Da li je Venera ikada imala okeane?

Astrofizičari su u novoj studiji istraživali prošlost planete Venere, kako bi otkrili da li je Zemljina sestrinska planeta nekada imala okeane. ESA i NASA su odlučile da tokom naredne decenije pošalju tri misije na ovu planetu. Rezultati misija će, svakako, dopuniti dosadašnja istraživanja.

Planeta Venera se može posmatrati kao Zemljin zli blizanac. Na prvi pogled ima uporedivu masu i veličinu kao i naša planeta, na sličan način se sastoji uglavnom od stenovitih materijala, sadrži nešto vode i ima atmosferu. Ipak, pažljiviji pogled i istraživanje otkriva zapanjujuće razlike između ove dve planete: Venerina gusta atmosfera CO2, ekstremna površinska temperatura, pritisak i oblaci sumporne kiseline su zaista oštar kontrast sa uslovima potrebnim za život na Zemlji. To, međutim, možda nije uvek bio slučaj.

Prethodne studije su sugerisale da je Venera možda bila mnogo gostoljubivije mesto u prošlosti, sa sopstvenim okeanima tečne vode. Tim astrofizičara istražio je da li blizanac naše planete zaista imao blaža razdoblja. Rezultati istraživanja objavljeni u časopisu Nature, sugerišu da to nije bio slučaj.

U narednoj deceniji planiraju se misije na sestrinsku planetu

Venera je nedavno postala važna istraživačka tema za astrofizičare. ESA i NASA su odlučile da tokom naredne decenije pošalju tri misije istraživanja na drugu planetu najbližu Suncu. Jedno od ključnih pitanja na koje ove misije imaju za cilj da odgovore jeste da li je Venera ikada imala okeane. Astrofizičari predvođeni Martinom Turbetom, istraživačem na Odseku za astronomiju Prirodno-matematičkog fakulteta UNIGE, pokušali su da odgovore na ovo pitanje pomoću alata dostupnih na Zemlji. „Mi smo simulirali klimu Zemlje i Venere na samom početku njihove evolucije, pre više od četiri milijarde godina, kada su površine planeta još bile rastopljene. Zahvaljujući našim simulacijama, uspeli smo da pokažemo da klimatski uslovi nisu dozvolili da se vodena para kondenzuje u atmosferi Venere“, objašnjava Turbet.

To znači da temperature nikada nisu bile dovoljno niske da bi voda u njenoj atmosferi formirala kapi kiše koje bi mogle pasti na njenu površinu. Umesto toga, voda je ostala kao gas u atmosferi i okeani se nikada nisu formirali. „Jedan od glavnih razloga za to su oblaci koji se formiraju prvenstveno na noćnoj strani planete. Ovi oblaci izazivaju veoma moćan efekat staklene bašte koji je sprečio da se Venera hladi onoliko brzo kako se ranije mislilo“, nastavlja istraživač iz Ženeve.

Male razlike sa velikim posledicama

Iznenađujuće, simulacije astrofizičara takođe otkrivaju da je Zemlja lako mogla da doživi istu sudbinu kao i Venera. Da je Zemlja bila samo malo bliže Suncu, ili da je Sunce sijalo u svojoj „mladosti“ kao danas, naša matična planeta bi sada izgledala sasvim drugačije. Verovatno je relativno slabo zračenje mladog Sunca omogućilo Zemlji da se ohladi dovoljno da kondenzuje vodu koja formira naše okeane. Emeline Bolmont, koautora studije, je rekla: „ovo je potpuni preokret u načinu na koji gledamo na ono što se dugo nazivalo paradoksom slabog mladog sunca. Oduvek se smatralo kao velika prepreka pojavi života na Zemlji! Ali ispostavilo se da je za mladu, veoma vruću Zemlju, ovo slabo Sunce možda zapravo predstavljalo priliku“.

„Naši rezultati su zasnovani na teorijskim modelima i važan su element u odgovoru na pitanje o  istorije Venere. Ali nećemo biti u mogućnosti da definitivno donesemo zaključke o ovom pitanju samo na osnovu simulacija na našim kompjuterima. Zapažanja tri buduće svemirske misije koja će se baviti planetom Venerom biće od suštinskog značaja da se potvrdi  ili opovrgne naš rad“, kaže koautor studije David Ehrenreich.

Izvor: ScienceDaliy

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti