Kada je predsednik Emanuel Makron prošlog meseca u obraćanju naciji najavio oživljavanje nuklearne energije, stanovnici jednog malog grada u istočnoj Francuskoj su u početku mislili da su pogrešno čuli.

„Prvi put nakon nekoliko decenija“, rekao je Makron u televizijskom govoru, Francuska će „ponovo krenuti u izgradnju nuklearnih reaktora“.

Stanovnici Fesenhajma su tek počeli da se navikavaju na činjenicu da je nuklearna elektrana zatvorena prošle godine, što je, kako je vlada rekla, „prvi korak” u „rebalansu” izvora energije. Ali, dok Makron ostaje posvećen povećanju ulaganja u energiju vetra i sunca i zaustavljanju sagorevanja uglja, njegove izjave u novembru su potvrdile da Francuska ne odustaje od nuklearne tehnologije, svog primarnog izvora energije.

Francuska je po broju operativnih nuklearnih reaktora odmah iza Sjedinjenih Država, a prva je u svetu po oslanjanju na nuklearnu energiju. Pod znakom sumnje je raniji plan za smanjenje tog oslanjanja, kojim je planirano da do 2035. godine više od polovine francuske električne energije ne dolazi iz nuklearnih elektrana.

Francusko snabdevanje energijom decenijama je u velikoj meri zavisilo od nuklearne energije

Ukupno snabdevanje energijom (TES) po izvoru

Makronova vlada tvrdi da će ulaganja u nuklearnu energiju omogućiti Francuskoj da drži cene energenata pod kontrolom, kontroliše svoje snabdevanje i ispuni svoje klimatske ciljeve. Francuska predvodi grupu zemalja, uglavnom centralne i istočne Evrope, koje vrše opritisak na Evropsku uniju da doda modernu nuklearnu energiju na listu „ekološki održivih ekonomskih aktivnosti“.

U Fesenhajmu je to izazvalo nadu da bi grad u kome je elektrana pružala više od 2.000 radnih mesta, mogao dobiti drugu šansu.

„Ne želimo da budemo žrtvovani i zaboravljeni“, rekao je gradonačelnik Klod Bender, koji je pozdravio Makronov govor kao „pozitivno iznenađenje“.

Predsednik okolnog regiona Alzasa, Frederik Bieri, pozvao je Makrona da razmotri Fesenhajm kao moguću buduću lokaciju. Zatvaranje stare nuklearke je nazvao „finansijskim“, „socijalnim“ i „ekonomskim“ skandalom.

Ali jedna od najvećih prepreka – za Fesenhajm i za Makronove šire planove – leži oko pola milje istočno od stare gradske nuklearne elektrane. Tu se završava Francuska i počinje Nemačka.

Nemačka protiv atomskih centrala

Novi nemački ministar ekonomije i klime, član stranke Zelenih, Robert Habek, bio je među političarima koji su potpisali izjavu i sa radošću dočekali zatvaranje fabrike u Fesenhajmu. Nemačka vlada tvrdi da su nuklearne elektrane previše rizične, prespore i skupe za izgradnju, da bi bile rešenje za klimatsku krizu. Tvrdnje Nemačke su potkepljene nuklearnim nesrećama, kao što je događaj Fukušima iz 2011. Berlin skreće pažnju na dokaze o postojanju problema sa bezbedošću u ovim sistemima.

Nemačka je među grupom skeptika, uključujući Dansku i Austriju, koji žele da Evropa zatvori svoje preostale nuklearne elektrane i koji se žestoko protive da nuklearna energija bude deklarisana kao klimatski prihvatljiva. To bi zelenim investitorima signaliziralo da je nuklearna energija vredna finansiranja.

Polemika bi mogla da ekskalira za nekoliko dana, a očekuje se da će Evropska komisija doneti odluku neposredno pre božićne pauze.

Saga o Fesenhajmu

Možda nijedno mesto ne simboliše evropske podele o nuklearnoj energiji više od Fesenhajma.

Nuklearna elektrana od 1.800 megavata je ovde izgrađena 1970-ih. Sastoji se od gigantskog belog bloka i dve visoke zgrade u kojima se nalazi reaktor, koje se uzdižu iza šume izvan grada.

Na francuskoj strani granice, to je bio izvor ponosa i ekonomskog prestiža. Elektrana je bila najveći poslodavac u ovoj oblasti. Porezi iz fabrike su pomogli su da se subvencioniše razvoj grada, uključujući sportske terene, škole i tržni centar.

Na svom vrhuncu, Fesenhajm je „imao sve“, rekao je meštanin Laurent Švejn, koji je istakao da je njegov porodični restoran morao više puta da se širi kako bi se prilagodio povećanju broja stanovnika i posetilaca.

Švejn je rekao da meštani nisu zabrinuti za bezbednost elektrane, čak ni za njenu lokaciju koja je na tlu podložnom zemljotresima.

