Da bi povećala zelene investicije EU ponovo pokreće fiskalnu reformu

Nakon obustavljanja procesa revizije fiskalnih pravila, zbog situacije sa korona virusom i aktiviranje izlazne klauzule, Evropska komisija je najavila ponovno pokretanje revizije upravljanja EU. Jedan od glavnih ciljeva Komisije je povećanje javnih ulaganja u zelenu ekonomiju i borbu proziv klimatskih promena.

Evropska komisija je u utorak (19. oktobar) napravila još jedan korak ka reformi fiskalnih pravila o kojima se mnogo raspravlja u EU. Tu spadeju i stroga ograničenja duga i deficita bloka utvrđena Paktom za stabilnost i rast.

Potpredsednik Komisije zadužen za ekonomiju Valdis Dombrovskis i evropski komesar za ekonomska pitanja Paolo Đentiloni predstavili su u utorak (19. oktobra) u Briselu ponovno pokretanje revizije ekonomskog upravljanja EU.

Sa nizom novih pitanja, Komisija ima za cilj da stekne utisak koji bi predlozi reformi mogli biti prihvatljivi za vlade EU i druge zainteresovane strane.

Pregled se smatra ključnim jer ekonomsko upravljanje EU određuje fiskalni prostor država članica EU prilikom donošenja odluka o potrošnji.

Prema trenutnim pravilima, javni dug ne sme prelaziti 60% BDP-a zemlje. Godišnji deficit ne bi trebalo da prelazi 3%. Pored toga, postoje ograničenja strukturnog deficita i države članice moraju da se pridržavaju načina smanjenja duga, ako nivo njihovog duga prelazi prag EU.

Učenje iz iskustva pandemije

Komisija je prvobitno pokrenula reviziju početkom 2020. godine. Ubrzo je, međutim, obustavila proces zbog izbijanja korona virusa. Aktivirana je opšta izlazna klauzula, a pravila su suspendovana do 2022. godine. To je vladama EU omogućilo potpuno diskreciono pravo da podrže problematična preduzeća i domaćinstva.

Ali, sada je došlo vreme da razmislimo o vraćanju pravila.

„Sada smo na sasvim drugom mestu nego pre pandemije. Kriza je, takođe, učinila neke izazove vidljivijima: veći deficit i dug, veće razlike i nejednakosti i potreba za većim ulaganjima. Potrebna su nam pravila ekonomskog upravljanja, koja mogu direktno da se izbore sa tim izazovima”, rekao je Dombrovskis.

Kako se pandemija smanjuje, fiskalni pregled EU ima za cilj da uključi lekcije naučene iz pandemije. Na primer, jedno od pitanja u konsultacijama Komisije odnosi se na lekcije naučene iz EU fonda za oporavak i otpornost.

Neke zemlje, poput Holandije i Nemačke, jasno su stavile do znanja da bi fond trebalo smatrati izuzetnim jednokratnim događajem. Druge, poput Francuske i Španije, želele da zajednički dug postane trajna karakteristika ekonomskog arsenala EU.

Okvir ekonomskog upravljanja je dugo bio kritikovan zbog nametanja štednje zemljama poput Grčke i Italije, čime je gušio ekonomski rast. Nedavno je čak i jedan od arhitekata fiskalnih pravila EU nazvao neka od pravila „ekonomski besmislenim“ u današnjem okruženju.

Podsticanje zelenih investicija

Jedan od glavnih ciljeva Komisije je povećanje javnih ulaganja u zelenu ekonomiju.

„Ponovno pokrećemo ovaj pregled našeg ekonomskog upravljanja u kontekstu ogromnih potreba za ulaganjima, jer klimatska kriza postaje sve akutnija, svake godine”, rekao je Đentiloni.

Prema mišljenju Komisije, borba protiv klimatskih promena zahtevaće dodatna ulaganja od 650 milijardi evra godišnje. Deo tih sredstava moraće da dođe iz javne kase.

Dombrovskis je rekao da je deo diskusije „zlatno pravilo” za investicije. Ono dozvoljava da se neke investicije ne računaju u deficit.

U ovom pregledu ne bi trebalo da „nema tabua“, složio se Đentiloni.

Kvadraturu kruga

Međutim, pregled nije u potpunosti lišen tabua. I dalje se zasniva na premisi da bi nivo javnog duga trebalo smanjiti.

Prema jednom visokom zvaničniku EU, jasno je da nivo javnog duga treba smanjiti. Čak i ako su troškovi servisiranja duga smanjeni zbog ultra niskih kamatnih stopa.

Potpredsednik Dombrovskis nazvao je izazov povećanja klimatskih investicija, uz smanjenje nivoa duga, „kvadraturom kruga“.

Poslanica EU Margarida Markues, autorka izveštaja Evropskog parlamenta o makroekonomskom okviru EU, kritikuje ovo insistiranje na smanjenju duga kao „nekoherentno”.

Prema Markuesu, ekološka održivost je barem toliko važna koliko i održivost duga.

„Ako je zelena, društvena i digitalna Evropa zaista prioriteti EU, moramo državama članicama dati kapacitet da slede te prioritete“, rekla je Markuesu.

Rast kao zajednički imenitelj

Komesar Đentiloni složio se da javni dug treba smanjiti. Ali je otkrio da se „iza ovoga ne sme videti duh štednje“. Naglasio je važnost ekonomskog rasta, ponavljajući osećanje italijanskog premijera Marija Dragija, koji želi da „izraste iz javnog duga“ fokusirajući se na produktivna ulaganja.

Omogućavanje ulaganja, koja pospešuju rast, tema je na kojoj bi se, takođe, mogli spojiti aktivisti održivosti i poslovni interesi.

U saopštenju, grupa za kampanju Finance Watch je naglasila da bi fokus trebalo da bude „na investicijama koje izgrađuju otpornost, održivost i punu zaposlenost“.

Generalni direktor BusinessEurope Markus Beirer rekao je da bi fokus trebalo da bude na produktivnim investicijama i „na proporciji rashoda država članica prema rashodima koji podstiču rast“.

Komisija će sada prikupljati povratne informacije iz procesa konsultacija. Za početak 2022. godine planiraju se smernice za predstojeći fiskalni period i obaveštenja o narednim koracima.

Izvršna vlast EU, takođe, planira da saopšti eventualne planove za promenu pravila na vreme – do 2023. godine. O svakom predlogu za promenu fiskalnih pravila EU žestoko će se raspravljati, jer se stavovi među državama članicama značajno razlikuju.

Izvor: Euractiv

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti