Da li je dobrodošla konkurencija među investitorima u solarnu energiju?

Da li je dobrodošla konkurencija među investitorima u solarnu energiju?

Više je nego očito da se privatni kapital nastoji ubaciti u probitačni energetski biznis. Pitanje je pod kojim uslovima i kako će država (ne samo Srbija,već ceo region) odrediti pravila igre. Ako će se zakonske procedure odvijati kao što je državna administracija iz razdoblja posle 2000. omogućila beskrupulozno bogaćenje uglavnom stranih investitora u cilju uvođenja obnovljivih izvora energije, loše nam se piše.

Dok centralne evropske vlasti u Briselu planiraju prelazak na „zelenu“ energiju, u Evropi se rasplamsava energetska kriza. Zbog nedostatka gasa, dramatično su skočile ne samo njegove veleprodajne cene, već i cene električne energije. U nekim zemljama Evropske unije podižu se cene komunalija za obične građane, a u drugima smanjuju poreze kako „zeleni udar” ne bi šokirao obične ljude.

Ali, krenimo od električne energije koja je i tema ovog članka. Cene na berzama u zemljama EU nastavljaju da rastu. U mediteranskim državama je postavljen jedan rekord – 115 evra po megavatu električne energije (u pitanju je Kraljevina Španija), dok su u Francuskoj i Nemačkoj veleprodajne cene premašile 100 eura po megavatu. Struja je postala pitanje dnevne trgovine i kod šampiona proizvodnje „zelene“ električne energije u Danskoj i Norveškoj.

Sa druge strane u Srbiji je dolazak američkog proizvođaca solarne energije predstavljen kao dobra vest za Srbiju. Predstavljeno je da je namera američke kompanije UGT Renewables LLC povećanje konkurenciju među investitorima, koji hoće da ulažu u obnovljive izvore energije (OIE) u Srbiji.

Iako će najavljeni kapaciteti proizvoditi oko dva-tri posto ukupne proizvodnje struje u Srbiji, vredi napomenuti da je ovo loš posao za državu Srbiju.

U vezi sa potpisivanjem sporazuma o saradnji između američke kompanije UGT Renewables LLC i Ministarstva rudarstva i energetike i najavom predsednika Srbije da ta kompanija planira izgradnju solarnih panela, koji će proizvoditi jedan gigavat električne energije godišnje na deset lokacija u Srbiji, na površini od 2.000 hektara, smatram da nadležni nisu odgovorili na mnoga važna pitanja.

Pitanja bez odgovora

Zašto se investicija ove veličine, bez zakonom predviđenog prethodnog javnog poziva za najpovoljniju ponudu, poverava stranoj kompaniji?

Ako je razlog kapital, tržište kapitala je širom otvoreno. Novca za ovakve projekte svakako ima. Tehnologija će svakako biti kineska. Jer, 90 procenata svih panela i prateće opreme u svetu je proizvedeno u Kini.

Ono što je mnogo vrednije u ovom poslu su naši potrošači- koji će plaćati ovu skupu energiju i kapaciteti EPS-a – koji će morati da u elektroenergetski sistem primi viškove struje.

Nameću se pitanja: Da li je ta kompanija ikada realizovala neki projekat ovog obima? Koje su njene reference. Čime će ova kompanija garantovati za uspešno obavljanje posla? Ko će plaćati penale u suprotnom?

Da li je i ovaj sporazum najava jednog „uspešnog” projekta na štetu države i Elektroprivrede Srbije? Da li je moguće da se projekat završi tužbama i odštetnim zahtevima!?!

Zašto se forsiraju stranci?

Napomenuli smo da novca za ovakve projekte ima, da tehnologije nisu tajne, da više desetina država su prodavci i distributeri ove opreme, te da će oprema na kraju verovatno stići iz Kine. Kada sve to znamo da li je svrsishodno da stranci dobiju na poklon zemljište i mogućnost da proizvode zelenu energiju, koju će onda našim građanima prodavati po visokim cenama? Taj posao može da odradi EPS, na zadovoljstvo i interes građana Republike Srbije.

Šta čeka EPS?

Postavlja se osnovano pitanje , zašto najjače domaće preduzeće za proizvodnju električne energije – EPS – ne razvija kapacitete u obnovljivim izvorima energije, da li je ponovo reč o sukobu između interesnih grupa?

Da li je konsultovana struka pre ovih najava? Da li postoji plan za ovaj projekat u aktuelnoj Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine, ili će se ovaj projekat naknadno ubaciti u novu strategiju?

Postavlja se osnovano pitanje: Da li se do sada u u EPS-u i EMS-u nešto promenilo od 2012. godine, kada su upozoravali da ne postoje ni teoretske mogućnosti da elektroenergetski sistem primi i balansira jedan gigavat nestabilne električne energije iz solarnih izvora? Svaki elektroenergetski sistem je planiran da održava kontinualan napon 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini.

Da li su ovakvi ugovori, za koji lično mislim da neće biti jedini uvod u zatvaranje naših termoelektrana, odnosno definitivno odustajanje od ukidanja moratorijuma na NE? Da li postoje preliminarna studija opravdanosti u skladu sa članom 133. Zakona o planiranju i izgradnji, generalni i idejni projekat i drugi relevantni dokumenti, koji su obavezni za sva postrojenja veće snage od 10 MW?

Obećanja bez pokrića

Ili je za ovu državu dovoljno da stranci lakonski kažu da je investicija sjajna, da je predviđeno zemljište od 2.000 hektara inače bezvredno, da će cena električne energije biti niža (ŠTO JE TEORETSKI NEMOGUĆE) a vazduh čistiji?

Građanima Srbije nije potrebno da stranci pri potpisivanju sporazuma govore o angažovanju domaćIh firmI, nekoj imaginarnoj jeftinijoj struji i čistijem vazduhu. To je, zapravo, posao nadležnih funkcionera ove države, pozicije ali i opozicije, a ne stranaca.

Za kraj, pod pritiskom „stranaca“ Južna Evropa je odustala od planiranog gasovoda Južni Tok, dok su Nemci u saradnji sa Ruskom Federacijom u međuvremenu izgradili Severni Tok 1, a drugi cevovod Severni Tok 2 počinje sa radom za nekih mesec dana.

Više je nego očito da se privatni kapital nastoji ubaciti u probitačni energetski biznis. Pitanje je pod kojim uslovima i kako će država (ne samo Srbija,već ceo region) odrediti pravila igre. Ako će se zakonske procedure odvijati kao što je državna administracija iz razdoblja posle 2000. omogućila beskrupulozno bogaćenje uglavnom stranih investitora u cilju uvođenja obnovljivih izvora energije, loše nam se piše.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

One Response

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti