Uranium 2026: Resources, Production and Demand, poznat kao Crvena knjiga, koji zajednički objavljuju Agencija za nuklearnu energiju OECD-a (NEA) i Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), predstavlja 31. izveštaj u seriji koja se objavljuje više od 60 godina i uglavnom se zasniva na podacima koje dostavljaju vlade. Izveštaj je predstavljen tokom 70. Generalne konferencije IAEA u Beču, a obuhvata 2023. i 2024. godinu, kao i pojedine podatke iz 2025. i 2026. godine.

Na dan 1. januara 2025. godine, ukupni identifikovani resursi uranijuma koji se mogu eksploatisati po ceni nižoj od 260 dolara po kilogramu uranijuma iznosili su više od 8,1 miliona tona uranijuma (tU) širom sveta, što je za 2,1 odsto više nego u prethodnom izdanju iz 2025. godine. Ulaganja u istraživanje uranijuma i razvoj rudnika, koji su ključni za zadovoljavanje buduće potražnje, značajno su povećana poslednjih godina i dostigla su 1,8 milijardi dolara širom sveta tokom 2023. i 2024. godine. Izdvajanja za istraživanje povećana su za 46 odsto u odnosu na period 2021–2022. godine.

Prema rečima Adrijen Henli, rukovodioca za resurse i proizvodnju uranijuma u IAEA, to je odgovor na očekivanja da će biti potrebno više uranijuma kako bi se zadovoljio budući rast nuklearne energetike.

Očekuje se da će globalni kapacitet za proizvodnju električne energije iz nuklearnih elektrana značajno porasti do 2050. godine. Crvena knjiga navodi scenarije prema kojima bi potražnja za uranijumom u scenariju visoke potražnje mogla da se više nego udvostruči do 2050. godine, dok bi u scenariju niske potražnje porasla za 42 odsto.

Nivo identifikovanih resursa uranijuma dovoljan je da zadovolji čak i najvišu projektovanu potražnju do 2050. godine, zaključuje se u izveštaju. Ipak, dostupnost resursa sama po sebi ne garantuje sigurnost snabdevanja. Pretvaranje resursa u proizvodnju zahtevaće „pravovremena, značajna i kontinuirana ulaganja“, navodi se u izveštaju.

S obzirom na to da razvoj rudnika uranijuma traje dugo, od ključnog je značaja da se novi projekti identifikuju i razvijaju u kratkom i srednjem roku kako bi se izbegli mogući poremećaji u snabdevanju. Za to su, kako se navodi, potrebni odgovarajući tržišni signali, a „adekvatne i stabilne cene uranijuma podržane dugoročnim ugovorima“ ključne su za održavanje ulaganja u istraživanje, donošenje konačnih investicionih odluka o novim rudnicima i ubrzavanje inovacija u tehnologijama eksploatacije, kako bi se poboljšala prerada i iskorišćenost resursa.

U izveštaju se navodi da je globalna proizvodnja uranijuma povećana za oko 20 odsto tokom 2023. i 2024. godine u odnosu na prethodne dve godine, na više od 116.000 tU. Sama proizvodnja u 2024. godini, od 61.924 tU, bila je najveća još od 2006. godine.

Očekuje se da će se ovaj trend nastaviti u kratkom i srednjem roku, prvenstveno zahvaljujući ponovnom pokretanju ranije obustavljenih kapaciteta i povećanju proizvodnje u postojećim rudnicima, posebno u Kanadi.

Generalna direktorka Svetske nuklearne asocijacije Sama Bilbao Leon rekla je na predstavljanju izveštaja u Beču da obnovljeni zamah u rudarstvu uranijuma odražava sve veće uverenje da će nuklearna energija imati veću ulogu u budućim svetskim energetskim sistemima sa niskim emisijama.

„To je priča o poverenju – poverenju da će nuklearna energija nastaviti da se razvija, da će nuklearni gorivni ciklus moći da odgovori na taj rast i da će industrija, vlade i međunarodne organizacije nastaviti da rade zajedno kako bi obezbedili sigurno snabdevanje gorivom koje omogućava obilnu, pristupačnu, čistu i pouzdanu nuklearnu energiju“, rekla je Sama Bilbao Leon.

Izvor: WNN