Struja za domaćinstva u EU u prvoj polovini 2021. blago poskupela a gas pojeftinio

Da li je liberalizovano tržište na prekretnici – šta nam donose astronomske cene gasa i struje

Nakon što je 21. decembra na evropskim berzama cena gasa dostigla rekordni nivo od oko 2.200 dolara za hiljadu kubnih metara gasa, cena ovog energenta jutros (27. decembar) je „pala“ na nešto više od 1.000 dolara. O tome šta nam je, u ekonomskom smislu, energetska kriza – poksupljenje gasa, kao i električne energije donela i kako će uticati na buduće ekonomske tokove u Srbiji, Evropi i celom svetu u današnjoj „Energiji Sputnjika“ Jelica Putniković razgovara sa Ivanom Nikolićem, direktorom za razvojne projekte u Ekonomskom insitutu i urednikom mesečnog biltena MAT.

Dok su cene „crnog zlata“ na naftnim berzama već godinama veoma često „vest dana“, cene „plavog goriva“ na berzama počele su zanimati medije, pa i takozvanu širu javnosti i tek ovog leta, kada je gas toliko poskupeo da je uzdrmao ne samo tržište ovog energenta već i doprineo poskupljenju električne energije i mnogih proizvoda. Poskupljenje gasa utiče sve više na celokupnu ekonomiju, izaziva inflaciju… Posledice su nesagledive jer niko sa sigurnošću ne može da tvrdi kako će se cena dalje kretati – ne samo tokom grejne sezone već i ubuduće.

Poskupljenje gasa u prvi plan stavlja izvore i pravce snabdevanja ovim energentom, kao i sam sistem prodaje. Mada je letos i jesenas cena utečnjenog prirodnog gaa (LNG) bila mnogo viša u Aziji nego u Evropi, geopolitičke trzavice između Vašingtona, Brisela i Berlina sa Moskvom su dovele do toga da evropski kupci sada LNG gas plaćaju više od Azijata. Dok ih neki Evropljani optužuju da su izazvali gasnu krizu a nova nemačka vlast „trenira strogoću“ po pitanju davanja sertifikata za gasovod Severni tok 2 iz Rusije stižu tvrdnje da evropskim kupcima šalju i više gasa od narudžbina i komentari da bi dugoročni ugovori bili mnogo bolji – gas bi bio jeftiniji. Lično je ruski predsednik Vladimir Putin optužio evropske zemlje da se na njihovim gasnim berzama ruski gas preprodaje po cenama koje su čak i sedam puta više od onih po kojima energent plaćaju Gaspromu.

I cene električne energije na berzama postižu rekordne iznose. Mnoge zemlje čak, najavljuju i ograničavanja potrošnje. Analitičari upozoravaju da su moguće nestašice i restrikcije.

Sve je jasnije da će aktuelna energetska kriza, zbog kojih mnoge zemlje pribegavaju zamrzavanju cena, ekonomske stručnjake ali i političare navesti da preispituju svoje opredeljenje za liberalizovano tržište struje i gasa i buduće ekonomske politike.

O tome šta nam je, u ekonomskom smislu, energetska kriza – poksupljenje gasa, kao i električne energije donela i kako će uticati na buduće ekonomske tokove u Srbiji, Evropi i celom svetu u današnjoj „Energiji Sputnjika“ Jelica Putniković razgovara sa Ivanom Nikolićem, direktorom za razvojne projekte u Ekonomskom insitutu i urednikom mesečnog biltena „Makroekonomske analize i trendovi – MAT“.

Ivan Nikolić, direktor Ekonomskog instituta i urednik MAT-a

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti