Napad predsednika Donalda Trampa na industriju obnovljivih izvora energije preti da poveća cene energije za potrošače i dodatno ugrozi elektro-mrežu koja se već sada muči da zadovolji brzo rastuću potražnju, upozoravaju izvršni direktori kompanija iz sektora obnovljivih izvora energije, piše CNBC.

Tramp već dugo tvrdi da su vetroturbine neprivlačne i opasne za ptice, dok solarne elektrane zauzimaju previše zemljišta. Ove nedelje izjavio je da njegova administracija neće odobravati projekte solarnih i vetroelektrana, što je najnoviji udar u kampanji koju vodi protiv industrije obnovljivih izvora otkako je došao na vlast.

„Nećemo odobriti vetro niti solarne elektrane koje uništavaju farme. Dani gluposti su gotovi u SAD!!!“, objavio je Tramp na društvenoj mreži Truth Social u sredu.

Ova Trampova izjava potvrdila je strahove industrije da će Ministarstvo unutrašnjih poslova blokirati federalne dozvole za solarne i vetroprojekte. Ministar unutrašnjih poslova Dag Burgam prošlog meseca je preuzeo kontrolu nad svim odobravanjem dozvola, što je Američka asocijacija za čistu energiju kritikovala kao „opstrukciju“ i „nezapamćen politički nadzor“.

Blokiranje dozvola usporilo bi rast čitave solarne i vetroindustrije, rekli su za Američke medije čelnici kompanija Arevon, Avantus i Engie North America.

Čak i projekti na privatnom zemljištu mogu zahtevati dozvole od američke Službe za ribu i divlje životinje, na primer ako su ugroženi vodotokovi ili životinjske vrste, rekli su izvršni direktori. Prema podacima istraživačke firme Enverus, ove tri kompanije spadaju među deset najvećih američkih developera obnovljivih izvora energije.

Portparol Ministarstva unutrašnjih poslova rekao je za američke medije daneće davati povlašćen tretman ogromnim, nepouzdanim projektima koji nemaju smisla za američki narod ili ugrožavaju zajednice ili životnu sredinu.

Kevin Smit, direktor kompanije Arevon, izjavio je da će zaustavljanje razvoja obnovljivih izvora pogoršati nadolazeću nestašicu energije, dodatno opteretiti elektro-mrežu i podići cene struje. Arevon, sa sedištem u Skotsdejlu u Arizoni, razvija solarne i baterijske projekte u 17 država i upravlja kapacitetom od 5 gigavata, vrednim 10 milijardi dolara.

„Mislim da mnogi ljudi ne shvataju kolika će kriza biti. Ovim političkim promenama je dodatno otežavamo,“ rekao je Smit.

Nesigurnost obara investicije

Prepreke u Ministarstvu unutrašnjih poslova i rastući troškovi zbog Trampovih tarifa na bakar i čelik stvorili su nestabilnost na tržištu i otežali planiranje, navode rukovodioci.

„Ne želimo da potpisujemo ugovore dok ne znamo pravila igre. Mogu da se prilagodim bilo kojim pravilima i da nastavim posao, samo želim da ona budu jasna i postavljena“, rekao je Klif Grejem, direktor Avantusa, kompanije za solarne i baterijske projekte sa sedištem u San Dijegu, koja je izgradila 3 gigavata kapaciteta na jugozapadu SAD.

Engie North America, američko odeljenje francuske energetske kompanije, smanjuje planirane investicije u SAD za 50% zbog tarifa i regulatorne nesigurnosti, rekao je Dejvid Kerol, direktor za obnovljive izvore. Dodao je da bi rezovi mogli biti i veći.

Do kraja godine kompanija Engie North America, sa sedištem u Hjustonu, upravljaće sa oko 11 gigavata solara, vetra i baterijskog skladištenja.

Kerol je istakao da su multinacionalne kompanije poput Engie North America dugo posmatrale SAD kao jedno od najstabilnijih poslovnih okruženja na svetu, ali da se ta percepcija menja.

Rast troškova

Arevon beleži rast troškova solara i baterijskih projekata i do 30% zbog tarifa na metale, izjavio je Smit. Mnogi developeri sada ponovo pregovaraju sa elektrodistribucijama o cenama jer projekti više ne mogu da se isplate.

Trampov zakon „One Big Beautiful Bill“ ukida dve ključne poreske olakšice za solarne i vetroprojekte krajem 2027. godine, čime se situacija dodatno pogoršava. Investicioni kredit je podržavao nove projekte, a kredit za proizvodnju je stimulisao čistu energiju.

„Ti poreski krediti su išli direktno u korist potrošačima,“ rekao je Smit. Njihovo ukidanje, zajedno sa rastućim troškovima, značiće veće račune za domaćinstva i firme.

Cena koju Avantus trenutno naplaćuje za solarnu energiju skoro se udvostručila, sa 30 na oko 60 dolara po megavat-satu, a bez poreskih olakšica mogla bi skočiti i do 100 dolara, rekao je Grejem.

„Mala preduzeća, proizvođači i porodične firme videće veće račune za struju, što će mnoge od njih isterati iz posla,“ upozorio je Smit.

Projekti koji započnu izgradnju do jula sledeće godine i dalje će imati pravo na olakšice. Arevon, Avantus i Engie nastavljaju sa već započetim projektima, ali je budućnost onih planiranih kasnije u deceniji neizvesna.

Nestašica struje zbog veštačke inteligencije

Manje obnovljivih kapaciteta moglo bi povećati rizik od restrikcija i nestanaka struje, dodaje Smit. Potražnja za električnom energijom naglo raste zbog centara podataka koje tehnološke kompanije grade za razvoj veštačke inteligencije. PJM Interconnection, najveća elektro-mreža u SAD, već je upozorila na tesnu ponudu struje jer se premalo novih kapaciteta gradi.

Obnovljivi izvori su najbrži način da se podmiri potražnja, ističe Smit. Više od 90% projekata koji čekaju priključenje na mrežu su solarni, vetro ili baterijski.

„Ili će nova energija doći iz obnovljivih izvora, ili je neće biti. Bez toga, mreža će biti ozbiljno ugrožena“, naglašava Smit.

Bela kuća saopštila je da Tramp daje prioritet nafti, gasu i nuklearnoj energiji kao „najefikasnijim i najpouzdanijim rešenjima“.

„Predsednik Tramp radi za američki narod koji je glasao da se sprovede njegova agenda ’America First’ u energetici, a ne za direktore solarnih i vetrokompanija koji su tužni što prestaju Bajdenove subvencije za ’Zelenu prevaru’,“ rekla je portparolka Ana Keli.

Ali novi gasni kapaciteti neće biti dostupni još najmanje pet godina, nove nuklearne elektrane najranije za deset, a novih termoelektrana na ugalj nema ni u planu.

Smit upozorava da bi elektroprivrede u jednom trenutku mogle odbijati data centre jer neće biti viškova energije za njihov rad, pošto niko neće rizikovati nestanke struje u bolnicama, školama i domovima. To bi, kaže, ugrozilo trku SAD protiv Kine u razvoju veštačke inteligencije, jednom od prioriteta Trampove administracije.

„Panika u AI sektoru verovatno neće početi još oko 12 meseci, dok ne shvate da u nekim oblastima nemaju dovoljno energije za planirane data centre,“ rekao je Smit.