Đedović: Minut je do 12 da se bavimo energetikom

Sada je apsolutno došlo je do minut do 12 kada moramo da se pozabavimo energetskim sistemom, i moramo da nastavimo da se bavimo pitanjem energetske efikasnosti, izjavila je ministarska Rudarstva i energetike Dubravka Đedović. Energetska efikasnost predstavlja izvor električne energije.

Ministarka rudarstva i energetike jutros je zvanično otvorila drugi dan konferencije „Look up“, a potom je učestvovala i na poslednjem panelu ovogodišnje „Look UP“ konferencije pod nazivom „Energetska efikasnost“.

Učesnici panela su: ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović; Žarko Petrović, vođa tima za vitalni razvoj UNDP; Ary Naïm, regionalni menadžer za Centralnu i Jugoistočnu Evropu IFC, Svetska banka; profesor Nikola Rajaković, Elektrotehnički fakultet ; Danijela Božanić, stručnjak i konsultant; Profesorka Zorana Petojević, Građevinski fakultet; Jovica Radisavljević, direktor proizvodnje Zijin. Moderator na panelu je Željko Marković, Deloitte Serbia.

Oni su govorili o energetskoj efikasnosti kao mogućem odgovoru na krizu, potencijalima privrede za uštedu energije ali i o energetskoj efikasnost u saobraćaju i finansiranje projekata energetske efikasnosti.

– Svi smo svesni da se suočavamo sa jednom jako teškom geopolitičkom situacijom, koja je ujedno i energetski konflikt. Svedoci smo da Srbija nije izuzeta novim paketom sankcija EU prema ruskoj federaciji, što nam dodatno komplikuje situaciju. Imamo izazove kako sigurno da se snabdemo električnom energijom, kako da obezbedimo kontinuitet naše proizvodnje, kao i kontinuitet ulaganja, navela je u uvodnoj reči ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović.

– Sada je apsolutno došlo je do minut do 12 kada moramo da se pozabavimo energetskim sistemom, i moramo da nastavimo da se bavimo pitanjem energetske efikasnosti.

– Ciljevi koje smo utvrdili su ispunjeni, ne treba da se time zadovoljimo. Država i ministarstvo su napravili neka poboljšanja u regulatornom okviru, što se tiče ciljeva do 2030. godine oni će biti utvrđeni u sinergiji sa ciljevima smanjenja emisija štetnih gasova i većeg obima korišćenja OIE unutar integrisanog energetskog i klimatskog plana, navodi ministarka.

Energetska efikasnost je izvor električne energije

Do 2030. godine da se potrošnja finalne energije smanji za oko 10 odsto u odnosu na sadašnju, istakla je ministarka.

– Znači nekih 12 teravat časova, čime se potvrđuje konstatacija iz aktuelne strategije da energetska efikasnost predstavlja izvor električne energije, kaže Đedović.

Kako ministarka navodi 2021. je donet novi zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije i formirana je uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti što, ističe, ona misli da je bilo bitno i procesu pregovora i i pregovaranja za dodatne fondove od strane EU.

– Posebno je značajan segment propisa koji se odnosi na naplatu potrošnje energije u zgradama koje su priključene na sistem dalinskog grejanja jer to jeste osnov za unapređenje energetske efikasnosti u takvim objektima i tu imamo još puno posla, kaže Đedović.

– Pomaci jesu prisutni ali ja mislim da tu još može da se uradi jer pre svega zanmo koliko su nam zgrade neefikasne i koliko efikasnosti tu možemo da dobijemo. Takođe, mi imamo projekata što u realitzaciji što u pripremi od oko 920 miliona vrednosti koje sa različitim partnerima pregovaramo i kada se oni realizuju ukupna ušteda energije če biti 900 megavati godišnje što jeste značajno za našu zemlju, nabraja ministarka

– Projekti obuhvataju energetsku efikasnost u domaćinstvima, školama, vrtićima… Nastavićemo da podstičemo domaćinstva subvencijama. U skladu sa zakonom o naknadama uveden je naknada u budžetu na osnovu koje se prikupi 10 miliona evra, što je takođe značajno da bi država mogla da pomaže subvencioniše projekte energetske efikasnosti, međutim naravno da ona nisu dovoljna i da nam treba podrška partnera, zaključuje ona.

Potrebna je saradnja države i privatnog sektora

Žarko Petrović, vođa tima za vitalni razvoj u UNDP govorio je o značaju energetske efikasnosti, ali i potrebi saradnje države i privatnog sektora u tom smislu.

– Energetska efikasnost je značajna za privatan sektor. Takodje važno je da postoji srtučnost i znanje u zemlji u pravcu da se naprave efikasni modeli i ugovori sa privatnim sektorom, da privatni sektor može da preuzme deo tog velikog važnog posla na sebe – ocenio je Petrović.

Petrović je ukazao da je smanjenje potreba za energijom kroz energetsku efikasnost najbrži i najdirektniji način da povećamo energetsku sigurnost, smanjimo troškove za energiju i povećamo BDP, bez narušavanja životnog komfora, kvaliteta usluga i proizvoda.

– Izašli smo iz dvogodišnje kovid krize, ali sačekala nas je inflacija. Ključno pitanje je kako možemo da pomognemo privatnom sektoru. Mi smo u Srbiji poznati kao investitori u velike infrastrukturne projekte, kaže Ary Naim navodeći nekoliko primera kao što su spalionica u Vinči, ili aerodrom Nikola Tesla.

On je istakao da kompanijama o kojima je slušao na panelima konferencije, IFC nudi pomoć u izradi dekarbonizacionih strategija.

Osvrćući se na domaću privredu on ističe da je Srbja napravila veliki napredak na polju regulacije, ističući da je privatnom sektoru ovde potrebna podrška da bi on ulagao.

– Banke u Srbiji su u poređenju sa drugima u regionu malo zaostajale za implementacijom ovih projekata, ali on ističe da su se u poslednje vreme uključile u ovaj trend.

– Sledeći korak je pomoći bankama da prepoznaju od čega da grade svoje zelene portfolije, ističe Ary.

Ulaganje u projekte energetske efikasnosti je 10 puta isplativije od novih proizvodnih kapaciteta

Zašto je ovo odličan trenutak za energetsku efikasnost pričao je profesor Nikola Rajaković.

– Nije bilo boljeg. Cene energije su drastične, ali priče o energetskoj efikasnosti nema dok se cene ne unormale. Sada možemo ovaj sektor da podignemo na mnogo veći nivo. Ulaganje u projekte energetske efikasnosti, su 10 puta isplativije nego u izgradnju novih proizvodnih kapaciteta. Ne treba onda razmišljati gde da se ulaže, kaže profesor Nikola Rajaković.

– Danci koji su stigli u izolaciji zgrada gotovo do perfekcije da bi sada popravili učinak moraju da ulože jako mnogo. Mi u Srbiji ne moramo da ulažemo mnogo da bi postigli odlične efekte, navodi on.

– Polovina ukupne energije ide na grejanje, stoga taj segment moramo da unapredimo, kaže on dodajući da bi zabranio da zgrade bez fasade duže od 3 godine u suprotnom morale bi da plate kaznu.

– Imamo ozbiljan manevarski prostor da puno uradimo. Cene energije će nas prinuditi da se o svakom kilovat satu brine. Mi smo proizvodnju koncipirali u velikim termoelektranama, bez kombinovane proizvodnje, što je objektivna slabost termoenergetskog sektora, kaže profesor.

– Pored svega što je ovde rečeno, stalno zaboravljamo i obavezu prema energetskoj zajednici, ali i obavezu prema Sofijskoj deklariciji, sporazumu iz Pariza… nabraja Danijela Božanić, stručnjak i konsultant, dodajući da se Srbija se u avgustu 2022. godine obavezala borbu protiv klimatskih promena da smanji 13,2 u odnosu na 2010. godinu.

– Zašto ovo radimo? Zato što imamo nekog koga bi trebali da ostavimo iza sebe, kaže ona.

– Mi smo u Sofijskoj deklaraciji rekli da ćemo sa EU raditi na postizanju karbonske neutralnosti na kontinentu. Dakle rekli smo da ćemo raditi da ćeevropski kontinent biti 2050. godine neutralna. U tom svetlu energetska efikasnost tu igra mnogo veliku ulogu. Nama ne vredi solar na zgradi koja je energetski neefikasna, ističe Božanić.

Ugljenična neutralnost zgrada

– Naše projekcije pokazuju da ćemo do kraja veka biti 5 do 6 stepeni topliji ako se ne postigne karbonska neutralnost 2050. godine. Koristimo svi klimu, nama je veća potrošnja energije leti nego zimi.

Uz standarde energetske efikasnosti nije dovoljno da se uzmu podaci samo o onome što je bilo, kaže ona i dodaje da sa druge strane je važno i gledati šta je leto.

Verujem da je aspekt energetske efikasnosti jedan od najbitnijih koraka koji vodi ka karbonskoj neutralnosti.

Simbioza nauke, privrede i države sigurno će dati napredak dekarbonizovanom društvu, potvrdila je i profesorka Građevinskog fakulteta, Zorana Petojević.

– Do 2027. godine koje se budu gradile u EU moraju da budu zgrade nulte potrošnje, dakle visoko energetski efikasne. Ideja je da sve zgrade do 2030. godine udu neutralne i da troše isključivo energiju iz OIE, navodi Petojević kao primer prakse u EU.

– Najveći deo zgrada koji postoji danas postojaće i 2030. i 2040. godine i zato je fokus na njima, kaže ona.

Kako navodi profesorka, ova direktiva EU daje namete da moraju da oforme nacionalne baze o svakoj zgradi koja će da sadrži sa pasošima za renoviranje, navodi profesorka.

– Trebamo malo razmišljati u tom pravcu, u pravcu šta državi treba da bi poboljšala regulativu, a šta nauka može da ponudi, zaključuje profesorka.

Energetska efikasnost industrije

Osvrćući se na povećanje efikasnosti direktor proizvodnje kompanije Zijin je stakao da je to teško bez dodatnih ulaganja, ali da postoji prostor i mogućnost eliminacije praznog hoda u njihovoj kompaniji.

– Po mom mišljenju dosadašnja praksa i iskustva definišu i neke strateške pravce koji mogu dovesti do dodatne uštede, kaže on navodeći između ostalog i uvođenje novih savremenih tehnoloških linija.

Prva od pomenutih mogućnosti u smislu dodatne automatizacije je primenjena na površinskim kopovima u veliom krivelju i majdanpeku a odnosi se na dodatnu optimizaciju utovara i iskopavanja jalovine, navodi direktor.

– Sva utovarna i transportna sredstva, i njihov rad se dogavara na početku smene, i sama promena lokacije je bila moguća samo ako dozvoli odgovorno lice. Sada se određivanje naredne pozicije utovara zamenjuje sa uključenjem jednog softvera koji sam određuje narednu poziciu utovara, kaže on dodajući da program radi u realnom vremenu.

Kako kaže, optimizacija utovara i transporta je jedna od ključnih tačaka u rudarstvu po pitanju potrošnje energije.

– Najveći benefit je vezan za potrošnju nafte, tj. goriva, ali u manjoj meri to može da se pokaže i kao ušteda električne energije jer optimizacjom bageri koji su veliki potrošači manje rade u praznom hodu. Naravno ovo je jedan od primera kako primerima procesa optimizacije može da se uštedi energija, zaključio je.

Izvor: Blic

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti