Nuklearna energija nije samo čista, ona je pouzdana i prevazilazi nestabilnu prirodu obnovljivih izvora kao što su energija vetra, hidro i solarna energija, piše CNBC.
„Kako obezbediti jeftinu, pouzdanu energiju bez zagađenja za svet od 8 milijardi ljudi? Nuklearna energija je zaista jedina koja se može razmatrati, obnovljivi izvori nisu pouzdani“, rekao je Majkl Šelenberger, osnivač ekološke organizacije Environmental Progress.
Nakon nekoliko godina ignorisanja, Vlade širom sveta su počele da ulažu novac u sektor nuklearne energije prema izveštaju Šrodersa, kompanije za globalni investicioni menadžement.
Kompanija Šroders je ovaj izveštaj objavila 8. avgusta. U izveštaju se navodi da je do jula meseca ove godine, planirano, predloženo ili u izgradnji 486 nuklearnih reaktora širom sveta, što iznosi 65,9 milijardi vati električnog kapaciteta – najveći iznos električnog kapaciteta u izgradnji koji je industrija videla od 2015.
Pre samo nekoliko godina, Međunarodna agencija za energetiku je upozorila da se nuklearna energija polako gasi u svetu. U izveštaju iz 2019. se navodilo da je „nuklearna energija počela da bledi, sa zatvaranjem elektrana i malim novim investicijama, baš kada je svetu potrebno više struje sa niskim sadržajem ugljenika“.
„Obnovljivi izvori ne mogu samo da nas odvedu do cilja“
Eksperti Šrodersa su primetili da nuklearna energija nije samo vredna razmatranja, već i mnogo čistija – emituje samo 10-15 grama CO2 ekvivalenta po KWh. To je konkurentno i vetru i solarnoj energiji i znatno bolje od uglja i prirodnog gasa.
Nuklearna energija je takođe drugi najveći izvor energije sa niskim sadržajem ugljenika posle hidroenergije, više od vetra i sunca zajedno, poručili su iz Šrodersa.
Majk Šelenberg smatra da obnovljiva energija dostiže granice onoga što može postići u mnogim zemljama. Na primer, hidroelektrana nije održiva u svim zemljama, a države koje imaju hidropotencijal već ga u potpunosti iskorišćavaju, što znači da ne mogu više da eksploatišu zemljište ili vodene resurse u tu svrhu.
Nuklearna energija je odlična alternativa, sa „veoma malim količinama otpada, laka za upravljanje, koja nikada nikome ne nanosi štetu“, dodao je on.
„To je razlog zašto nacije ponovo razmatraju nuklearnu energiju. To je zato što obnovljivi izvori energije nisu u stanju da nas odvedu tamo gde treba da idemo. A zemlje žele da se oslobode fosilnih goriva“, rekao je Šelenberger.
Nuklearna sigurnost
Ugled nuklearne energije je okaljan incidentima kao što su Ostrvo Tri milje u SAD, katastrofa u Černobilju u bivšem Sovjetskom Savezu (sada u Ukrajini) i nedavno, kvar elektrane Fukušima Daiči u Japanu, što je izazvalo strahove oko bezbednosti nuklearnih elektrana.
U intervjuu za medije, Adam Flek, direktor istraživanja, rejtinga i ESG-a u Američkoj kompaniji Morningstar, rekao je da je društvena zabrinutost oko nuklearne energije donekle pogrešno shvaćena.
„Iako se tragedije u Černobilju i Fukušimi ne mogu zaboraviti, korišćenje nuklearne energije je jedan od najsigurnijih načina za proizvodnju energije, čak i kada se uzme u obzir potreba skladištenja nuklearnog otpada. Mnogi od tih skladišnih objekata su visoko zaštićeni. Zaštićeni su od zemljotresa, tornada… Postoji opravdan razlog zašto nije bilo značajne tragedije ili zabrinutosti u vezi sa skladištenjem nuklearnog otpada“, rekao je Adam Flek
„Dvanaest godina nakon Fukušime, samo smo sve bolji u upravljanju ovim tipovima postrojenja. Oni su efikasniji, bezbedniji, mi imamo bolju obuku.Pojavili su se novi dizajni za nuklearne elektrane koji su takođe poboljšali bezbednost” , naveo je Majk Šelenberg
Preskupo, presporo
Dakle, ako je nuklearna energija testiran, dokazan i bezbedan način proizvodnje energije, zašto nije šire prihvaćena?
Flek je rekao da se to svodi na jedan glavni faktor: trošak.
„Mislim da je najveći problem nuklearne energije zapravo ekonomija troškova. Veoma je skupo izgraditi nuklearnu elektranu. Ima mnogo prekoračenja, mnogo kašnjenja. I mislim da investitori koji žele da ulože novac da rade u ovom prostoru moraju da pronađu igrače koji imaju jaku reputaciju da mogu da izgrade taj kapacitet”, navodi Flek
Ali nisu svi u to uvereni.
U izveštaju globalne ekološke organizacije Grinpisa iz marta 2022. je navedeno da je pored opšte zabrinutosti za nuklearnu bezbednost, nuklearna energija preskupa i prespora za primenu u poređenju sa drugim obnovljivim izvorima energije.
Iz udruženja Grinpis su primetili da je za izgradnju nuklearne elektrane potrebno oko 10 godina, dodajući dodatno vreme koje je potrebno za izgradnju nuklearnih elektrana ima velike uticaj na klimatske ciljeve, jer postojeće elektrane na fosilna goriva nastavljaju da emituju ugljen-dioksid dok čekaju zamenu.
Nadalje, ističe se da ni ekstrakcija, transport i prerada uranijuma nisu oslobođeni emisija gasova staklene bašte.
Grinpis je priznao da su ipak nuklearne elektrane uporedive sa energijom vetra i sunca. Međutim, vetar i solarna energija se mogu primeniti mnogo brže i u mnogo većem obimu, što brže utiče na emisije ugljenika i prelazak na čistu energiju.
„Nuklearna energija je odvraćanje pažnje od rešenja koja su nam potrebna, kao što su obnovljivi izvori i rešenja za skladištenje energije, kako bi se ublažila nepouzdanost obnovljivih izvora energije. To je put kojim treba da idemo“, rekao je Dejv Svini, nuklearni analitičar i aktivista za borbu protiv nuklearne energije u Australijskoj fondaciji za očuvanje.
