Crna Gora treća u Evropi po struji iz vetra

Crna Gora je protekle subote bila treća u Evropi po proizvodnji struje iz vetroelektrane. Trenutno u crnogorskom elektroenergetskom sistemu postoji vetropark Krnovo, instalirane snage 72 MW, i vetropark Možura, snage 46MW,a u planu je izgradnja vetroparka Gvozd, snage 54 MW i vetroelektrane Braići od 100 MW.

Crna Gora je protekle subote bila treća u Evropi po procentu dobijene energije iz vetroelektrana, objavljeno je na sajtu windeurope.org. Dva crnogorska vetroparka, Možura i Krnovo, 17. septembra zadovoljile su 36 odsto ukupnih crnogorskih potreba za električnom energijom.

WindEurope je udruženje za energiju vetra u Evropi, a njegove članice su nacionalna udruženja za energiju vetra svih evropskih zemalja. Posetioci sajta windeurope.org mogu svakodnevno da se informišu o podacima o učešću energije iz vetra u ukupnoj proizvodnji električne energije, u pojedinačnim državama.

Sunce i vetar za brzu transformaciju

Crna Gora trenutno u elektroenergetskom sistemu ima vetropark Krnovo, instalirane snage 72 MW, i vetropark Možura, snage 46MW. U planu je izgradnja vetroparka Gvozd, predviđene instalirane snage 54 MW, dok je u planu i vetroelektrana Braići od 100 MW.

Poznato je mišljenje struke da bi, s obzirom na povoljne klimatske prilike i značajne količine sunca i vetra, Crna Gora u budućnosti investiranjem u solar i vetar mogla veoma brzo da transformiše svoju elektroenergetiku i da relativno bezbolno realizuje briselski imperativ procesa dekarbonizacije.

Kompletne potrebe Iz OIE

Crna Gora je od 24. maja do 2. juna 2019. godine prvi put proizvela dovoljno energije iz obnovljivih izvora za zadovoljenje svih potreba, čime se pridružila malom broju država koje se mogu pohvaliti da su iz domaćih obnovljivih izvora energije proizveli svu potrebnu energiju.

U tom periodu, u kome je TE Pljevlja bila van pogona, proizvedeno je oko 82 miliona KWh energije, a potrošeno oko 75 miliona KWh.

Najviše kopnenih vetroelektrana

Evropa je instalirala 17 GW novih kapaciteta vetra u 2021. godini, od čega je u zemljama Evropske unije instalirano 14 GW. Četiri petine ukupnog broja vetroelektrana instalirano je na kopnu.

Vetar je činio 16 odsto električne energije potrošene u Evropskoj uniji u 2021. godini. Ukupni kapaciteti iz vetroparkova u Evropi sada se procenjuju na oko 235 GW.

Nemačka najmanje investirala u vetroparkove

Holandija je zemlja koja je izgradila najviše vetroparkova, većinom na moru, dok je Norveška izgradila najveći kopneni vetropark, a ozbiljan progres su načinile Španija i Francuska. Nemačka je u protekloj godini najmanje investirala, još od 2010. godine.

Zainteresovanost za vetroelektrane na moru

Energija vetra danas obično dolazi u dva različita tipa – vetroelektrane na kopnu i vetroelektrane na moru. Vetroelektrane na kopnu i na moru pružaju dve opcije za masovnu proizvodnju električne energije iz vetra, a postoje različiti kompromisi za obe vrste instalacija.

Vetroparkovi na kopnu su danas najpopularniji tip vetroparka na svetu, ali u razvijenim zemljama rapidno raste interesovanje i za izgradnju vetroelektrana na moru.

Izvor: RTCG

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti