Poslednjih meseci svet može da čuje neobične termine koji opisuju ekstremne vremenske neprilike. Sada se termini kao što su ciklon bombe ili atmosferske reke koriste u dnevnim TV vremenskim izveštajima da opišu izbacivanje rekordnih količina kiše ili snega u regionima sveta na izuzetno štetan način. Zelena mafija tvrdi, bez trunke činjeničnog dokaza, da je sve to zbog prevelikog „ugljeničnog otiska“ ljudi. Oni to koriste kao izgovor da ubrzaju postupno ukidanje nafte, gasa, uglja kao i nuklearne energije u korist neupotrebljive „zelene energije“ koju subvencionišu poreski obveznici – nepouzdanog vetra ili sunca. Da li je moguće da su je čudne vremenske nepogode zaista „proizveo čovek“, ali ne iz emisije CO2?

Od kraja decembra, Sjedinjene Države su posebno pretrpele teške vremenske prilike zbog oluje Ciklon Bombe, koja je veliki deo istočne obale zatrpala rekordnim snegom od Bafala pa čak do Floride. U isto vreme, zapadna obala SAD-a od države Vašington niz obalu Kalifornije je pretrpela ekstremne poplave koje je izazvao talas za talasom takozvanih okeanskih reka, koje nose ogromne količine vode iz Pacifika. To je izazvalo ozbiljne poplave. Bez ikakvih naučnih dokaza, ideolozi zelenih tvrde da je sve to posledica globalnog zagrevanja koje je stvorio čovek, a koje se sada naziva „klimatske promene“ da bi se zbrkalo prvobitno pitanje. Time se zalažu za ubrzani prelazak na distopijski svet bez ugljenika.

Može se izneti ozbiljna optužba da je to sve moglo biti izazvano ljudskom rukom. Ali ne zbog prevelike količine CO2 ili drugih gasova staklene bašte koje je stvorio čovek. To bi moglo biti zbog namerne i zlonamerne manipulacije našim glavnim vremenskim obrascima.

Geoinženjering

Tehnologija manipulacije vremenskim prilikama je jedna od oblasti koja je veoma tajna i o kojoj se od kraja Drugog svetskog rata ne raspravlja javno. Često se naziva geoinženjering ili u novije vreme „klimatska intervencija“, što zvuči manje zloslutno. Kako god da se zove, uključuje čoveka koji se petlja sa složenim vremenskim prilikama na Zemlji, sa potencijalno katastrofalnim rezultatima. Šta znamo o mogućnostima?

Nakon Pariske klimatske konferencije 2015. i kasnijeg Pariskog sporazuma, Peter Vadhams, profesor fizike okeana na Univerzitetu u Kembridžu, zajedno sa drugim vodećim naučnicima koji istražuju globalno zagrevanje, uputio je otvoreni poziv za geoinženjering, kako bi se „rešila” navodna klimatska kriza i sprečilo globalno zagrevanje iznad 1,5 oC u odnosu na predindustrijski period. Naučnici posle Pariza tvrde „Saterani smo u ćošak i sada moramo da započnemo proces pripreme za geoinženjering. Moramo to učiniti sa svešću da su šanse za uspeh male, a rizici od implementacije veliki.“ Ono što ne kažu jeste da su vremenske manipulacije uz pomoć geoinženjeringa decenijama u tajnosti razvijale vojne i obaveštajne agencije SAD.

„Vladanje vremenskim prilikama 2025.“

U junu 1996. američko vazduhoplovstvo objavilo je izveštaj sa provokativnim naslovom „Vremenske prilike kao množilac sile: vladanje vremenskim prilikama 2025. godine“. U izveštaju su navedene mogućnosti geoinženjeringa od strane ljudi, između ostalog, povećanje padavina ili oluja, uskraćivanje padavina (izazivanje suša), eliminisanje oblaka neprijatelja i drugi događaji. Proizveden je „da bi se ispitali koncepti, sposobnosti i tehnologije koje će Sjedinjenim Državama trebati kako bi ostale dominantne vazdušne i svemirske snage u budućnosti“. U izveštaju je na početku navedeno da se „modifikacija vremenskih prilika može podeliti u dve glavne kategorije: suzbijanje i intenziviranje vremenskih obrazaca. U ekstremnim slučajevima, može uključivati stvaranje potpuno novih vremenskih obrazaca, slabljenje ili kontrolu jakih oluja, ili čak promenu globalne klime na dalekosežnim i/ili dugotrajnim razmerama.”

Dokument vazduhoplovnih snaga, koji je, začudo, obrisan sa veb stranice tek 2021. godine, takođe kaže: „…ogromne vojne sposobnosti koje bi mogle proizaći iz ovog polja ignorišu se na sopstvenu štetu… odgovarajuća primena modifikacije vremena može obezbediti dominaciju u bojnom prostoru na nivou koji nikada ranije nije zamišljen… Tehnologija je tu, čeka da sve to spojimo.“ Tvrdili su da do 2025. „možemo da posedujemo vreme.“ U izveštaju se navodi da je još u doba Ajzenhauera: „Godine 1957, predsednikov savetodavni komitet za kontrolu vremena je eksplicitno prepoznao vojni potencijal modifikacije vremena, upozoravajući u svom izveštaju da bi to moglo postati važnije oružje od atomske bombe.” To je bilo pre skoro sedam decenija.

Vijetnamski rat

Vratimo se na Vijetnamski rat kasnih 1960-ih. Državni sekretar Henri Kisindžer i CIA su odobrili strogo tajni geoinženjering, pod šifrovanim nazivom Operacija PopEye, od Tajlanda preko Kambodže, Laosa i Vijetnama. Koristeći vojne avione VC-130 i mlaznice RF-4, američke snage su prskale srebro-jodid i olovo-jodid u sezonske monsunske olujne oblake kako bi puteve za snabdevanje Severnog Vijetnama pretvorile u neprohodne ponore blata. Misija je bila da se stvori dovoljno kiše tokom cele godine da bi se staze Ho Ši Mina blokirale. Tajnu geoinženjering operaciju je javno objavio nagrađivani novinar Seimur Herš 1972. godine. To je rezultiralo saslušanjima u Kongresu, ali i malo više. Nekoliko godina kasnije, 1976. godine, usvojen je zakon koji nije zaživeo, a koji je „zahtevao“ da svi akteri godišnje prijavljuju vladinoj NOAA svaku promenu vremena. Saopštite to CIA-i ili Pentagonu.

Jonosferski grejači i tehnologija atmosferske rezonancije

Od 1970-ih, rad na geoinženjeringu je postao je sofisticiraniji i mnogo tajniji. Tradicionalni metod „stvaranja kiše“ se koristi od 1940-ih. Zasniva se na tome da avioni obično raspršuju čestice srebro-jodida na oblake koji sadrže kapljice vode za izazivanje padavina. Međutim, od 1990-ih, otprilike u vreme kada je američko vazduhoplovstvo objavilo „Vremenske prilike kao množilac sile: Vladanje vremenskim prilikama 2025. godine”, razvijene su značajne nove metode sa daleko većim dometom i efektom, i mnogo pre 2025. godine.

Primetno je da je u izveštaju američkih vazduhoplovnih snaga iz 1996. navedeno: „…modifikacija jonosfere je oblast bogata potencijalnim primenama, a takođe postoje verovatno i dodatne primene koje tek treba da se predvide.

Mnogo međunarodne pažnje i brige posvećeno je istraživačkom projektu jonosfere HAARP– Program visokofrekventnih aktivnih auroralnih istraživanja u Gakoni, Aljaska, koje je sprovodilo američko vazduhoplovstvo i Kancelarija za pomorska istraživanja. U januaru 1999. godine, Evropska unija je nazvala projekat „globalnom brigom“ i usvojila rezoluciju u kojoj se traži više informacija o rizicima po zdravlje i životnu sredinu. Vašington je ignorisao poziv. Većina HAARP istraživačkih podataka je klasifikovana kao „nacionalna bezbednost“, što je dovelo do širokih spekulacija o zlokobnim aktivnostima.

Pentagon, geoinženjering i HAARP

Godine 1985. dok je radio za ARCO Oil Compani na osnovu granta dobijenog od Pentagona DARPA, briljantni fizičar, dr Bernard J. Istlund, prijavio je patent (US #4,686,605), za „Metodu i aparat za promenu u slojevima Zemljine atmosfere, jonosferi i ili magnetosferi.“ U opisu patenta se tvrdilo da specifično zračenje moćnih radio talasa u jonosferu može izazvati zagrevanje i „podići“ Zemljinu jonosferu. Može se koristiti za kontrolu vremenskih prilika, menjanje mlaznih tokova, menjanje tornada ili stvaranje ili uskraćivanje padavina. Američka vojska se obratila ARCO-u, koji je zatim prodao patentna prava svog tadašnjeg zaposlenog Istlunda. Američka vojska je potom navodno predala patentna prava najvažnijem vojnom izvođaču, Rajteonu. Rajteon je navodno takođe uključen u izgradnju svih velikih radarskih nizova za zagrevanje jonosfere širom sveta. Slučajnost? Portparol HAARP-a je negirao da je koristio patent Istlunda u HAARP-u. Međutim, nisu spomenuli ni jedno drugo mesto.

HAARP je veoma moćan fazni niz radarskih antena usmerenih na jonosferu. Ponekad se naziva jonski grejač. Jonosfera je visinski sloj atmosfere sa česticama koje su visoko naelektrisane energijom. Ako se radijacija projektuje u jonosferu, ogromne količine energije se mogu stvoriti i koristiti za uništavanje određenog regiona. U početku je na sopstvenoj veb stranici, koja je sada obrisana, navedeno da je HAARP „naučni poduhvat čiji je cilj proučavanje svojstava i ponašanja jonosfere… i za civilne i za odbrambene svrhe“.

HAARP u Gakoni je zvanično zatvorila američka vojska 2013. Rad HAARP-a su 2015. godine zvanično preneli na svog civilnog partnera, Univerzitet Aljaske u Ferbanksu. Zatvaranje je dalo izgovor za zaustavljanje emitovanja uživo signala HAARP-a na javnoj veb stranici, koja je dala snažne dokaze o povezanosti između aktivnosti HAARP-a i velikih vremenskih katastrofa kao što su uragan Katrina ili zemljotres u Kini Čengdu 2008. godine. Rad objekta je prenet na Univerzitet Aljaske 2015. godine.

Vojne agencije su prevazišle kapacitete HAARP-a

Neki istraživači su spekulisali da je Gakona HAARP lukava diverzija, nevina lokacija otvorena za akademsku proveru, dok se ozbiljna vojna manipulacija jonosferom odvija na drugim strogo tajnim lokacijama.

Do 2015. godine američke vojne i vladine agencije, kao što je NOAA, prevazišle su kapacitete HAARP-a. Oni su nadgledali izgradnju daleko moćnijih jonosferskih radarskih toplotnih nizova širom sveta. Ovo je uključivalo moćniji HIPAS – postrojenje od 70 megavata istočno od Ferbanksa. Uključuje i opservatoriju Arecibo, ranije poznatu kao Opservatorija jonosfere Arecibo – postrojenje od 2 megavata u Portoriku; Mu radar – postrojenje od 1 megavata u Japanu. I majka svih radarskih nizova za atmosfersko grejanje, EISCAT – postrojenje od 1 gigavata u Tromsou, severna Norveška. HAARP je postrojenje od samo 3,6 megavata. Mnoga druga mesta jonosferskog grejača sa faznim nizom su ili klasifikovana kao tajna ili daju malo informacija. Veruje se da se jedan takav nalazi u vazduhoplovnoj bazi Vandenberg u južnoj Kaliforniji. Još jedan u Milston Hilu u Masačusetsu, drugi na Tajvanu i na Maršalovim ostrvima. Pošto Pentagon i druge relevantne vladine agencije SAD odlučuju da kažu malo ili ništa o njihovoj međusobnoj povezanosti i upotrebi u promeni klime, ostaje nam da spekulišemo.

Vojni izvođač Rajteon, koji je dobio Istlundove patente od ARCO-a, navodno je uključen u mnoge takve lokacije širom sveta.

I Kina?

Pošto je rad američke vlade na geoinženjeringu bio poverljiv i zatvoren za javne rasprave, nije moguće na sudu dokazati da su veliki događaji jednostavno „nakaze“ prirode. Misli se na događaje poput Tornado bombe na istočnoj obali ili Uragana Ijan na Floridi u septembru 2022, koje su neke od najmoćnijih oluja koje su ikada pogodile SAD, i na rekordne poplave iz januara 2023. od ponovljenih oluja Atmosferskih reka, koje su zahvatile Kaliforniju nakon izuzetne suše. Nema naučnih dokaza da je to zbog viška CO2 u atmosferi. Ali, kao što gore navedeno sugeriše, postoji ogroman broj dokaza koji ukazuju na zlonamerne aktere sa ovlašćenjima države, koji ne koriste geoinženjering da bi imali korist, ukoliko bi geoinženjering koji je napravio čovek uopšte mogao da daje neku korist .

Kineski mediji su 2018. izvestili da državna Šangajska akademija za tehnologiju svemirskih letova pokreće ogroman projekat geoinženjeringa Tianhe, što u prevodu znači „Nebeska reka“. Projekat, koji će se navodno biti baziran na visokoj tibetanskoj visoravni, izvoru nekih od najvećih reka na svetu, ima za cilj da prebaci ogromne količine vode sa juga bogatog kišom na sušni sever. Trebalo je da počne sa radom 2020. godine, ali od tada nisu objavljeni nikakvi detalji.

Nedavna diskusija o projektu Bila Gejtsa sa fizičarem sa Harvarda Dejvidom Kitom za oslobađanje čestica kalcijum karbonata visoko iznad zemlje, kako bi se oponašao efeat vulkanskog pepela koji blokira sunce, ili nedavni eksperimenti Make Sunsets za lansiranje meteoroloških balona iz Baja Meksika sa sumpordioksidom kako bi se blokiralo sunce, jasno su zamišljeni kao diverzije, kako bi se sakrilo koliko je napredan pravi geoinženjering naših vremenskih prilika.