Holandska organizacija Plastic Soup Foundation pozvala je na zabranu izvoza plastičnog otpada u zemlje van EU. Izveštaj ove organizacije pokazao je da je prošle godine Holandija bila najveći EU izvoznik plastičnog otpada u zemlje koje ne pripadaju Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Izvoz se udvostručio 2021. u odnosu na 2020. godinu.

Holandija je najveći svetski izvoznik u Indoneziju 2021. Od ukupno 200 miliona kg plastičnog otpada koliko je Holandija izvezla, skoro 70 miliona kg je otišlo u Indoneziju, a 64 miliona kg u Vijetnam.

Gledano globalno, samo su Japan i SAD izvezli više otpada na jug, ali po glavi stanovnika, Holandija je svetski lider čiji brodovi isporučuju više otpada iz bogatih zemalja u zemlje koje ne mogu da ga prerade kako treba, upozorava ova organizacija.

Siromašne zemlje ne mogu adekvatno da prerade ovaj otpad

Izvoz otpada u siromašne zemlje juga u fokusu je od 1. januara 2018. godine kada je Kina preokrenula svet naopačke zabranivši uvoz plastičnog otpada, pa su bogate zemlje morale da nose otpad na drugo mesto. Od tada, trgovina se preselila u ranjive zemlje koje nemaju infrastrukturu da adekvatno prerade otpad, poput Indonezije, Tajlanda, Vijetnama i Malezije.

U ovim zemljama neadekvatno se upravlja otpadom koji se odlaže na deponiji ili spaljuje što oslobađa štetne supstance i mikroplastiku koja zagađuje polja i površinske vode utičući ne samo na životnu sredinu, već i zdravlje lokalne zajednice.

Uz legalni izvoz tu je i ilegalni, čiji opseg se samo može pretpostaviti. Jasno da je on porastao od 2018. i praćen je kriminalnim aktivnostima na šta je i Interpol upozoravao pre dve godine, podsetila je organizacija Plastic Soup Foundation koja veruje da izvoz plastičnog otpada u zemlje van EU treba da bude zabranjen.

Inače, EU je od 1. januara 2021. godine zabranila izvoz plastičnog otpada iz EU u zemlje koje nisu članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), osim čistog plastičnog otpada koji se šalje na recikliranje.

Izvor: Cirkularna ekonomija