Diskriminatorska, politička mera koja nema pravni okvir, odluka Bugarske da uvede drastičnu dodatnu taksu na tranzit ruskog gasa gasovodom Balkanski tok kroz ovu zemlju ka potrošačima “nizvodno” – Srbiju, Mađarsku, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju ali i drugim evropskim kupcima, koji koriste ovu tranzitnu trasu (Austrija, Slovačka…) pokazuje koliko je bitno obezbediti energetsku nezavisnost od drugih.
Na žalost, geopolitička situacija sve više utiče na ekonomske odnose svuda u svetu, pa i kod nas. Iako Evropa nije uvela sankcije na ruski gas sada jedna njena članica novouvedenim porezom poskupljuje potrošnju i uvodi dodatnu nesigurnost u sigurno snabdevanje. Jer, sutra bi Bugarska, koja računa da će od prihoda od ove takse za godinu dana „pokriti” trošak izgradnje Balkanskog toka mogla rešiti da totalno zaustavi transit ruskog gasa.
Od izbijanja energetske krize u Evropi sve češće čujemo koliko je bitno obezbediti domaće energente. Po pitanju električne energije Srbija to može, ali naftu i prirodni gas moramo da uvozimo. Srbija, koja iz domaćih izvora prirodnog gasa može da zadovolji manje od 20 odsto potreba potrošača mogla bi, međutim, da sledi primer Danske, koja od izbojanja rusko – ukrajinskog sukoba povećava kapacitete za proizvodnju domaćeg biogasa.
Srbija bi mogla da sledi primer Danske
U Danskoj danas oko 40 odsto potreba za gasom podmiruju biogasom iz domaće proizvodnje, očekuju da će do 2030. godine biogas pokriti 75 odsto potrošnje gasa u zemlji, a da će najkasnije do 2034. godine domaći biogas u potpunosti zadovoljiti godišnju potražnju za gasom. Danska je početkom ove godine imala više od 100 biogasnih postorjenja a optimisti tvrde da bi se nezavisnost od uvoznog prirodnog gasa mogla obezbediti i pre 2030. godine.
Biogas je sve popularniji i u drugim delovima sveta, biogasna postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije ali i metana grade se ne samo u Evropi već i u Aziji, pa i SAD. U priču sa biogasom ulaze i naftno-gasne kompanije, poput Šela.
I Srbija je krenula sa fabrikama za proizvodnju biogasa. Kao sirovina koristi se biomasa – otpad iz agrara, takozvani žetveni ostaci (slama, kukuruzovina…) ali i organski otpad sa farmi, iz domaćinstava, prodavnica, restorana, prehrambene industrije, organski deo komunalnog otpada, taloge iz postrojenja za preradu otpadnih voda… U Srbiji se godišnje baci oko dva miliona tona organskog otpada, što je veliki potencijal za proizvodnju biogasa.
„Srbija bi mogla, poput Danske, da radi na obezbeđivanju svoje energetske nezavisnosti po pitanju uvoznog gasa. Moguće je do 2035. godine proizvoditi pet milijardi biogasa godišnje, što je značajno više od sadašnje potrošnje gasa u Srbiji od oko tri milijarde kubnih metara”, kaže Duško Bošković, direktor WABIO Investment Holdinga SR, kompanije koja je deo grupe Wabio.
Kompanija Wabio već ima dva biogasna projekta – u Vrbasu i u Jarku kod Rume, a u aprilu je Wabio Investment Holding SR u Novoj Crnji počeo izgradnju biogasnog-LNG postrojenja, koje će proizvoditi zelenu električnu energiju, tečni CO2 kao i tečni zeleni metan (LNG).
Da bi se iskoristile svi potencijalni energetske upotrebe otpadne biomase i organskog otpada potrebno je da se udruže snage privrede i države.
