Postalo je uobičajeno da pojedini proizvodi, usluge, ali i cele grane privrede postaju žrtve sve strožih zahteva za zaštitu životne sredine, odnosno sprečavanje klimatskih promena. Najbolji primer za to su vozila s motorima sa unutrašnjim sagorevanjem (na benzin i dizel), za koja se predlaže zabrana puštanja na tržište već od 2035. godine. Primer su i kotlovi na gas koji se u sve većem broju evropskih zemalja ne mogu ugrađivati u novoizgrađene zgrade.

Takve velike promene, koje u najvećoj meri podrazumevaju razna ograničenja – postepena napuštanja, pa i zabrane primene sve više zahvataju i rashladnu tehniku i klimatizaciju. Jedan od eksera koji bi celo to područje mogao još više da zakuca je Predlog izmena i dopuna Uredbe (EU) 517/2014 o fluorisanim gasovima sa efektima staklene bašte (poznatije pod nazivom F-Gas Regulativa), koji je početkom meseca izglasao Odbor za životnu sredinu Evropskog parlamenta (ENVI).

Pooštravanje strogih uslova

Naime, fluorisani gasovi sa efektima staklene bašte (tzv. F plinovi) danas se najčešće koriste kao radne materije u toplotnim pumpama i drugim rashladnim i klima uređajima, opremi i sistemima.

Spomenuti Predlog za koji sledi postupak u Evropskom parlamentu, donosi značajna pooštrenja dosadašnjih odredbi F-Gas Regulative. Neke od njih su već i same po sebi bile prilično stroge i predviđale su značajna ograničenja, pa i zabrane primene pojedinih radnih supstanci koje su se do sada koristile u rashladnoj i tehnici klimatizacije. Novi Predlog ide korak dalje, tako da ne čudi to što ga mnogi stručnjaci za hlađenje i klimatizaciju nazivaju crnim oblakom koji se nadvio nad celu tu oblast.

Predlogu se do sada već suprotstavilo više evropskih strukovnih i stručnih udruženja kao što su, između ostalih, Evropsko udruženje za toplotne pumpe (EHPA), Evropsko udruženje za klimatizaciju i hlađenje (AREA), Evropsko partnerstvo za energiju i životnu sredinu (EPEE), EUROVENT, Udruženje evropskih proizvođača delova (ASERCOM) itd.

Negodovanje struke

Ukratko, u nekoliko delova, odnosno postavki spomenutog Predloga predviđena su značajna ograničenja primene fluorisanih radnih supstanci koja će imati nesagledive posledice na rashladnu i tehniku klimatizacije, kao i na sve one koji u svom svakodnevnom radu na bilo koji način dolaze u kontakt sa rashladnim i uređajima klimatizacije, opremom i sistemima.

U prvom od tih delova predviđena je zabrana stavljanja na tržište pojedinih proizvoda za hlađenje i klimatizaciju koji sadrže fluorisane radne supstance. Pri tome, potrebno je napomenuti da je čak i u ranijem predlogu Evropske komisije, koji je blaži od izglasanog Predloga ENVI-ja, granična vrednost potencijala globalnog zagrevanja (GWP) radnih supstanci od 150 – postavljena na jako nisku vrednost i neostvariva je! Time se direktno otežava masovnija primena toplotne pumpe (što je evropski cilj kada je reč o grejanju!) i zabranjuje dalja primena postojećih, vrlo efikasnih rešenja (radnih supstanci i uređaja i sistema koji ih koriste). Svakako, time se smanjuju izgledi za najavljenu dekarbonizaciju grejanja, odnosno napuštanje gasa kao glavnog energenta u sistemima grejanja. Naprotiv, na taj način se ide u prilog nastavku korišćenja gasnih kotlova jer, ako na tržištu ne bude dovoljno toplotnih dizalica (a neće ih biti!), onda oni preostaju kao jedino rešenje.

Izgleda da sastavljači predloga iz ENVI-ja (ili lobisti koji na njih utiču, svejedno) nisu uzeli u obzir energetsku efikasnost, sigurnost, održivost, prihvatljivost i cenovnu pristupačnost izvora toplotnog sistema.

Izmeštanje proizvodnje

Uz to, predviđena je i zabrana izvoza fluorisanih radnih supstanci iz Evropske unije. Ipak, njihova proizvodnja će se nastaviti izvan EU-a (npr. možda i u hrvatskom neposrednom susedstvu!), s obzirom da ona nije zabranjena odredbama Montrealskog protokola. Istovremeno, to znači ograničavanje poslovnih šansi za evropske proizvođače.

Prema jednom od tih spornih delova, trebalo bi da bude uvedena i zabrana servisiranja čak i nedavno ugrađene rashladne i klimatizacijske opreme koja koristi neodgovarajuće radne supstance. Time se negativno utiče na cirkularnu privredu s obzirom da će biti potrebno da se zameni skoro sva oprema koja se sada smatra novom. Naravno, o troškovima koje će te obaveze prouzrokovati za nebrojene vlasnike i korisnike rashladne i klimatizacijske opreme bolje je i da se ne govori.

Pomeranja na tržištu

Predviđa se, takođe, i plan smanjenja dozvoljenih godišnjih količina i kvota za fluorisane radne materije. Međutim, biće nemoguće da se ostvare predložene količine i stavi na tržište nova rashladna i klimatizacijska oprema (to se najviše odnosi na toplotne pumpe i sisteme klimatizacije). Istovremeno, evropski proizvođači će ostati bez mogućnosti da održe svoju proizvodnju na potrebnim nivoima.

Na kraju, tu je i jedna od tih spornih postavki koja EK-u daje pravo budućeg prilagođavanja i menjanja odredbi Uredbe i to bez potrebe za prolaženjem uobičajenog procesa za takve propise (javne rasprave, usaglašavanja i sl.).

Uticaj i na Hrvatsku

Spomenuti Predlog izmena i dopuna F-Gas Regulative, ukoliko i kada bude prihvaćen u tom obliku, imaće veliki uticaj i na Hrvatsku. Na primer, i u Hrvatskoj se već sada može primetiti trend udaljavanja od gasa i ostalih fosilnih goriva kao energenata za grejanje. Zbog toga i na hrvatskom tržištu dolazi do sve većih potreba za toplotnim pumpama, pa i onih u po principu vazduh – vazduh (odnosno, klima-uređajima koji rade kao toplotne dizalica, odnosno imaju mogućnost preusmeravanja procesa). Ti uređaji su posebno zastupljeni u primorskim delovima zemlje, jer omogućavaju jednostavno grejanje i hlađenje prostorija. To je posebno važno svima koji ne mogu da priušte skuplje toplotne pumpe vazduh – voda ili voda – voda i tlo – voda, a trebaju bi ili moraju da se reše fosilnih goriva kao energenta za grejanje.

Uostalom, toplotne pumpe na hrvatskom tržištu još nisu dostigle mesto koje možda već imaju u nekim drugim zemljama EU-a, pa je Hrvatska s te strane u još nepovoljnijem položaju. Takav pristup nije u skladu ni sa planom REPower EU koji predviđa da do 2026. u Evropi bude ugrađeno 30 miliona, a do 2030. godine 60 miliona novih toplotnih pumpi. Naime, prošle godine je u EU-u ugrađeno tek tri miliona toplotnih pumpi, što je rekordna brojka, ali, ipak, premala u odnosu na spomenute ciljeve.

Novi, veliki troškovi

Istovremeno, potrebno je reći i da će novi Predlog, ako i kada bude prihvaćen, značiti i nove i velike troškove za vlasnike i korisnike rashladnih i klima uređaja, opreme i sistema (npr. trgovine, hotele, ugostiteljske objekte, hladnjače, poljoprivredne proizvođače, ali i velike poslovne zgrade). Na to su još pre sedam godina upozorili istraživači Fakulteta mašinstva i brodogradnje Univerziteta u Zagrebu, u studiji pod naslovom Efikasnost i održivost sistema za prikupljanje, obnavljanje i oporavak materija koje oštećuju ozonski sloj i fluorisanih gasova sa efektom staklene bašte (autori: M. Grozdek i ostali).

U toj studiji se, između ostalog, navodi da bi u periodu 2014. – 2030. ukupna ulaganja u prilagođavanje rashladne i klima opreme i toplotne dizalice odredbama tadašnje F-Gas Regulative (mnogo blažima nego što su odredbe koje se sada predlažu) mogla dostići i 2,6 milijardi evra.

Postoji li zamena?

Nova rešenja za rashladne i klimatizacione opreme i uređaja, na koja se oslanja navedeni Predlog ENVI-ja i koja će omogućiti drastično smanjenje količina fluorisanih radnih materija još nisu u celosti ispitana, niti su sigurna. Na primer, propan koji se najviše ističe kao njihova zamena je zapaljiv i eksplozivan, a tu je i ugljen-dioksid koji se sam po sebi smatra najvećim ubicom klime. Uz to, vodeći svetski proizvođači takva rešenja ne razvijaju u značajnijem obimu. Sve će to imati velik uticaj na krajnje korisnike, jer nova rešenja koja se predlažu nisu ni bolja ni efikasnija od postojećih, a istovremeni će biti skuplja i biće ih manje na tržištu.

Uz sve to, ne sme se zanemariti još jedna poteškoća vezana za drastične promene u rashladnoj i klimatizacijskoj tehnici koje se zbog svega toga mogu očekivati. Već sada širom Evrope nedostaju stručnjaci, serviseri i instalateri rashladnih i klimatizacijskih uređaja i toplotnih pumpi. Da bi neko mogao da radi sa novim radnim materijama, za to mora da bude obučen na odgovarajući način i da ima potrebne sertifikate. Sertifikovanje instalatera u Evropi je trenutno u začecima i sprovodi samo na dobrovoljnoj osnovi, bez celovitog pristupa toj problematici i zakonske obveze sertifikovanja sigurnost i pouzdanost rada rashladnih i klimatizacijskih sistema s novim radnim materijama neće biti moguće ostvariti.

Izvor: Energetika-net