Snaga izlazne energije iz vetrogeneratora varira u zavisnosti od brzine vetra, a snaga izlazne energije iz solarnih ćelija se menja prema od oblačnosti i drugih faktora. Prevazilaženje ta, kako je zovemo, promenljivosti (varijabilnosti), presudno je za povećanje udela obnovljivih izvora u elektroenergetskoj mreži.
Grupa vodećih država uložiće 248 miliona dolara tokom naredne decenije da bi rešila problem do 2030. godine. Rešenje se nazire iz istraživačkog programa o čistim tehnologijama pod nazivom Mission Innovation (MI). Ekolozi kažu da je suma koja se ulaže samo delić mnogih triliona dolara koliko bi koštala šteta koju će, prema projekcijama, doneti klimatske promene u društvu – ako se ne zauzdaju.
Ali, čak 23 vlade članica koje su uključene u program troše 5,8 milijardi američkih dolara godišnje više nego 2015. godine – i kažu da će izdvojiti još više javnih sredstava za „čiste“ tehnologije, ako to mogu priuštiti.
Rešenja problema varijabilnosti uključuju skladištenje energije, na primer, pametni sistemi napajanja koji reaguju na promene u potražnji, napredne kontrole i veštačka inteligencija.
Oni koji stoje iza MI kažu da polovina faktora za smanjenje emisija na globalnom nivou, potrebno za postizanje klimatskih ciljeva do 2050. godine, zavisi od tehnologija koje danas postoje, ali su tek u fazi demonstracije ili prototipa. Tu spadaju vodonik, napredno skladištenje baterija i goriva sa nultom emisijom.
Solarna energija i energija vetra već su široko dostupni, ali trenutna situacija nalaže da države treba da razviju čitave energetske sisteme, koji bi ih podupirali. Druga glavna područja istraživanja grupe biće energija vodonika, brodarstvo, transport na velike udaljenosti i uklanjanje ugljen-dioksida iz vazduha.
Članovi partnerstva su SAD, Velika Britanija, EU i Kina. Svaka članica se složila da otvori tri „vodonične doline“ – klastere industrija koje se napajaju čistim vodoničnim gorivom.
Nekoliko partnera želi da proizvede deo ovog vodonika tako što će ga odvojiti od prirodnog gasa i iskoristiti emisiju CO2 tehnologijom hvatanja ugljenika. Ekolozi tvrde da je ovaj vodonik dobijen iz fosilnih goriva neefikasna tehnologija, koju promoviše naftna i gasna industrija. Oni smatraju da sav vodonik treba da se dobija iz obnovljive električne energije.
Projekat se takođe obavezuje da će pomoći razvoju brodova sposobnih za pogon na goriva bez emisije, kao što su zeleni vodonik, zeleni amonijak, zeleni metanol i napredna biogoriva.
Tom Burke iz klimatskog think tanka E3G rekao je za BBC News: „Džon Keri, Bil Gejts… greše u vezi sa značajem istraživanja, razvojem i obraćanjem potpune pažnje na ovaj sektor. Primena i dorada tehnologija, koje već imamo je ono što je važno i za šta nam treba veliki novac.“
„Realno, potrebno je još ulaganja. Ali, sve zemlje u MI se obavezuju da će nastojati da ih povećaju, gde god je to moguće“, rekla je Dženi Dodson, šefica sekretarijata u MI, ističući da su nivoi ulaganja u istraživanje i razvoj uvek manji od potrošnje na infrastrukturu, ali da deluju kao katalizator za ulaganje.
Dodsonova je navela dva primera. Jedna je nagrada od pet miliona dolara za razvoj projekta hlađenja zgrada, sa pet puta efikasnijom tehnologijom za hlađenje od ostalih (tehnologija). Druga je najava iz 2016. godine, da će švedska vlada sarađivati sa industrijama na pilot projektu proizvodnje čelika bez fosilnih goriva.
„Obezbedili su oko 50 miliona evra za pilot postrojenja, uz dodatno finansiranje iz industrije. Podrška švedske vlade obezbedila je političku podršku i finansijski rizik od početnih faza demonstracija ovih projekata. Ovo sada dovodi do investicija vrednih milijarde dolara od strane industrije – i utiče na druge proizvođače i kompanije da razvijaju proizvodnju čelika bez fosila“, istakla je Dodsonova.
Mission Innovation (MI) je prvi put pokrenuta paralelno sa Pariskim sporazumom o klimi iz 2015. godine.
Nedavna analiza razvojne dobrotvorne organizacije Tearfund, Međunarodnog instituta za održivi razvoj i Instituta za prekomorski razvoj pokazala je da države G7 još uvek usmeravaju više novca kompanijama za fosilna goriva nego obnovljivim izvorima.
To uključuje i zajmovi usled pandemije Covid-19 za vazduhoplovnu i automobilsku industriju, koji su od zemalja G7 dobili 115 milijardi dolara. Od toga, 80% je dato bez pokušaja da se primoraju sektori da smanje emisije u zamenu za podršku.
Izvor: BBC
