Crna Gora treba da se fokusira na hidroenergiju i prirodni gas

Dalji razvoj energetike u našoj zemlji pre svega zavisi od toga ko priprema tehničku dokumentaciju i odlučuje o strategiji njenog razvoja. Naši glavni izvori energije u budućnosti treba da budu hidroenergija i energija prirodnog gasa, rekao hidrolog prof. dr Mihailo Burić, inženjer hidrogeologije, akademik Akademije inženjerskih nauka Crne Gore.

Odavno je trebalo misliti na to kako da premostimo situaciju nakon zatvaranja Termoelektrane Pljevlja. Bilo je potrebno izgraditi nekoliko hidroelektrana, a posebno obezbediti korišćenje oko 400 GWh iz proizvodnje sa Bilećkog jezera, koje nam pripada po osnovu bilansa voda i teritorije, istakao je u intervjuu za Portal RTCG prof. dr Mihailo Burić.

Kako je istakao hidrolog prof. dr Mihailo Burić, inženjer hidrogeologije, akademik Akademije inženjerskih nauka Crne Gore, naši glavni izvori energije u budućnosti treba da budu hidroenergija i energija prirodnog gasa.

Kako vidite dalji razvoj energetike u Crnoj Gori?

Dalji razvoj energetike u našoj zemlji pre svega zavisi od toga ko priprema tehničku dokumentaciju i odlučuje o strategiji njenog razvoja. Nekada su u tome učestvovali veliki autoriteti, uz obavezno učešće lokalnih znanja.

Dokumentaciju su radile renomirane svetske kompanije, kao što su Energoprojekt iz Srbije, Enegroinvest iz Bosne i Hercegovine ili Elektroporjekt iz Slovenije, čime je obezbeđen najviši profesionalni kvalitet. Osim toga, sva ozbiljnija rešenja obavezno je razmatralo domaće znanje. Bile su to komisije sastavljene od čak 30 stručnjaka iz raznih oblasti (energetika, mašinstvo, hidrologija, hidrotehnika, geologija, biologija, prostorno planiranje, šumarstvo, poljoprivreda, zaštita životne sredine, ekonomija, pravo).

Danas je znanje nevladinih organizacija, političara i raznih direktora postalo najvažnije. To je samo po sebi besmislica. Nevladine organizacije, naravno, mogu i treba da daju svoje sugestije, a političari donose konačne odluke, ali samo na osnovu domaćeg znanja institucija, stručnjaka i komisija koje su stručne, a ne politički sastavljene. Sve to ima mnogo veze sa opštim stanjem u društvu. Jer, ako kod nas popovska zvona leče koronu, zašto onda niko ne bi mogao da odlučuje o energetici? U besmislu nije moguće naći smisao.

Koji su to stabilni izvori na koje Crna Gora treba da se osloni u budućnosti?

Naši glavni izvori energije u budućnosti treba da budu hidroenergija i energija prirodnog gasa. Solarna energija, energija vetra i geotermalna energija treba da budu obavezni dopunski, ali nikako samodovoljni izvori. To tvrdim sasvim odgovorno, jer sam se sa aspekta moje specijalnosti dosta bavio ovim problemima. Ali, nažalost, u našem društvu nema uslova da se sve proveri kroz stručne skupove, a svaki drugi način je pogrešan. Ko danas određuje bilans naših izvora energije? Pitanje je dovoljno samo po sebi, da ne ulazimo ovom prilikom u detalje.

Kako bi, po Vašem mišljenju, bio najbezbolniji način da se u dogledno vreme prevaziđe nedostatak struje nakon sigurnog gašenja Termoelektrane Pljevlja?

Trebalo je odavno da razmislimo kako da prevaziđemo ovu situaciju. Bilo je potrebno izgraditi nekoliko hidroelektrana, a posebno obezbediti korišćenje oko 400 GWh od proizvodnje sa Bilećkog jezera, koje nama pripada po osnovu bilansa voda i teritorije. Prosto je neverovatno da mi to već odavno ne koristimo.

Mi raspolažemo i značajnim rezervama prirodnog gasa. Podaci, samo kroz ove pokazatelje, govore da imamo preko dve milijarde kubnih metara rezervi prirodnog gasa. Međutim, dešava se nešto čudno, jer nemamo pravi uvid u rezultate istraživanja, pre svega zbog odsustva našeg kompetentnog osoblja. Kao prvi korak moderne politike, smenjen je naš poznati doktor geofizike Vladan Dubljević, što je nanelo veliku štetu interesima Crne Gore. Nedavno sam imao razgovor sa inženjerom Vladimirom Popovićem. iz Kanade. On je geofizički konsultant, stručnjak iz Kalgarija i predlaže osnivanje Crnogorske naftne kompanije, sa pravom istraživanja i eksploatacije. Jer kako tvrdi, „ako se to ne uradi, milijarde će ostati pod zemljom“.

U ovakvom stanju u zemlji i aktuelnoj politici, pitanje ekonomije je izgubilo smisao. Svoje analize i predloge veštak Popović dostavio je Vladi. Ali, kao što znamo, od toga ne treba ništa očekivati. Ostajem pri tvrdnji da imamo značajne rezerve gasa. Povlačenje rusko-italijanskog konzorcijuma iz daljih istraživanja nafte i gasa ne treba uzimati kao osnovu za dalje aktivnosti. •

U kojoj meri se crnogorski vodni potencijali koriste za proizvodnju električne energije i koliki je procenat u odnosu na evropski prosek i prosek zemalja u okruženju?

Podaci i preporuke o korišćenju vodnih resursa su veoma različiti. Daleko smo od preporučenog minimuma od 40 odsto iskorišćenja. Imamo veliki neiskorišćeni potencijal, o čemu sam više puta  pisao. Kada sam bio u Norveškoj, shvatio sam da koriste 97 odsto raspoloživog hidropotencijala. Imam razloga da verujem da je to tako. Zašto je to toliko neiskorišćeno kod nas, pitajte nevladine organizacije i političare. Čini se da nemamo šta da pitamo stručnjake.

Na kojim lokacijama bi, po Vašem mišljenju, trebalo graditi nove hidroelektrane i koje vrste?

Energetska rešenja primarno proizilaze iz stručnih državnih dokumenata, uglavnom, strategije razvoja energetike i vrhovnog dokumenta Prostornog plana Crne Gore, kao drugog dela Ustava, čija je izrada u toku. PPCG treba da predvidi rešenja koja će obezbediti izvoz električne energije, a ne deficit. To treba, pre svega, da omoguće na najduži rok hidro potencijali, a na srednje duži rok potencijali gasa. Moguća je valorizacija HE na Morači(694 GWh/g), HE Kruševo na Pivi (332 GWh/g,), HE Komarnica na Komarnici, sa kotom uspora koja kontroliše akumulaciju do ispod nivoa ulaza u kanjon Nevideo (231 GWh/g), Bilećkog jezera (400 GWh/g) i prevođenje velikih voda Gornje Zete u jezero Krupac za HE Perućicu (77,75 do 127 GWh/g). To je ukupno novih impozantnih 1.784 GWh/g. A, to nije daleko od postojeće prosečne godišnje proizvodnje HE Piva i HE Perućica zajedno. Ovo su potencijali bez reka Ibra, Ćehotine, Lima i Tare. Ukupni potencijali su predmet neke dalje budućnosti. A ovo su današnji potencijali koje treba odmah koristiti. Velika imena energetike, profesor Đorđević iz Beograda i profesor Šaranović iz Podgorice su objavili detaljnu knjigu o našoj hidroenergiji.

Kako gledate na izgradnju HE Komarnica i podeljene stavove u javnosti po tom pitanju?

Komarnicu treba graditi obavezno. Učestvovao sam u prvoj studiji procene uticaja: “Izveštaj o strateškoj procjeni uticaja na životnu sredinu za Detaljni prostorni plan višenamenske akumulacije na reci Komarnici 2014 godine”. Osnovno je pitanje sada da se sa planiranom kotom uspora ne plavi kanjon Komarnice, već Pridvorice, koja se neopravdano naziva Komarnicom, jer je Komarnica pritoka Pridvorice, a ne obratno. Infrastrukturni objekti svakako imaju svoj sudar sa prirodom. Ali se meri ravnoteža između benefita u mogućnosti zaštite. Siguran sam da su benefiti važniji, pogotovo što su vodotoci leti ovde mali potoci, čak do presušenja. Tako da sa tog aspekta je bolje imati akumulacije nego korita sa malo ili bez vode. A, kanjon Komarnce treba i biće sačuvan. A, što se osporavanja aktiviranja energetskih resursa tiče, moja procena je da to već ulazi u zonu državne politike i bezbednosti. To otvoreno kažem. Ovo govori o stanju u našoj državi.

Kako gledate na koncept malih hidroelektrana? Koji su to opšti benefiti od izgradnje dosadašnjih mHE?

Bio sam u više komisija za odobrenje malih elektrana. Principi za njihovo odobravanje su jasni i samo treba da se poštuju. To su: da postoji višak bilansnih količina, koje se mogu koristiti za proizvodnju, da se obezbeđuje najmanji prirodni tok u vodotoku i da lokalno stanovništvo ima potpuno zadovoljene potreba. Ako ovi uslovi ne postoje, nikako ih ne treba graditi. U mojim izveštajima uvek to stoji.

Izvor: RTCG

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti