Saga o efektima odluke Evropskog parlamenta o ukidanju automobila na fosilna goriva od 2035, odnosno 2050. godine se nastavlja.

Bezbrojna su pitanja, pa i strahovi među vozačima, ali i u celokupnoj populaciji,  jer svi zavisimo od mobilnosti.

Čitava ova priča ima jako malo veze sa ekologijom. Sa geopolitikom – da. Međutim, ima najmanje pet jako značajnih elemenata koji ruše najavljene „zelene” postulate, izneo je stavove na ovu temu  dr Željko Marušić, redovni profesor Fakulteta saobraćajnih nauka u Zagrebu.

Litijum i bakar

Prva dva se odnose na proizvodnja litijuma i bakra. Posebno litijuma. Ogromna postrojenja koja rade na iskopu pokretani su fosilnim gorivima, a tehnologija, hemijski proces proizvodnje litijuma, stvara takođe veoma opasna zagađenja.

Kada, pak, govorimo o proizvodnji novih količina električne energije, pa i onih iz obnovljivih izvora, moramo reći da je to jako opasno.

Uzmimo primer vetroelektrana koje uništavaju tradicionalne privredne grane poput poljoprivrede, ali i turizma.

Tihi rast proizvodnje uglja

Pri tom, u tišini naglo raste proizvodnja uglja jer ne postoji mogućnost da se proizvedu dovoljne količine električne energije bez elektrana na fosilna goriva.

I na kraju, ali ne manje važno – automobili na struju su za četvrtinu teži od klasičnih vozila na fosilna goriva. Na taj način se značajno uništavaju saobraćajnice, znatno se brže troše i gume, što takođe podstiče nova zagađenja.

Prelazak na elektromobilnost je, kako se vidi, sve samo ne ekološki inicirana priča kako nam se to kroz „zelene planove”  poručuje dr Marušić, jedan od istaknutijih hrvatskih naučnika po pitanju saobraćaja.

Inženjerski poduhvat

Za mišljenje smo upitali i Juraja Šebalja, jednog od najboljih hrvatskih automobilista svih vremena, 11-tostrukog prvaka Hrvatske u najtežoj, kraljevskoj disciplini reliju, i, takođe, uspešnog novinara specijalizovanog upravo za automobilske teme.

Radi se o najvećem civilizacijskom eksperimentu u poslednjih sto godina, to je sigurno. Ako gledamo iz današnje perspektive, stvari su pesimistične.

Struje nema dovoljno

Električni automobili su skupi, brzo punjenje je zahtevno u pogledu infrastrukture, a struje nema dovoljno ni kod nas, a neće je biti ni u Evropi, jer svi ulazimo u ovaj program 2035. godine.

Svi smo, takođe, razmaženi, tako da danas u jednom danu možeš do Frankfurta. Zapravo, znam da sam tamo za tačno 10 sati, s dva stajanja. Bojim se da će to u budućnosti postati luksuz.

Kako savladati ove prepreke? E, to je logistički, politički i inženjerski poduhvat. Tehnologija ide napred i svi se oslanjamo na to da će se do tada sve rešiti, da će baterije pojeftiniti, domet postati veći, a punionice biti na svakom koraku.

Predstoje bolne odluke

Ukoliko bi se samo jedna karika u lancu prekinula, sve bi palo u vodu. Ja se kao homo sapiens nadam da će sve biti OK, ali sam s druge strane pesimista jer će biti potrebno puno bolnih odluka.

Razgovarao sam sa velikim brojem kolega iz Norveške, gde je elektrifikacija 10 godina ispred nas. Norveška država je uložila veliki novac, a mi ćemo to kod nas sve sami da platimo.

U Norveškoj je mobilnost postala skuplja. Ako smo time spasili našu planetu, onda je to dobro, ali dok su Kina i Amerika kao najveći proizvođači CO2 u hladnom ratu, džabe mi štedimo i pratimo četvrtu tehnološku revoluciju.

Nazad se ne može

Nazad iz ovog se ne može. Još jedan veliki problem je to što je ovo politička odluka. Ta odluka se lako može revidirati, odgoditi i ublažiti, ali proizvodnja ne.

Proizvođači sada menjaju linije snabdevanja, zapošljavaju ljude i okreću produkcijski kompas da bi od 2035. bili spremni na potpunu elektrifikaciju. Bojim se da politika toga nije svesna. Živi bili pa videli, smatra Šebalja.

Vratimo se pitanjima koja značajnije pogađaju Hrvatsku i zemlje poput nje, one gde su vozni parkovi stari, s velikim brojem dizelaša, kao i nerazvijenom infrastrukturom za punjenje. Ima li razloga za paniku? Kako ističe evroparlamentarac, liberal Jan Huitem – nema.

Fosilni automobili i posle 2035.

Nakon 2035. godine slobodno se mogu voziti stari, fosilni automobili. Na samom kraju 2034. godine slobodno se može kupiti današnji klasični automobil i voziti do 2050, ali nakon toga više ne, ističe Huitem.

Ono što je posebno zanimljivo jeste to da će i nakon 2035. godine moći da se međusobno trguje korišćenim fosilnim automobilima, ali kako je već istaknuto – ukupni trošak za vlasništvo, održavanje i gorivo može da poraste.

Drugim rečima, cene fosilnih goriva će značajno porasti, kao i poreske obaveze, tako da će ljudi biti prisiljeni da sami odbacuju konvencionalne automobile.

Iz tih izvora jednim delom će se namirivati povlastice za kupovinu električnih automobila, kako bi postali dostupniji.

Strahovi proizvođača

Izbor Evropske komisije predstavljaju električni automobili, dok će oni na ostale alternativne pogone, kao što je, na primer, vodonik, biti u drugom planu.

Priča o smanjenju zagađenja je svakako pozitivna i potrebna, ali se gubi iz vida da naprosto nema ugljienične neutralnosti, kad je reč o saobraćaju.

S obzirom na današnje modalitete proizvodnje električne energije, Hrvatska je jedna od boljih jer električnu energiju dobija u velikoj meri iz obnovljivih hidropotencijala. Mogućnosti za proizvodnju takve energije su i dalje jako velike.

Poreklo električne energije

Kad su u pitanju, pak, električni automobili i Nemačka, situacija nije tako dobra jer oni najveći deo električne energije dobijaju iz fosilnih griva.

S jedne strane, jako je dobra Francuska zbog nuklearki, ali je poznato da one imaju ne baš ekološke nus proizvode.

Vrlo je slična i priča s baterijama automobila, tako da naglašeni prelazak na električne automobile ima jako veliki broj upravo ekoloških mana.

O njima je nedavno u Iki govorio i Eric Peccoud, jedan od ključnih ljudi tehničkog razvoja Renaulta, tačnije, direktor razvoja hibridnih pogona Grupe.

Ekološka opravdanost

Iako i Renault prelazi na električne automobile, zapravo je među liderima tog procesa, on je povodom hrvatske prezentacije Australa kao razlog izostanka plug-in i električnih verzija tog modela istakao da je, po njegovom mišljenju, klasična hibridnost ekološki opravdanija.

Razlog za to je činjenica da komponente velikih baterija mogu biti opasnije po opstanak planete u odnosu na nešto višu emisiju CO2, koje su kod hibrida ionako jako smanjene.

Zaista neverovatna odluka? Velika većina stručne javnosti od te odluke strahuje, ističući čitav niz tehnološko-tehničkih slabosti i svojim stavovima priziva znatno veću, manje nasilnu tranziciju.

Na žalost – politika je, s malom prednošću, daleko od bilo kakvog konsenzusa, zaokružila – za.

Privilegija za najbogatije

Odredba Evropskog parlamenta precizira da proizvođači automobila koji proizvedu manje od hiljadu novih vozila godišnje, imaju trajno izuzeće.

To se odnosi na ultrasportske kompanije poput Bugattija, Koenigsegga i Paganija, koji proizvode od nekoliko desetaka do nekoliko stotina primeraka, a rezervisani su za bogataše najdubljeg džepa, koji će moći i nakon 2035. nastaviti da uživaju u oktanskoj vožnji.

Izvor: Novi list