Nemački antinuklearni pokret

Ali, sa druge strane granice, region u blizini Fesenhajma je dugo bio deo nemačkog antinuklearnog pokreta. Kada se radioaktivni oblak 1986. godine podigao iz černobiljske elektrane i krenuo ka Zapadnoj Evropi, Fesenhajm je brzo postao okupljalište za zapadnonemačke aktiviste.

Antinuklearni aktivisti se okupljaju na nemačkoj strani granice kako bi proslavili zatvaranje nuklearne elektrane Fesenhajm 29. juna 2020. (Foto: Thomas Lohnes/Getti Images)

Aktivisti su podizali uzbunu svaki put kada su se pojavili izveštaji o bezbednosnim problemima u elektrani: pukotine na poklopcu reaktora, curenje pare koje je povredilo radnike, unutrašnje poplave koje su dovele do hitnog gašenja. Oni su zabrinuti zbog švajcarske studije, koja je utvrdila da su seizmički rizici u regionu potcenjeni.

Na porast zabrinutosti je uticala katastrofa u Fukušimi, delimično izazvana zemljotresom. U mesecima nakon Fukušime, nemačka vlada je odlučila da trajno zatvori skoro polovinu svojih nuklearnih elektrana i da preostalim elektranama ograniči godine rada. U Francuskoj je odgovor bio prigušeniji. Ali, naredne godine, Fransoa Oland je u kampanji za francuskog predsednika obećao da će zatvoriti Fesenhajm ako bude izabran.

Nemci slavili gašenje francuske nuklearke

Bilo je potrebno još osam godina i još jedna postava administracije da se to dogodi. Kada je nuklearna elektrana Fesenhajm isključena iz mreže u junu 2020. godine, aktivisti u nemačkom pograničnom gradu Brajzahu su slavili. Za njih je to značilo da je se Francuska konačno urazumila. Na samo 10 minuta vožnje od Fesenhajma, okupili su se na mostu u blizini gradske crkve stare 800 godina, mašući transparentima koji su prikazivali nasmejano crveno sunce i precrtani nuklearni simbol.

Aktivista Eberhard Bueb je rekao da su se tog dana uzdržali od nazdravljanja šampanjcem ili pivom iz poštovanja prema Francuzima.

„Ali za nas je bilo kao da slavimo Uskrs i Božić u isto vreme. Bilo je to veliko olakšanje“, rekao je Bueb.

Raspoloženje u Fesenhajmu je bilo razumljivo drugačije. Bender, gradonačelnik, priseća se suza među meštanima. Protestni transparenti i dalje stoje zalepljeni na ogradu. Na njima se vide osude zatvaranja fabrike, smatraju je „istorijskom greškom“ i kao političkom „žrtvom“ kojom su se zadovoljili skeptici.

„Oduzet nam je deo nas samih“, rekao je gradonačelnik.

Pitanje životne sredine

U svojoj kancelariji, Bender drži crtež koji prikazuje nemačko-francusku granicu: zatvorenu nuklearnu elektranu na francuskoj strani i novootvorenu elektranu na kameni ugalj na nemačkoj strani.

Poput mnogih zagovornika nuklearne energije u Francuskoj, Bender tvrdi da je nemački antinuklearni stav i kontinuirano oslanjanje na fosilna goriva u suprotnosti sa imidžom koji smatra da ima kao lider u oblasti klime.

Nemačka je u velikoj meri odgovorna za smrtne lučajeve izazvane zagađenjem vazduha, čiji broj svake godine „broji više Černobila“, rekao je gradonačelnik.

Nemačka emituje oko dva puta više ugljen-dioksida po glavi stanovnika nego Francuska. Kada postupno ugasi svoje poslednje nuklearne elektrane sledeće godine, biće primorana da se osloni na ugalj i druge zagađujuće izvore energije. Jedino tako će moći narednih godina da obezbedi dovoljno energije. To objašnjava zašto zemlja nastavlja da uništava sela kako bi napravila mesto za rudnike uglja.

Nemačka želi da bude lider u oblasti obnovljivih izvora energije, ali je pred njom dug put, jer postepeno ukida nuklearnu energiju

Ukupno snabdevanje energijom (TES) po tipu izvora

U međuvremenu, Makronova vlada izjavljuje da će zadržavanje nuklearne energije pomoći Francuskoj da ispuni svoju obavezu u pogledu ugljenične neutralnosti do 2050. godine. Da je bolje od kontinuiranog oslanjanja na fosilna goriva.

„Ako to posmatramo iz perspektive ugljenika, nuklearna je jedna od najboljih u klasi“, rekao je Aleksandre Dantajn, viši saradnik u Aurora Enerdži Reserc.

Nemci imaju veći ugljenični otisak od Francuza

Emisije CO₂ po glavi stanovnika (metričke tone)

Aktivisti za zaštitu životne sredine u Nemačkoj priznaju da je kontinuirano oslanjanje na ugalj problem. Čak i na srednji rok. Ali, oni su optimistični u pogledu toga koliko brzo zemlja može povećati alternativnu energiju.

Nemačka Zelena stranka, kao deo nove vladajuće koalicije, obećala je da će značajno povećati ulaganje u obnovljive izvore energije (OIE). Takođe, da će ograničiti skokove cena energenata za potrošače. Oni žele da OIEe čine 80 posto električne energije do 2030. godine, u odnosu na sadašnji cilj od oko 50 odsto.

Za nemačke političare i aktiviste, ideja o nuklearnoj energiji kao zelenoj ili održivoj je anatema. Oni govore o mogućnostima nesreća sa katastrofalnim ekološkim posledicama. Ukazuju na probleme vezane za dugotrajno skladištenje smrtonosnog radioaktivnog otpada. Kažu da ne žele da odvlače investicije od vetra i sunca.

Nemački antinuklearni i ekološki aktivista Štefan Auhter je rekao da će put njegove zemlje biti potvrđen kada se ponovo dogodi Černobil ili Fukušima. On je uporedio upotrebu nuklearne energije sa igranjem ruskog ruleta.

„Ko bi zaista verovao da ovo možemo da uradimo bez greške, kada ne možemo ni da izgradimo aerodrom?“ rekao je, misleći na novi aerodrom u Berlinu, koji je otvoren sa zakašnjenjem od devet godina.

Industrija u slavljeničkom raspoloženju

Na Svetskoj nuklearnoj izložbi u predgrađu Pariza ovog meseca, ponovo se oseća samopouzdanje. Pripadnici industrije su ručali ispod minijaturnog krova reaktora. Dugačak red ljudi koji su čekali hranu protezao se pored kabine za dekontaminaciju. Slavljenički šampanjac je bio svuda.

Makron nije uključio nikakve detalje u svoju najavu o novim reaktorima. Možda je mislio na ono što je poznato kao EPR, velike reaktore sa vodom pod pritiskom. Oni bi trebali da pruže napredak u sigurnosti i efikasnosti u odnosu na konvencionalne reaktore, dok proizvode manje otpada. Francuska energetska kompanija EDF je u proleće predala vladi studiju izvodljivosti za izgradnju šest novih reaktora te vrste.

Ali, nova generacija jeftinijih, sigurnijih i manjih nuklearnih reaktora – poznatih kao mali modularni reaktori ili SMR – ponovo budi interesovanje u delovima Evrope, u Sjedinjenim Državama i širom sveta.

Mali modularni reaktori – nada Francuske

„Uslovi razgovora o nuklearnoj energiji u Evropi se menjaju“, rekao je Kadri Simson, komesar za energetiku EU, u govoru u novembru.

Izvozne nade Francuske uglavnom počivaju na tim malim modelima, koji bi se takmičili sa SMR-ovima koje razvijaju Sjedinjene Države, Britanija i Kanada.

„Mali modularni reaktori koji će stići u sledećoj deceniji garantuju visoku bezbednost“, rekao je Reno Kras, direktor EDF-ovog projekta malog nuklearnog reaktora.

Kras se nada da bi skeptične zemlje mogle da se podstaknu novom tehnologijom. Da mogu da povrate poverenje u nuklearnu energiju.

U gradu Brajzah, na nemačkoj strani granice u blizini Fesenhajma, gradonačelnik Oliver Rajn i dalje je skeptičan.

On je očekivao da će zatvaranje nuklearne elektrane otvoriti put za zajedničke francusko-nemačke projekte obnovljive energije. Ali ako susedni grad nastavi sa svojom „suludom“ idejom da ponovo probudi svoju nuklearnu elektranu, ovaj „francusko-nemački proces će biti uništen“. Kada veganski biznis želi da se nastani, verovatno se neće preseliti pored klanice, rekao je Rajn.

Rein je sugerisao da bi novi nuklearni pritisak Francuske mogao biti kratkotrajna faza uoči predsedničkih izbora sledeće godine.

Francuzi hoće nuklearke

Ali, nedavno istraživanje je pokazalo da je neznatna većina Francuza ponovo za nuklearnu energiju. Makronovi najozbiljniji protivnici za predsednika, svi oni sa desne ili krajnje desne strane političkog spektra su ili ponovili njegove komentare ili podržavaju još veće oslanjanje na nuklearnu energiju. Kandidat krajnje desnice Marin Le Pen pozvala je na brzo ponovno otvaranje Fesenhajma. Erik Zemur je snimke reaktora ubacio u video kojim je započeo predsedničku kampanju.

Ipak, neki u Fesenhajmu osećaju da se sledeća nuklearna era možda neće odigrati u njihovom gradu.

„Uz pritisak Nemaca, biće teško“, rekao je Žan-Iv Trec, 63, penzionisani radnik fabrike.

Klod Ledergerber, francuski antinuklearni aktivista, koji je deo kontrolne komisije elektrane, rekao je da ponovno aktiviranje tehnološki „više nije moguće“. Rekao je da je previše elemenata uklonjeno.

Igrajući rundu petanke, francuske igre kuglanja na otvorenom, vlasnik restorana Švajn je rekao da je spreman za trenutak koji će doći za nekoliko godina. Trenutak kad će poslednji radnici napustiti fabriku nakon stavljanja pogona van rada.

Postavio je solarne panele.

Izvor: TheWashingtonPost