Od početka rusko-ukrajinskog rata, EU kao celina, ali i njene članice, morale su da donose odluke, od kojih su neke teške i bez presedana. Osim odluke o sankcionisanju Rusije, trebalo je doneti i odluku u vezi sa evropskim oslanjanjem na ruski gas. Zapravo, ako bismo pogledali podatke iz 2021. godine, evropsko oslanjanje na gas bilo je izuzetno veliko.

Zavisnost od ruskog gasa

Među zemljama članicama EU prednjači Letonija sa 92%, sledi Austrija s 86% uvoza prirodnog gasa, zatim Bugarska sa 79% i Finska sa 75%. Od većih privreda EU, Poljska je uvozila 50%, Nemačka 49%, Italija 38%, a Francuska 15%. Hrvatska uvozi 16%, Slovenija 60%, dok su izvan EU-a, Bosna i Hercegovina, Moldavija i Makedonija, sve uvozile 100% potreba prirodnog gasa iz Rusije.

Da bismo bolje razumeli zašto je taj procenat tako visok, neophodno je da se sagleda jedan od glavnih ciljeva u EU-u, tj. zelena tranzicija i smanjenje karbonskog otiska privrede, postizanje ugljenične neutralnosti do 2050

Zelena tranzicija

Šta to tačno znači ? To znači da bi veći procenat proizvodnje energije dolazio iz obnovljivih izvora energije, odnosno hidroelektrana, vetroelektrana i solarnih elektrana, pišu analitičari Intercapitala.

Istovremeno bi se smanjila potrošnja fosilnih goriva, odnosno nafte, gasa i uglja. U isto vreme, iako ni približno ne zagađuje okolnu kao drugi izvori energije, nuklearna energija takođe je smanjena, a pojavio se i pokret širom EU-a, podstaknut Nemačkom (koji je započeo nakon katastrofe u nuklearnoj elektrani Fukushima 2011) – zatvoriti nuklearne elektrane.

Sve ovo zvuči dobro i uverljivo, ali što je s gasom? Pre svega, imajući u vidu sezonalnost, odnosno zavisnost obnovljivih izvora energije od vremenskih prilika. Vetroelektrane ne rade ako nema vetra. hidroelektrane ne mogu da rade ako nema dovoljnog pritiska vode (do čega može da dođe usled dugotrajne suše).

Solarne elektrane ne mogu da rade noću ili kada nema dovoljno sunčeve svetlosti. To znači da je bio potreban alternativni izvor energije kada ti izvori energije nisu bili dostupni.

Infrastruktura za ruski gas

Poslednjih 50-ak godina, čak i kada je Hladni rat bio u punom jeku, a Berlinski zid još uvek postojao, Sovetski Savez i Evropa su, još uvek, imali veze i trgovinske poslove. Jedan od njih je bio gas. Tokom osamdesetih i devedesetih (nakon raspada Sovjetskog Saveza), izgrađena je infrastruktura koja je mogla da prenese jeftini ruski gas u Evropu.

Kad je najavljena zelena tranzicija za EU, bilo je logično smatrati da će kontinuirani uvoz jeftinog ruskog gasa biti odgovor. Ne samo da su troškovi bili niži od uvoza LNG-a, već se gas, iako je fosilno gorivo, smatrao manje štetnim za okolinu od ostalih fosilnih goriva. Kad se tome doda da taj odnos između Sovjetskog Saveza/Rusije i pojedinih evropskih zemalja, a kasnije i EU u celini, traje već duže vreme, promena sisatema u to vreme (2010-ih) nije imala previše smisla, posebno kada je bio potreban stalan tok stabilne proizvodnje energije.

Zaokret ka novim izvorima energije

Takva situacija se preko noći promenila kada je počeo rat u Ukrajini, u februaru 2022. godine. Dok je EU stalno dodavala nove sankcije Rusiji da bi zaustavila rat i pritiskala Rusiju na pregovore, Unija je takođe počela  da traži nove izvore energije, kako bi se pripremila za neizbežno smanjenje uvoza ruskog gasa.

S obzirom na nove okolnosti, trebalo je pronaći odgovarajuće zamene, i postojalo je više načina za to, kako na strani ponude, tako i na strani potražnje. Na strani snabdevanja trebalo je pronaći nove izvore gasa, a to se, najvećim delom, odnosi na uvoz LNG-a. Ukupno, uvoz LNG-a porastao je s 96 mcm/d u gasnoj godini 2020./2021. (gasna godina 2020/2021. odnosi se na razdoblje od oktobra 2020, do oktobra 2021) na oko 195 mcm/d u poslednjih šest meseci. Međutim, potrebno je napomenuti da su dalja povećanja ograničena, jer je neophodno više LNG terminala za obnovljanje gasifikacije.

Uticaj na potražnju gasa

Međutim, na potražnju se i dalje može uticati. To je već učinjeno predlogom EU da se potražnja za gasom smanji za 15%, od 1. avgusta 2022. do 31. marta 2023. godine, u poređenju s istim periodom tokom godina 2017-2021. Ostali predlozi i mehanizmi trenutno su na stolu, zajedno s predlozima kao što su gornje granice cena gasa i dodatni porezi na gas za proizvodnekompanije o kojima se raspravlja. Sve to zajedno dovelo je do naglog povećanja cena gasa u celoj EU. Ali, koliko tačno?

Cene na holandskom TTF

Najbolji da se to sazna jeste uvid u ugovore o gasu na berzama, za promptne cene, cene za jedan mesec, jedan kvartal i jednu godinu unapred. To se može učiniti upoznavanjem različitim terminskim ugovorima na holandskom TTF čvorištu (standardni ugovori za trgovinu i isporuku gasa u Evropi).

Cene gasa značajno su porasle od početka 2020. godine. To važi za sve ugovore, a najviše su porasle spot cene, što je i očekivano. Trenutno su cene na 270/MWh za spot cene, što predstavlja povećanje od 24 puta, od početka 2020. godine. Jednomesečne terminske cene porasle su 21 put, tromesečne unapred 22 puta, a jednogodišnje terminske cene 18 puta. Uz trenutna ograničenja ponude i potražnje, kao i neizvesnost u vezi sa daljim smanjenjem ruske ponude, kao i njihovim zamenama, vrlo je teško projektovanje daljeg kretanja cena. Zatim, ove cene nisu reprezentativne za cene koje plaćaju potrošači, ali će opšti i dugotrajni trend poskupljenja imati negativan efekat na sve učesnike.

Pad cena gasa

Međutim, poslednji trend evropskih cena gasa bio je njihov pad. To je zbog  nastojanja EU da razvije instrument za prekid veze između cena gasa i električne energije. O detaljima predloga trenutno se još raspravlja. Istovremeno se raspravlja i o ograničenju cena električne energije, s kojim će gas postati preskup za proizvodnju električne energije, čime će se zaustaviti upotreba gasa u industriji i smanjiti potražnja za tim energentom. Sa ovakvim razvojem događaja, situacija je izuzetno nestabilna i nove promene bi mogle da pokrenu cene u oba smera.

Izvor: Seebiz