Dole u rupi: bosanski rudari u strahu od zelene revolucije

Godinama se život u bosanskoj Brezi vrteo oko njenog rudnika uglja. Sada globalni prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije ugrožava industriju koja je nekada bila ponos komunističke Jugoslavije. Dve trećine električne energije u Bosni se proizvodi u nekoliko elektrana na ugalj, koje su uglavnom stare, iz komunističkog perioda.

Stručnjaci predviđaju da nijedan od preostalih 11 rudnika uglja u BiH neće ostati u funkciji u narednim decenijama. Sa porastom ekološkog pritiska zemlja nastoji da se „očisti”, dok se dodvorava zarad članstvu u EU.

Armel Jekalović i drugi rudari, nekada slavljeni kao lokalni heroji, koji su kući donosili stalne prihode, sada strahuju da bi njihova generacija mogla biti poslednja generacija koja zarađuje za život u kopovima uglja u Bosni.

„Zabrinjava nas ova situacija oko energetske tranzicije“, kaže Jekalović, koji nadgleda poslove u rudniku severozapadno od Sarajeva.

„Proizvodnja se konstantno smanjuje, kao i broj zaposlenih. Ljudi se ne osećaju bezbedno i traže alternative”.

Na nedavnom samitu COP26 u Glazgovu države su se dogovorile da će „postepeno smanjiti“ upotrebu uglja, proglašenog jednim od najvećih izvora zagađenja u svetu.

Stručnjaci predviđaju da nijedan od preostalih 11 rudnika uglja u BiH neće ostati u funkciji u narednim decenijama. Ovo se događa zbog povećanog pritiska i nastojanja države da „se očisti“, kako bi se dodvorila članstvu u EU.

Rudnik Breza zapošljava 1.100 ljudi, pri čemu izdržava više od 70 posto od 14.000 stanovnika koji žive na ovom području srednje Bosne, kaže Jekalović.

Ali zelene reforme nisu jedini izazov sa kojim se suočava radna snaga u ovoj industriji.

Rudari često imaju poteškoće da nastave dalje i penzionišu se zbog višegodišnjeg propusta njihovih poslodavaca da uplate penzione doprinose.

Samo neplaćeni doprinosi čine polovinu industrijskog duga, koji iznosi 500 miliona evra, što je dovelo do protesta koji su jako malo uticali na poboljšanje situacije.

„Rudar je nekada bio poštovan. Bio je ikona“, objašnjava Jekalović, čiji otac i deda su bili rudari.

Veće lopate

Ispred rudnika Breza, statua Alije Sirotanovića – legende radničke klase čiji je portret krasio jugoslovenske novčanice iz 1980-ih. Predstavlja povratak u vreme kada je rudarstvo pomoglo da se stvori okosnica jugoslovenske privrede.

Kažu da ga je jugoslovenski vođa Josip Broz Tito jednom prilikom pitao šta njemu i njegovim drugovima treba. „Još veće lopate“, odgovorio je.

Procenjuje se da bi 2,6 milijardi tona rezervi uglja za eksploataciju mogle da obezbede ovoj siromašnoj balkanskoj zemlji energetsku nezavisnost više od jednog veka, smatraju stručnjaci.

Ali Bosna, koja se nada da će se jednog dana pridružiti Evropskoj uniji, obećala je da će preći na obnovljive izvore energije do 2050. godine.

Posmatrači smatraju da je jačanje njenih zelenih dostignuća jedna od brojnih mera koje će vlada morati da preduzme da bi postala validan kandidat za članstvo u EU.

Bosna se odriče fosilnih goriva

Bosna je dala nekoliko obećanja da će smanjiti svoje oslanjanje na fosilna goriva. Usvajanjem Sofijske deklaracije se obavezala da će postati „društvo koje u skladu sa Pariskim sporazumom vodi računa o klimi“.

„Sektor uglja će verovatno nestati u narednih 10 do 20 godina. To je realnost. To ne zavisi od politike, to je čista ekonomija“, rekao je za AFP Denis Žiško, analitičar Centra za ekologiju i energiju.

Kao i drugi zagovornici zelene energije, Žiško tvrdi da će stanje na tržištu uzrokovati propast industrije uglja, posebno u Bosni, gde je ona u velikoj meri subvencionisana, kako bi potrošačima obezbedila „nerealno niske“ cene.

Međutim, Edin Delić, profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu u Tuzli, smatra da se zemlja „prebrzo“ opredelila za tranziciju po neodrživom vremenskom rasporedu.

Emisije ugljenika u BiH su male u poređenju sa većim zemljama. Rudnici u BiH proizvode samo 13 miliona tona uglja godišnje. Kina svakoga dana proizvede 11 miliona tona.

Sektor je takođe važan stub privrede, direktno zapošljava više od 17.000 ljudi i mnoge druge u povezanim granama privrede.

„Bosna je mali igrač na ovoj sceni. Ali, može pretrpeti veoma teške ekonomske posledice“, kaže Delić.

Napolju na hladnoći

Oslanjanje na ugalj moglo bi da pokrene druga pitanja za balkansku naciju.

Dve trećine električne energije u Bosni se proizvodi u nekoliko elektrana na ugalj, koje su uglavnom stare, iz komunističkog perioda.

Planovi za rekonstrukciju elektrane u severoistočnoj Bosni su dovedeni u pitanje nakon što je američki konglomerat GE odustao, jer kompanije preispituju ulaganja u ugalj.

Za one koji su svoje živote posvetili rudnicima, odlazak sa posla neće biti lak.

Rudari su itekako svesni da je „dekarbonizacija globalni izbor”, kaže Sinan Huskić, predsednik vodećeg sindikata u BiH.

„Spremni smo na ozbiljan i organizovan razgovor. Nećemo dozvoliti da nas ostave na hladnoći“, dodaje ovaj sindikalac.

Izvor: Euroactiv

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti