Evropska komisija objavila je prošle nedelje rezultate prvog poziva za projekte velikih razmera. Projekti su iz oblasti inovativnih tehnologija i imaju za cilj dekarbonizaciju privrede.

EU će ukupno uložiti preko 1,1 milijarde evra u sedam inovativnih projekata u okviru Fonda za inovacije. Grantovi će podržati projekte u energetski intenzivnim industrijama, vodoniku, hvatanju, korišćenju i skladištenju ugljenika i obnovljivoj energiji. Projekti se nalaze u Belgiji, Italiji, Finskoj, Francuskoj, Holandiji, Norveškoj, Španiji i Švedskoj.

„Inovacije su ključne za pružanje rešenja koja su nam potrebna u ovoj deceniji kako bismo 1,5 stepeni držali na dohvat ruke“, rekao je izvršni potpredsednik odgovoran za Evropski zeleni dogovor Frans Timermans, vraćajući se sa COP26, konferencije o klimatskim promenama u Glazgovu.

Odabrano sedam projekata za finansiranje

„Zajedno sa oštrim smanjenjem emisija, inovacije nam pružaju put ka Pariskom sporazumu. Odluka sa COP26 daje konkretnu podršku projektima čiste tehnologije širom Evrope i omogućava im da razvijaju tehnologije koje podržavaju i ubrzavaju prelazak na klimatsku neutralnost.

Odabrano je sedam projekata za finansiranje u okviru prvog poziva Fonda za inovacionu delatnost za projekte velikih razmera, odnosno projekte sa ukupnim kapitalnim troškovima iznad 7,5 miliona evra.

Nezavisni stručnjaci su ih ocenjivali po njhovoj sposobnosti smanjenja emisije gasova sa efektomt staklene bašte u poređenju sa konvencionalnim tehnologijama. Drugi kriterijumi za izbor uključivali su potencijal projekata za prilagodljivost i isplativost.

Odabrani projekti pokrivaju širok spektar relevantnih sektora za dekarbonizaciju različitih delova evropske industrije i energetskih sektora, kao što su hemikalije, čelik, cement, rafinerije, energija i toplota. Svi projekti su ili već deo industrijskih čvorišta ili grupa za dekarbonizaciju međusobno povezanih industrija, prema Komisiji.

Projekti sada počinju da pripremaju pojedinačne sporazume o grantu sa Evropskom izvršnom agencijom za klimu, infrastrukturu i životnu sredinu (CINEA), izvršnim telom Fonda. Već je raspisan drugi poziv za velike projekte sa rokom do 3. marta 2022. Svi projekti koji nisu bili uspešni na prvom pozivu se podstiču da se ponovo prijave.

Tri projekta direktno vezana za vodonik

Vodonik je opisan kao energija budućnosti koja će zameniti fosilna goriva. Međutim, proces razdvajanja vode na kiseonik i vodonik zahteva energiju i za to još nema dovoljno obnovljive energije. Skladištenje vodonika je takođe izazov.

Komisija je procenila da će u narednim decenijama biti potrebne milijarde evra ulaganja u investicije dok vodonik ne postane značajan deo energetskog miksa EU. Tri  projekata su direktno povezana sa vodonikom.

Projekat u Švedskoj ima za cilj da u potpunosti eliminiše emisije gasova staklene bašte iz proizvodnje čelika korišćenjem obnovljivog vodonika u Gallivareu i Okelosundu.

Biće uspostavljeno novo postrojenje za prvu direktnu redukciju na bazi vodonika u Gallivareu, sa 500 MW elektrolizom bez fosila. Dve visoke peći su zamenjene električnom peći u Okseloseundu. Projekat će pokazati održivost tehnologija potrebnih za topljenje gvožđa redukovanog vodonikom u sirovi čelik.

Drugi projekat, u Finskoj, demonstriraće dva načina proizvodnje čistog vodonika u rafineriji u Porvou, putem obnovljive energije i hvatanjem CO2 i trajnim skladištenjem u Severnom moru. Projekat će povećati proizvodnju zelenog vodonika kako bi on sam postao održivo gorivo za transport. Nova tehnologija elektrolize vode primenjena u projektu ima kapacitet od 50 MW.

Treći projekat, u Belgiji, ima za cilj smanjenje emisija u proizvodnji vodonika i hemikalija i razvijaće hvatanje,  transport i skladištenje ugljenika u luci Antverpen.

Inovacija vodonika u Izraelu

Na nedavnom Samitu o pametnoj mobilnosti u Tel Avivu, dvojica izraelskih naučnika dobili su nagradu Erik i Šila Samson za istraživanje u tehnologiji vodonika. Profesori Avner Rotšild i Gideon Grejder sa Tehniona, Izraelskog tehnološkog instituta, dobili su nagradu za pronalazak nove tehnologije za cepanje vode koja obezbeđuje vodonik sa neviđenom efikasnošću.

Nagrada, u ukupnom iznosu od milion američkih dolara, smatra se najvećom svetskom novčanom nagradom koja se dodeljuje u oblasti alternativnih goriva i pametne mobilnosti.

Da li je vodonik gorivo budućnosti koje će zameniti fosilna goriva?

„Verujemo da je odgovor na ovo pitanje definitivno potvrdan. Međutim, transformacija će biti postepena, i trajaće nekoliko decenija“, rekao je profesor Grejder na odeljenju za hemijsko inženjerstvo Tehniona.

Kako to funkcioniše?

„Dostupne tehnologije elektrolize predstavljaju izazove za povećanje veličine i isplativost zbog složene konstrukcije elektrolitičkih ćelija i značajnih gubitaka energije. Da bismo prevazišli ova ograničenja, razvili smo transformativnu metodu, nazvanu E-TAC, gde smo razdvojili proces tako da se vodonik i kiseonik proizvode u dva odvojena koraka. Razdvajanje je eliminisalo potrebu za membranama. Naš pronalazak u velikoj meri pojednostavljuje konstrukciju ćelija, omogućavajući efikasnu proizvodnju vodonika pod visokim pritiskom u kompaktnim sistemima koji se lako povećavaju“, objasnio je on.

Testovi pokazuju da se vodonik može proizvoditi sa ultravisokom efikasnošću (oko 99%) bez znakova degradacije. Proces je patentiran i objavljen 2019. godine u ključnom članku u prestižnom časopisu Nature Enerdži.

Dvojica profesora su osnovala kompaniju 2018. godine kako bi komercijalizovali E-TAC elektrolizu vode i obezbedili ultravisoku efikasnost, jeftin zeleni vodonik u velikim razmerama. Kompanija H2Pro trenutno zapošljava preko 70 naučnika i inženjera. Kompanija planira da započne instaliranje pilot sistema na lokacijama potencijalnih kupaca 2023. godine. Stvarna prodaja više megavatnih sistema planirana je za 2024. godinu.

Izvor: The Brussels Times