Da li je čovek spreman da život promeni da bi smanjio klimatske promene?

Da li je čovek spreman da promeni život da bi ublažio klimatske promene?

Klimatske promene i orijentacija na postizanje cilja o neto nuli štetnih emiisija nameću pitanja: Da li ćemo i dalje moći da letimo? Hoćemo li morati da smanjimo potrošnju mleka i mesa? Da li su ljudi spremni na masovne promene načina života. Neke od odgovora daju analitičari Instituta za globalne promene Tony Blair u studiji o ,,Politički održivom’’ putu ka neto nuli do 2050. godine.

Analitičari Instituta za globalne promene Tony Blair u studiji o ,,Politički održivom’’ putu ka neto nuli do 2050. godine navode da taj cilj ne bi trebalo da rezultira ,,masovnim promenama načina života“. Pored smanjenja avio i automobilskog saobraćaja u studiji je posebna pažnja usmerena na ishranu ljudi. Odnosno na to kako ishrana može smanjiti ugljenični otisak. Nameće se pitanje, da li je čovek spreman da promeni život da bi ublažio klimatske promene?

Bitna poruka ovog izveštaja je da, iako će cilj za 2050. godinu zahtevati značajne napore potrošača, to ne bi trebalo da rezultira ,,masovnim promenama načina života“.

U Studiji se navodi da bi ograničenja letova zahtevalo da ljudi smanje putovanja avionom za 6% do 2035. godine. Putovanja automobilom trebalo bi smanjiti za samo 4%.

„Neto nula“ je izraz koji se koristi za označavanje da će sve emisije CO2 koje se ne mogu obuzdati čistom tehnologijom do 2050. godine biti ili neutralisane, hvatanema i skladištenjem ugljenika, ili će ih upiti biljke i tlo.

Ovaj novi izveštaj postavlja dva ključna pitanja o toj ideji: Koje će promene ljudi morati da unesu u svoje živote da bi to postigli? Da li su spremni za te promene?

U studiji se ističe da je većina dosadašnjih smanjenja emisija postignuta, uglavnom, promenom načina na koji proizvodimo električnu energiju.

Ali, postizanje pravno obavezujućih ciljeva Velike Britanije u pogledu emisije za 2030. godinu, kao i dostizanje neto nule do 2050. godine, zahtevaće „značajne promene u ponašanju potrošača (i glasača) širom zemlje“.

„Politički održiv“ put do neto nule je onaj koji se „fokusira na ograničen broj specifičnih promena u ponašanju. Koji minimizira potrebu za masovnim promenama načina života, kao što je prestanak letenja ili masovni prelazak na biljnu ishranu“, navedeno je u izveštaju Instituta Blair.

Ovo je stav i mnogih ekologa

„Većina rešenja, koja su potrebna za suzbijanje klimatskih promena, mogu i treba da budu osmišljena tako da unesu minimalne poremećaje u naš svakodnevni život. Tamo gde je potreban određeni stepen promene, političari bi trebalo da budu jasni prema javnosti. Da kažu šta je potrebno. Ali i da razjasne pregršt prednosti, koje bi, takođe, mogle uslediti – od smanjenja troškova do udobnijih domova i boljeg zdravlja“, rekla je Katarina Brandmer iz Green Alliance.

Prema studiji, udaljenost na koju ljudi lete treba da se smanji za 6% po osobi. Dakle, većina građana će i kroz 30 godina i dalje moći da leti na odmor.

„Mislim da ćete videti promene u vazduhoplovstvu do 2050. godine. Videćete održiva goriva i vodonik. Videćete električne avione za kraća putovanja. Pogledajte šta se dogodilo u poslednjih 30 godina. Imamo internet. Potpuno smo promenili sistem napajanja. Svet je veoma drugačije mesto nego pre 30 godina, a to će biti ponovo 2050. godine. Nema sumnje da ćemo i dalje leteti na naše praznike 2050. godine“, rekla je Džes Ralston iz Jedinice za obaveštajnu službu za energiju i klimu.

Treba, međutim reći i to da, će, iako će većina još uvek moći da krene na aerodrom u narednim decenijama, za manjinu to verovatno biti mnogo skuplje.

U Engleskoj je 2018. godine samo 10% ljudi koji su često leteli odgovorno za više od polovine svih međunarodnih letova.

Nešto manje od polovine stanovništva te godine nije ni jednom poletelo.

Da je vlada zaista želela da smanji emisije u vazdušnom saobraćaju imalo bi više smisla oporezovati ove vrlo česte letače, smatraju mnogi stručnjaci.

Manje ljudi za volanom

Što se tiče vožnje, u izveštaju se ističe da će do 2035. godine ljudi morati biti za volanom oko 4% manje nego što su sada. Ali, u izveštaju se, takođe, kaže da se do tada očekuje da će oko 60% voznog parka biti na baterije, kao i sva nova vozila koja se prodaju.

Ovo je značajna promena i zahtevaće ogromna ulaganja u infrastrukturu. Infrastruktura treba da obezbedi da ljudi moglu da napune svoje nove sjajne električne automobile. Takva vrsta potrošnje, međutim, može značiti visoke troškove.

„Alternativne tehnologije će poboljšati kvalitet vazduha koji udišemo, što će zauzvrat poboljšati zdravlje mnogih – posebno kada se udaljimo od benzinskih i dizel oblika transporta“, rekao je Ser David King, bivši glavni naučni savetnik vlade, sada šef Savetodavne grupe za klimatske krize.

King navodi da se već vidi porast hodanja i vožnje biciklom među potrošačima. Međutim, brzi prelazak na ove alternativne tehnologije zahteva progresivnu regulaciju, koja će pokrenuti tranziciju. A to će se, barem kratkoročno, izjednačiti s povećanjem troškova za preduzeća.

Ishrana u borbi protiv klimatskih promena

Što se tiče ishrane, izveštaj Instituta Blair ponavlja stav Odbora za klimatske promene, koji je ranije ove godine savetovao vladu da bi ljudi trebalo da jedu 20% manje mesa i mlečnih proizvoda do 2030. godine, sa tendencijom porasta na 35% manje do 2050. godine.

Ključni aspekt postizanja ove promene biće ekonomski.

„Jedan od velikih problema je što ljudi vide da je meso, obično, mnogo jeftinije nego što bi trebalo biti. I stoga imamo problem nejednakosti. Zato je zaista važno da se ljudima sa niskim prihodima omogući da imaju više biljnih namirnica u ishrani“, rekao je profesor Mark Maslin sa Univerzitetskog koledža u Londonu.

Ovde se, očigledno vidi da je jedna stvar navesti argumente za podsticanje ljudi na ishranu koja je prilagođenija klimi. Drugo je naterati ih da promene kotlove.

Grejanje ostaje problem

Studija Instituta Blair ističe da bi do 2035. godine oko 40% domova moralo da koristi niskougljenične sisteme grejanja. Ovo je jedan od najvećih izazova sa kojima se vlada suočava kada je neto nula u pitanju. Nedavni izveštaji medija ukazuju na to da vlada ostaje prilično „hladna“ po tom pitanju. Potpuna zabrana postojećih plinskih kotlova sada se smatra malo verovatnom do 2035. godine.

Stručnjaci kažu da vredi imati na umu da bi neke od predloženih tehnologija zamene, poput izmenjivača toplote, imale dodatne koristi u zagrejanoj klimi.

„Sa izmenjivačima toplote, imamo mogućnost  da se grejemo i hladimo, rekao je prof. Maslin.

Izveštaj Instituta Blair naglašava da velike promene načina života ne bi trebalo da budu potrebne. Međutim, neki naučnici tvrde da će to biti slučaj sve dok sve ostale politike za smanjenje ugljenika deluju.

Dakle, ako zamena kotlova ne ide tako brzo kao što je planirano, moguće je da će biti potrebna veća ograničenja emisija. Ovo ograničenja moraju biti povezana s ponašanjem potrošača, kako bi se nadoknadio nedostatak.

Izvor: BBC

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti