Depozitni sistem u Srbiji najranije 2025. godine, a možda ni tada

Depozitni sistem u Srbiji mogao bi biti uveden u najranije 2025. godine – zaključak je panela „Depozitni sistem kao instrument za održivi razvoj i cirkularnu ekonomiju“ održanog u PKS.

Međutim, ako se imaju u vidu interesi različitih grupa, od proizvođača pića, preko reciklera, do države, i 2025. godina zvuči suviše optimistično.

Kako smo čuli na panelu organizovanom u okviru konferencije „Ambalaža po meri prirode i održivog razvoja“, proizvođači pića poput Coca-Cole načelno jesu za uvođenje depozitnog sistema, ali ako se ispune određeni uslovi – ako sistemom rukovode upravo proizvođači, ako proizvođači imaju pravo preče kupovine ambalaže, ako niko ne profitira.

Jedini koji, po svemu sudeći, nemaju nikakvih uslova, jesu građani Srbije. Skoro 95% građana Srbije podržava uvođenje depozitnog sistema, koji podrazumeva vraćanje ambalaže uz novčanu naknadu, pokazuje istraživanje Centra za unapređenje životne sredine.

Foto: Getti Images

Šta kažu recikleri – Srbija već 7 godina na istom mestu

Panelisti, među kojima su se našli predstavnici kompanija Coca-Cola, Mattoni 1873, Greentech i Tomra, slažu se da je neophodno da postoji dijalog svih zainteresovanih strana u ovom procesu.

Za uvođenje depozitnog sistema biće potrebno najmanje dve godine nakon uspostavljanja zakonskog okvira, koji se očekuje naredne godine izmenama Zakona o ambalažnom otpadu. Dakle, građani Srbije neće vraćati ambalažu od pića bar još tri godine.

Generalni direktor i vlasnik preduzeća Greentech u Srbiji i Makedoniji Mihail Mateski ne veruje da će Srbija dostići cilj od 42% reciklaže plastičnog ambalažnog otpada do 2024. godine.

„U Srbiji se procenat sakupljanja ambalažnog otpada kreće oko 35%, i tako je već 7 godina, što je poražavajuće. To znači da dve trećine boca završava u prirodi – istakao je Mateski.

Za razliku od onih koji veruju da je sistem produžene odgovornosti proizvođača bolji od depozitnog sistema, Mateski naglašava da to za Srbiju nije dobar put.

„Za zemlju kao što je Srbija, koja ima znamo kakav komunalni sistem, produžena odgovornost proizvođača omogućila bi da se reciklira najviše 40% otpada. Rizici za uvođenje depozitnog sistema su minimalni. Ne treba da zaboravimo da mi već 5 godina govorimo o uvođenju depozitnog sistema. Iz moje perspektive kao reciklera, od trenutka kad dobijemo čvrstu legislativu, biće nam potrebne još dve godine za konačnu primenu“, rekao je Mateski dodajući da je optimista kad je reč o uvođenju depozitnog sistema za ambalažu.

Šta kaže Coca-Cola: Nema uštede u depozitnom sistemu

Manje optimistična kad je reč o depozitnom sistemu je menadžerka za javne i regulatorne poslove kompanije Coca-Cola HBC Tisa Čaušević.

„Činjenica je da depozitni sistem može da bude sjajno rešenje ako već ne možemo da prikupimo ambalažu putem tradicionalnog sistema produžene odgovornosti proizvođača. Međutim, depozitni sistem ništa ne vredi ako ne bude postavljen na dobrim principima. Ni na nivou EU nisu postavljeni minimumi zahteva i vidimo da dosta država luta kad je reč o uvođenju ovog sistema. I u okruženju smo videli jako loše primere uvođenja depozitnog sistema“, istakla je Čaušević.

Umesto na reciklaži, plastika završava u prirodi / Foto: Cirkularna ekonomija

Prema njenim rečima, uvođenje depozitnog sistema nije samo ekološko pitanje, već i ekonomsko jer donosi značajne uštede.

„Škotska, koja je po veličini slična Srbiji, godišnje uštedi 12 miliona evra zahvaljujući ovom sistemu. Za uspeh ovog sistema je potrebna jednostavna infrastruktura, da potrošač ne mora da čeka u redu da bi vratio ambalažu, nego da taj postupak zahteva što manje napora. Zato su automati dobri. Takođe, oni nude pristup podacima. Zahvaljujući barkodu, tzv. pasošu ambalaže, imamo podatke o veličini, vrsti ambalaže, možemo da pratimo kako i kada se reciklira čime se smanjuje mogućnost zloupotrebe“, napominje Mihai i objašnjava u čemu je značaj automata u depozitnom sistemu

Šta kažu distributeri: Sva pakovanja u industriji pića 100% reciklabilna

Klara Halova, rukovodilac kategorizacije voda i obrazovnog programa kompanije Mattoni 1873, najvećeg distributera bezalkoholnih pića u Centralnoj Evropi, čiji je deo i Knjaz Miloš od 2019. godine, slaže se da je za uvođenje depozitnog sistema u Srbiji potrebno bar godinu i po do dve nakon rešavanja zakonskog okvira.

„Prvi princip koji treba da se ispoštuje je eko dizajn, što smo rešili jer znamo da su sva pakovanja u industriji pića 100% reciklabilna. Ipak, znamo i da se mnogo manji broj zapravo reciklira. Sledeće što treba da omogućimo je da se prikuplja što više ambalaže, a to možemo ostvariti pomoću depozitnog sistema. Potrošači su sve svesniji u pogledu zaštite životne sredine tako da zagađenje plastikom moramo da rešimo“, naglasila je Halova.

Inače, „Ambalaža po meri prirode i održivog razvoja“ je druga godišnja konferencija koju Ambipak magazin organizuje uz institucionalnu podršku Privredne komore Srbije – Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala i Centra za cirkularnu ekonomiju.

Izvor: Cirkularna ekonomija

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti