećoj komisiji bude poneko od članova druge komisije. To bi, ipak, doprinelo kvalitetu rada i nepotrebnog ponavljanja“, smatra Burić.

Izvor: Pobjeda