Centar za održivu energetsku tranziciju ReSET u Bosni i Hercegovini je objavio publikaciju u kojoj se demistifikuju neki od najučestalijih mitova o energetskoj tranziciji i obnovljivim izvorima energije. Autori publikacije čije je izdavanje podržao i Fond otvoreno društvo, jesu – profesor Mirza Kušljugić, Damir Miljević i Armin Đuliman. Kušljugić i Miljević su autori ispred ReSET-a, dok je Đuliman zaposlen kod Operatora za obnovljive izvore energije i efikasnu kogeneraciju (OIEiEK). U fokusu su bili politički, tehnički, ekonomski, ekološki i socijalno zasnovani mitovi.

Politički zasnovani mitovi

Prema viđenju autora, reč je o tri mita koja su inspirisana političkim razlozima :

– Klimatske promene nisu posledica delovanja ljudi, nego uobičajene ciklične promene klime na Zemlji;

– Evropska unija nameće Bosni i Hercegovini dekarbonizaciju (prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije), da bi omogućila tržište za svoje tehnologije i plasman kapitala u obnovljive izvore;

-Obnovljivi izvori ne mogu Bosni i Hercegovini garantovati sigurnost snabdvanja, a posebno ne energetsku nezavisnost (suverenitet).

U osvrtu na tvrdnju da klimatske promene nisu posledica delovanja ljudi, već uobičajene ciklične promene klime, autori napominju da čovečanstvo ne raspolaže apsolutnim saznanjima o tome šta uslovljava ciklične promene klime. Takođe, naglašavaju da kontinuirana merenja pokazuju stalni rast prosečne godišnje temperature na Zemlji.

Uzroci klimatskih promena

U publikaciji se ističe da kontinuirano prikupljani podaci tokom poslednjih sto godina pokazuju da je ljudska aktivnost nakon industrijske revolucije uzrokovala zagrejavanje i promenu klime. Zagrejavanje je prvenstveno posledica korišćenja fosilnih goriva.

„Ovaj stav deli i najznačajnija međunarodna stručna organizacija, osnovana kao posebno telo u okviru Ujedinjenih nacija – Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC)“, naglašavaju autori.

U osvrtu na to da EU nameće Bosni i Hercegovini dekarbonizaciju da bi omogućila tržište za svoje tehnologije i plasman kapitala u investicije u obnovljive izvore energije, primetili su da se uopšte ne objavljuju podaci kojima se ova tvdrnja podržava. Zapravo, kako su naveli, istina je sasvim suprotna.

„Upravo je Bosna i Hercegovina ta koja bi trebalo da se trudi da pri realizaciji bilo kog projekta u oblasti energetike dobije najnoviju, najpouzdaniju, najefikasniju i najjeftiniju opremu. Kada kažemo najjeftiniju, mislimo na onu koja ima najmanje troškova nabavke, instalacije i održavanja tokom celog životnog veka opreme“, konstatuje se u publikaciji.

Tržišni uticaj

Kako su naglasili, ovaj mit, barem na nivou jedne države koja ima malo više od tri miliona stanovnika, nije utemeljen i zbog toga što je tržišni uticaj Bosne i Hercegovine na potražnju tehnologija za dekarbonizaciju toliko minoran da je zanemarljiiv.

„Potpuna dekarbonizacija Bosne i Hercegovine u periodu od tridesetak godina ne predstavlja nikakav izazov velikim proizvođačima, u čiju se, kao, korist dekarbonizacija nameće našoj državi“, dodaju.

Takođe, primetili su jednu kontradiktornost, koja se odnosi na tvrdnju da EU nameće dekarbonizaciju kako bi omogućila tržište za svoje tehnologije i plasman kapitala.

Privlačenje kapitala

„Zar se mi ne trudimo svim silama upravo da privučemo taj kapital, ne samo u projekte obnovljive energije? Zar to nije cilj svih država na svetu, povećati svoj BDP direktnim stranim ulaganjima? Posebno investicijama koje bi se realizovale u kombinaciji sa domaćim izvođačima“, navode autori.

Poručili su da je najlakše demantovati tvrdnju da se obnovljivim izvorima energije ne mogu garantovati sigurnost snabdevanja, a posebno ne energetska nezavisnost. Uveravaju da obnovljivi izvori energije mogu biti potpuna zamena za fosilna goriva.

„Bosna i Hercegovina raspolaže dovoljnim potencijalom u obnovljivim izvorima energije iz koje se, uz adekvatna ulaganja, mogu dobiti sasvim dovoljne količine električne i toplotne energije za njene energetske potrebe“, dodaju.

Zamena za fosilna goriva

Izdvojili su podatke za koje su ocenili da potvrđuju tо zašto je lako demantovati tеzu da fosilna goriva nisu zamenjiva.

„Ako pretpostavimo da će neminovni rast potražnje za energijom biti u velikoj meri anuliran merama energetske efikasnosti, Bosni i Hercegovini su za punu dekarbonizaciju elektroenergetike potrebna postrojenja čija je godišnja proizvodnja 5.800 gigavat sati. Ova količina energije predstavlja godišnju proizvodnju 1.500 megavati u vetroelektranama (sa 2.500 sati rada punog instalisanog kapaciteta) i 1.400 megavati u solarnim elektranama (sa 1.500 sati rada punog instalisanog kapaciteta)“, ističe se u publikaciji.

Kako su autori konstatovali, navedene snage su potpuno realne i ostvarive i predstavljaju samo mali deo ekonomski isplativog potencijala Sunca i vetra u Bosni i Hercegovini. Osim toga, kako su podsetili, postoji značajan potencijal za iskorišćavanje geotermalne energije i energije biomase.

Da li se EU vraća uglju?

Komentarisali su i povratak Evropske unije uglju. U tom kontekstu su podsetili na to zašto su termoelektrane u Uniji bile zatvorene. Zapravo, nikada nisu bile potpuno zatvorene.

„Osnovni razlog za to je cena proizvodnje struje iz starijih termoelektrana. Ta cena je prvenstveno visoka zbog poreza na zagađenje i poreza na emisiju gasova sa efektom staklene bašte i kao takva jednostavno nije bila rentabilna. Zbog toga su (termoelektrane) bile stavljene u rezervu. Nikada stvarno ugašene. Veoma je bitno napomenuti da zemlje EU imaju precizirane datume gašenja i demontaže svojih termoelektrana. Do sada ni jedan od tih rokova nije probijen“, ukazali su autori.

Podsetili su da su se na primer, u Nemačkoj pojedine termoelektrane počele ponovo koristiti prekidom dotoka ruskog gasa i rasta cena ovog energenta usled rata u Ukrajini. Međutim, kako su naveli, može se očekivati da ponovno korišćenje pojedinih termoelektrana bude kratkotrajno, odnosno dok se ne osigura kontinuirana distribucija gasa iz drugih država i dok se ne uveća udeo obnovljivih izvora energije, i to prema planu EU.

Tehnički zasnovani mitovi

Kao dva tehnički zasnovana mita autori su izdvojili:

-Bosna i Hercegovina nema dovoljno potencijala u obnovljivim izvorima energije da zadovolji svoje energetske potrebe;

-Šta kada vetar ne duva ili kada Sunce ne sija.

U osvrtu na tvrdnju da Bosna i Hercegovina nema dovoljno potencijala u obnovljivim izvorima energije da zadovolji svoje energetske potrebe, autori publikacije su naveli da je za demantovanje ove tvrdnje dovoljno sagledati potrebu za strujom i kakav je zaista potencijal u obnovljivim izvorima.

Ponovili su da bi potencijal obnovljivih izvora energije (i to samo solarne i vetroenergije, kao trenutno najekonomičnijih izvora), bio više nego dovoljan da u potpunosti zameni postojeće termoblokove u Bosni i Hercegovini.

Akumulacija energije

U osvrtu na pitanje šta kada vetar ne duva ili kada Sunce ne sija, istakli su da je suština u omogućavanju akumulacije energije kada njena proizvodnja nije moguća.

„Već se odavno u sistemu Bosne i Hercegovine za ove potrebe koriste akumulacione hidroelektrane Jablanica, Rama, Bileća i druge, a specifično je za te svrhe izgrađena i posebna pumpno-akumulaciona hidroelektrana Čapljina, izuzetnih mogućnosti (nominalne snage 2×230 megavati). Da li će samo ovo biti dovoljno? Verovatno ne, ali već danas postoji još niz drugih tehničkih rešenja. Za balansiranje u elektromagnetskom sistemu odavno se računa i na baterijska postrojenja, tj. skladištenje energije u električnim baterijama“, obrazložili su autori.

Ekonomski zasnovani mitovi

Kao dva ekonomski zasnovana mita izdvojili su:

-Proizvodnja struje iz uglja ekonomski isplativa;

-Dekarbonizacija je veoma skupa, odnosno Bosna i Hercegovina nema sredstva za taj proces.

U osvrtu na to da je proizvodnja struje iz uglja ekonomski isplativa, ocenili su da će to još neko vreme biti slučaj.

„Ponuda energije iz drugih izvora (pre svega iz obnovljivih izvora i gasnih elektrana), veoma brzo će struju iz termoelektrana učiniti nekomercijalnom“, dodaje se u publikaciji.

U prilog navedenoj tvrdnji istakli su podatak da je 2009. za proizvodnju struje iz uglja bilo potrebno 112 dolara po megavat satu, kao i da je približno toliko novca bilo potrebno 2020. godine.

S druge strane, 2009. godine je za proizvodnju struje iz vetroenergije bilo potrebno 140 dolara, dok je za proizvodnju struje iz Sunčeve energije bilo potrebno više od 140 dolara. Međutim, 11 godina kasnije je za proizvodnju struje iz vetroenergije bilo potrebno 40 dolara, dok je za proizvodnju struje iz Sunčeve energije bilo potrebno 37 dolara.

Sredstva za dekarbonizaciju

U osvrtu na tvrdnju da Bosna i Hercegovina nema sredstva za dekarbonizaciju, poručili su da to i nije slučaj. Zapravo, istakli su nekoliko izvora finansiranja:

– Prikupljanje naknade za obnovljive izvore, koju vrše entitetski operatori;

– Komercijalni krediti s određenim udelom oprosta duga (do 20 odsto);

– Udruživanje javnih i privatnih sredstava, formiranjem posebnih fondova;

– Oporezivanje emisije gasova sa efektom staklene bašte (ETS sistem), što su naveli kao najvažniji izvor finansiranja za dekarbonizaciju.

Takođe, autori podsećaju da se komercijalni krediti naslanjaju na sistemski razrađen plan EU, nazvan EU Green Deal, a u koji se odnosi i na Bosnu i Hercegovinu. Plan podrazumeva da države Zapadnog Balkana (Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija) dobiju devet milijardi evra nepovratnih sredstava, kao i garanciju za investiciju od 20 milijardi evra.

Porez na CO2

Napominjući da Bosna i Hercegovina nema ETS sistem, autori su upozorili da – ukoliko BiH ne uspostavi ovaj sistem, EU će od 2026. početi da primenjuje mehanizam zaštite svoje privrede od nelojalne konkurencije. Objasnili su o kakvom mehanizmu zaštite je reč.

„U EU već sada postoji ETS i on je značajno opteretio privrednike, odnosno njihove proizvode. Isti ti proizvodi, koji se u EU uvoze iz zemalja u kojima se porez na ugljendioksid (CO2) ne plaća (što je slučaju i u Bosni i Hercegovini), konkurentniji su na tržištu EU. Da bi izbalansirali uslove plasiranja proizvoda (domaće u odnosu na uvozne), EU će uskoro uvesti mehanizam prekograničnog prilagođavanja ugljenika (CBAM). To znači da će izvoznici iz zemalja koje nemaju ETS, plaćati odgovarajući iznos zemlji uvoza i to po količini CO2 emitovanog tokom proizvodnje“, navodi se u publikaciji.

Ekološki zasnovani mitovi

Kao dva ekološki zasnovana mita izdvojena su:

– Obnovljivi izvori energije se ne mogu koristiti u gradovima, gde je energija najpotrebnija;

– Uticaj obnovljivih izvora energije na emisiju gasova sa efektom staklene bašte, na eksploataciju resursa i okolinu je zanemariv.

Istaknuto je nekoliko primera kojima se demantuju uverenja da se obnovljivi izvori energije ne mogu koristiti u gradovima.

„Hјuston je ispunio cilj napajanja svojih komunalnih operacija, uključujući postrojenja za pреčišćavanje otpadnih voda, zoološki vrt i tri aerodroma, sa 100 odsto obnovljivom električnom energijom. To ga čini najvećim američkim gradom koji svoje poslovanje u potpunosti obeubeđuje obnovljivim izvorima energije. Isti izveštaj opisuje Barselonu, drugi grad po gustini naseljenosti u Španiji, koji je preuzeo mnogo veći izazov – da do 2050. bude 100 odsto energetski nezavisan. Montreal, Oslo i Kopenhagen slede Barselonu u ovome”, navode autori.

Takođe, ističu i Krk u Hrvatskoj kao primer zadovoljavanja potrebe za energijom iz obnovljivih izvora. To je postignuto formiranjem energetskih zajednica.

Energetske zajednice

„Energetske zajednice zasnovane na obnovljivim izvorima nisu produkt nekog naređenja bilo kog nivoa vlasti, nisu posledica obaveze, nego oblik doborovoljnog udruživanja radi postizanja jedinstvenog cilja svih članova zajednice. Zajednica ima pravo da proizvodi, troši, razmеnjuje, skladišti i prodaje sopstvenu struju. Profit od prodaje može da se reinvestira ili podeli u okviru zajednice“, navodi se u obrazloženju.

Na osnovu prethodno navedenog, zaključili su da su obnovljivi izvori energije neodvojivi deo gradova.

Autori su se zatim osvrnuli na tvrdnju da je zanemarljiv uticaj obnovljivih izvora energije na emisiju gasova sa efektom staklene bašte, na eksploataciju resursa i okolinu.

„Gotovo celokupna emisija ugljen-dioksida, a ona čini tri četvrtine ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, može biti izbegnuta ako se prestane s upotrebom fosilnih goriva, a njihova zamena budu obnovljivi izvori energije. To će se neminovno desiti, kako u primarnoj proizvodnji energije, tako i u transportu, grejanju, hlađenju, delu poljoprivrednih aktivnosti. Doslednom upotrebom obnovljivih izvora može se očekivati izvesno smanjenje i azot-dioksida (NO2)“, naglasili su.

Socijalno zasnovani mitovi

Kao dva socijalno zasnovana mita izdvojena su:

– Prelazak na korištenje obnovljivih izvora energije uzrokuje nezaposlenost i smanjenje BDP-a;

– Korištenje obnovljivih izvora energije je povezano s koruptivnim praksama.

U osvrtu na tvrdnju da će prelazak na korištenje obnovljivih izvora energije uzrokovati nezaposlenost i pad BDP-a, naglasili su ono što se prešućuje.

„Nećete naći podatke o tome koliko će dekarbonizacija otvoriti novih radnih mesta, odnosno koliki je uticaj investicija u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost na BDP. Nećete naći ni poređenje kvaliteta izgubljenih radnih mesta i novih u tranziciji kreiranih radnih mesta“, poručili su.

U prilog dekarbonizaciji u publikaciji se ističe to da će Kina prelaskom na obnovljive izvore energije u narednih 27 godina stvoriti više radnih mesta, nego što će ih izgubiti, a da će uticaj na rast BDP-a biti podjednak.

Vremenski neograničena investicija

„Svaka investicija se pozitivno reflektuje na BDP. Investiranje u dekarbonizaciju nije vremenski ograničeno na jednu, dve ili pet godina, kao u, recimo, izgradnju jedne velike termoelektrane. Investiranje u desetine postrojenja obnovljivih izvora energije, investiranje u rast energetske efikasnosti u industriji i građevinarstvu su procesi koji će trajati desetine godina“, dodaju autori publikacije.

Navode da svaka država ima njoj svojstven put dekarbonizacije, uz konstataciju da dekarbonizacija zarad čuvanja radnih mesta u rudarskim regijama nije izbor.

U osvrtu na tvrdnju da je korišćenje obnovljivih izvora povezano s koruptivnim praksama, navedeno je da je potrebno da se identifikuju uzroci, odnosno mogućnosti za korupciju. To znači da mora da postoji institucionalni, zakonski okvir za dekarbonizaciju

Izvor: Klix