Da li su električni automobili zaista zeleni?

Kako električni automobili i kamioni postaju sve uobičajnija pojava na putevima, nameće se pitanje: Da li su zaista toliko zeleni kao što se reklamiraju? Stručnjaci se, uglavnom, slažu da su električna vozila klimatski prihvatljivija opcija od tradicionalnih. Ali, problematičan je načina na koji se proizvode električna energija za punjenje ovih vozila, sirovine koje se koriste za proizvodnju, kao i reciklaže istrošenih baterija.

Širom sveta vlade i proizvođači automobila promovišu električna vozila kao ključnu tehnologiju za smanjenje upotrebe nafte i borbu protiv klimatskih promena. General Motors je izjavio da ima za cilj da zaustavi prodaju automobila i lakših kamiona na benzinski pogon do 2035. godine i da će se okrenuti modelima na baterije. Ove nedelje, Volvo je rekao da će uvesti potpuno električnu liniju do 2030. godine.

Ali, kako električni automobili i kamioni postaju sve uobičajenija pojava na putevima, dolazimo do pitanja: Da li su zaista toliko zeleni kao što se reklamiraju?

Iako se stručnjaci uglavnom slažu da su vozila na punjenje klimatski prihvatljivija opcija od tradicionalnih vozila, ona i dalje mogu imati negativan uticaj na životnu sredinu, u zavisnosti od načina punjenja kao i same proizvodnje. U daljem teksu navešćemo neke od ključnih pitanja vezana za uticaj proizvodnje i potrošnje električnih vozila na životnu sredinu.

Važan je način na koji se proizvodi električna energija

Uopšteno govoreći, većina električnih automobila koji se danas prodaju imaju tendenciju da proizvedu znatno manje emisija od većine automobila na gorivo. Ali, mnogo zavisi od toga koliko se uglja sagoreva da bi se ta vozila napunila električnom energijom. Električne mreže moraju da postanu mnogo čistije kako električna vozila zaista ne bi ispuštala emisije.

Jedan od načina za upoređivanje klimatskih uticaja različitih modela vozila je interaktivni mrežni alat istraživača sa Masačusetskog tehnološkog instituta, koji su pokušali da obuhvate sve relevantne faktore: šta je potrebno za proizvodnju automobila, koliko benzina troši tradicionalni automobil i odakle dolazi električna energija za punjenje električnih vozila. Ako pretpostavimo da električna vozila crpe snagu iz prosečne mreže u SAD, koja obično uključuje kombinaciju fosilnih goriva i obnovljivih elektrana, onda su gotovo uvek mnogo zelenija od konvencionalnih automobila. Međutim, ovo nije uvek slučaj, što i pokazuje ova studija, poredeći različite marke automobila, električne i tradicionalne, kao i uzimajući u obzir način napajanja električne mreže. Ako se električno vozilo napuni na mrežu strujom iz uglja to možda može biti štetnije za klimu od, recimo, modernog hibridnog automobila koji radi na benzin, ali koristi bateriju da poveća kilometražu.

 „Ugalj je obično presudan faktor“, rekao je Džeremi Majkelek (Jeremy Michalek), profesor inženjerstva sa Univerziteta Karnegi Melen (Carnegie Mellon). „Primera radi, ako u Pitsburgu imate električne automobile koji su noću priključeni na mrežu i navode obližnje elektrane za sagorevanje uglja da sagorevaju još više uglja kako bi ih napunili, onda klimatska korist i neće biti velika, čak možete još više zagađivati vazduh.”

Dobra vest za električna vozila je da se većina zemalja sada zalaže za čistiju proizvodnju struje na električnim mrežama. U SAD, komunalne službe su povukle stotine postrojenja za proizvodnju uglja tokom poslednje decenije i prešle na rešenja sa  nižim emisijama , kombinaciju prirodnog gasa, vetra i sunca.

„Razlog zbog čega električna vozila izgledaju kao privlačno klimatsko rešenje je taj što, ako naše mreže možemo učiniti zelenijim, odnosno sa nula emisija ugljenika, onda će, samim tim, i emisije elekltričnih vozila jako opasti. Dok će, na primer, čak i najbolji hibridi koji sagorevaju benzin uvek proizvoditi određenu količinu emisija ispod koje ne mogu da padnu“, rekla je Džesika Trancik (Jessika Trancik), vanredni profesor energetskih studija na univerzitetu M.I.T.

Sirovine za proizvodnju mogu biti problematične

Kao i mnoge druge baterije, litijum-jonske ćelije, koje napajaju većinu električnih vozila, oslanjaju se na sirovine – poput kobalta, litijuma i retkih minerlanih sirovina – čija eksploatacija je povezana sa ozbiljnim problemima vezanim za životnu sredinu i ljudska prava. Kobalt je posebno problematičan.

Rudarstvo kobalta proizvodi opasne nusproizvode, koji mogu završiti u životnoj sredinu. Studije su otkrile da su pojedine zajednice, uključujući i decu, u velikoj meri izložene kobaltu i drugim metalima. Za vađenje metala iz njihovih ruda potreban je postupak koji se naziva topljenje, prilikom koga se mogu emitovati sumporni oksidi i drugi štetni zagađivači vazduha.

Čak 70 procenata svetskih zalihe kobalta iskopano je u Demokratskoj Republici Kongo, od čega je znatan deo iskopan u neuređenim „zanatskim“ rudnicima, gde radnici – uključujući i mnogo dece – kopaju metal iz zemlje koristeći samo ručne alate. Grupe za ljudska prava upozoravaju na veliki rizik za njihovu bezbednost i zdravlje.

Svetski litijum se kopa ili u Australiji, ili iz slanih površina u andskim regionima Argentine, Bolivije i Čilea, u operacijama koje koriste velike količine podzemne vode, crpeći vodu dostupnu poljoprivrednicima i stočarima. Voda potrebna za proizvodnju baterija znači da je proizvodnja električnih vozila za oko 50 odsto intenzivnija u odnosu na tradicionalne motore sa unutrašnjim sagorevanjem. Ležišta retkih elemenata, koja su koncentrisana u Kini, često sadrže i radioaktivne supstance koje mogu emitovati radioaktivnu vodu i prašinu.

„Fokusirajući se prvo na kobalt, proizvođači automobila i drugi proizvođači obavezali su se da će eliminisati zanatski kobalt iz svojih lanaca snabdevanja, a takođe su rekli da će razviti baterije koje smanjuju ili potpuno ukidaju kobalt. Ali, ta tehnologija je još uvek u razvoju, a rasprostranjenost ovih zanatskih rudnika znači da te obaveze nisu realne. Umesto toga, proizvođači moraju da rade sa neuređenim rudnicima, kako bi smanjili njihov negativan uticaj na životnu sredinu i osigurali da rudari rade u bezbednim uslovima. Ako bi se kompanije ponašale odgovorno, porast električnih vozila bi bila odlična prilika za zemlje poput Konga. Ako to ne učine oni će ugroziti životnu sredinu i živote mnogih rudara“, rekao je Mihael Daudin (Mickaël Daudin) iz neprofitne organizacije Pakt (Pact), koja radi sa rudarskim zajednicama u Africi.

Gomile istrošenih baterija predstavljaju izazov za reciklažu

Kako prve generacije električnih vozila polako počinju da završavaju svoj životni vek, gomile istrošenih baterija postaju pravi izazov za reciklažu.

Većina današnjih električnih vozila koriste litijum-jonske baterije, koje mogu da skladište više energije u istom prostoru, za razliku od starijih, češće korišćenih olovnih baterija. Ali, dok se 99 odsto olovnih baterija reciklira u SAD, procenjene stope recikliranja litijum-jonskih baterija su svega oko pet odsto.

Stručnjaci ističu da istrošene baterije sadrže vredne metale i druge materijale koji se mogu ponovo vratiti u upotrebu. U zavisnosti od procesa koji se koristi, i samo recikliranje baterija može da bude štetno po životnu sredinu jer se  koriste velike količine vode i(li) emituju zagađivači vazduha.

„Procenat recikliranih litijumskih baterija je vrlo nizak, ali sa vremenom i inovacijama on će se povećati“, rekla je Radenka Marić, profesorka na Odeljenju za hemijsko i biomolekularno inženjerstvo Univerziteta u Konektikatu.

Drugačiji, obećavajući pristup za rešavanje problema iskorišćenih baterija električnih vozila je pronalazak drugog načina upotrebe, recimo za skladištenje. „Za automobile, kada baterija padne ispod 80 procenata njenog kapaciteta, domet se smanjuje. Ali, ovo ne predstavlja ograničenje kod stacionarnog skladištenja energije“, rekao je Amol Fadke (Amol Phadke), viši naučnik na Kalifornijskom univerzitetu, Berkli.

Razni proizvođači automobila, uključujući Nisan i BMW, isprobali su ponovnu upotrebu starih automobilskih baterija kod skladištenja električne energije. Iz General Motorsa su saopštili da su svoje baterijske pakete dizajnirao imajući u vidu i drugi način upotrebe. Međutim, postoje izazovi – ponovna upotreba litijum-jonskih baterija zahteva detaljna ispitivanja i nadogradnje, kako bi se osiguralo da rade pouzdano.

Ako se pravilno redizajniraju, polovne automobilske baterije mogle bi da se koriste još mnogo godina kao rezervno skladište solarne energije, otkrili su prošle godine u svojoj  studiji istraživači sa Masačusetskog tehnološkog instituta.

Izvor: New York Times

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti